Ja, ministarstvo finansija…

Verovatno bi odmah trebalo reći koji su to mediji i o kakvim se to „zlonamernim kalkulacijama” radi. Ovo oko medija sada je kasno istraživati, pošto posle nekoliko nedelja „talasanja” skoro da više nema ni medija, niti ima punoletne osobe u Srbiji koja se nije uključila u ovu vruću temu. A tema je porez na imovinu, i zlonamerne, kako rekoše, kalkulacije.

I eto nas kod zle namere, koju ni kod kalkulacija ne treba isključiti, ali koja se može pojaviti jedino ako je zakonodavac ostao nedorečen. A pogledajte ovu, što bi rekao Sadam Husein, „majku svih nedorečenosti”. U novom zakonu će svuda umesto „tržišna vrednost” (što svi znamo šta je) stajati samo reč „vrednost”. E sad, šta je za njih vrednost, to će pisati u uputstvu, koje će izdavati ministarka, čije smo ministarstvo upravo ovog trenutka dodatno naljutili ovim tekstom.

Kada vrednost vaše nekretnine prestane da vrednuje tržište i u tome ga zameni ministarka sa svojim već pomenutim uputstvom, onda, hajde pošteno da kažemo, nema zlonamerne kalkulacije: svaka je moguća. I što je još gore, svaka traje samo do narednog uputstva – ili do nove vlade. Pa onda ti vidi, upozoreni građanine, koliko ti nekretnina vredi danas a tek koliko će vredeti sutra, ako umeš. Prosto da ne veruje čovek da smo mi birali njih: ovo sve izgleda kao da su oni izabrali nas, zar ne?

Da ironija bude potpuna, na kraju predloga napisali su „Preciziranje pojedinih zakonskih odredaba trebalo bi da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, što bi posledično trebalo da dovede do smanjenja administriranja”. Da li su ovo napisali zato što su mislili da niko neće ni da čita tekst baš do poslednje strane ili zašto već, ostaje misterija.

Pošto je u Srbiji tržišna vrednost sasvim izbačena iz zakona, ostaće čuveno zoniranje, koje će umesto tržišta izvršiti procenu vrednosti parcela. Obrazloženje za tu „zonalnost” je jasno: istovetna građevina na skupim lokacijama mora imati veću vrednost nego negde na periferiji, što je načelno sasvim u redu.

Ne ulazeći sad u to treba li u ekstrazoni, recimo, ista nekretnina da bude dva, pet ili deset puta skuplja nego u prvoj sledećoj zoni (kod nas to zavisi samo od volje onog ljutitog ministarstva) imaćemo ovde i jedan apsurd. Administrativne zone, kao što znamo, idu sredinom ulice, pa će se sigurno (i uvek) desiti da, recimo, kuća u Ulici Kraljevića Marka broj 2 bude u ekstrazoni, a istovetna kuća u Kraljevića Marka broj 3 bude dva, pet ili deset puta jeftinija.

Uz to, gradska vlast može dodatno da iskomplikuje stvar: znam kuću u Beogradu koja je jedina u ekstrazoni u celom kvartu. Ovakav tržišni promašaj se nikada ne bi desio, ali koga to interesuje?

E sad, iako je prošlo već skoro četiri nedelje, tradicionalno zaboravna srpska javnost se ipak kao kroz maglu seća kako je predsednik Tadić „zatražio (!!!) od Vlade Srbije da pronađe mogućnost da kroz zakonska rešenja i poreski sistem najbogatiji ljudi u Srbiji podnesu teret ekonomske krize” (RTS, 22. novembra), za čim je usledila izjava ministarke Dragutinović da se tim povodom spremaju dva zakona – od kojih je ovaj o kome govorimo prvi u nizu.

I stvarno, da li će sada najbogatiji poneti teret ekonomske krize, kako je zatraženo sa samog vrha države? Neće, jer ovaj zakon za najbogatije, to jest za tajkune, ne važi! Zašto? Pa zato što oni sve kupuju „preko firme” – i ženi nakit, i automobile i jahte i kuće – to i sami pričaju. Vrednost njihovih nekretnina će se, znači, i dalje obračunavati i oporezovati po knjigovodstvenoj, dakle, po nekoj minimalnoj vrednosti. A ako se pravednost u jednoj zemlji povećava tako što izuzmete tajkune a oporezujete srednju klasu, onda – zbogom pameti.

Ali ima šanse da ova priča ipak najviše pogodi – vladajuću partiju. Svako ko je ikada čitao bilo šta o političkim ciklusima dobro je zapamtio da se poslednje godine mandata ne donose mere koje tumbaju glasačko telo i pomeraju mu pamet, ne valja se, zapamtiće narod, glasaće za nekog drugog. A ovakvim zakonskim predlozima, koji će se u skupštini usvajati po hitnom postupku (da ne bi javna rasprava otkrila koliko još skandaloznih rupa ima budući zakon), e, time su nam se već dobrano preporučili, svaka im čast.