Uskoro više investitora na Beogradskoj berzi

Ona je istakla da će se, ukoliko veliki strani investitori pokažu interes za akcije NIS-a, sigurno pospešiti likvidnost i povećati interes i prema drugim akcijama na Berzi.

Dostanić je naglasila da ne treba prognozirati na osnovu kojih parametara će investitori dolaziti na naše tržište, ali da je do sada ponuda na Berzi bila sitna za velike investitore koji bi uložili značajniji kapital.

„Ako neko želi da potroši 10 miliona evra na nekom tržištu, on objektivno govoreći na srpskom tržištu nema šta da kupi za taj novac, gledajući na to koliko su mali naši prometi”, kazala je Dostanić i dodala da, kada investitor jednom dođe na određeno tržište, on tu ostaje i pravi portfelje.

Ona je objasnila da, ukoliko se investitori opredele da uđu u NIS koji je kapitalno jača kompanija, „kad su već tu sigurno će se pozabaviti i drugim kompanijama koje nisu nekvalitetne, ali po samoj veličini nisu atraktivne za velike investitore”.

Odgovarajući na pitanje o mogućosti prinudnog otkupa akcija od strane većinskog vlasnika, Dostanić je, uz napomenu da tu nije reč o problematici koja je u ingerenciji Berze, rekla da striktno treba praviti razliku između javnog poziva za preuzimanje i ponude koju akcionari ne moraju prihvatiti.

„U Zakonu stoji da je prinudni otkup moguć kad neki akcionar stekne 95 odsto vlasništva i ako je već neko vlasnik sa 95 odsto to je već u neku ruku i zaštita i onih preostalih pet odsto, jer je pitanje i šta akcionar sa pet odsto zaista može da uradi, preglasava ga onaj ko ima 95 odsto udela”, objasnila je Dostanić.

Kao većinski vlasnik NIS-a, „Gasporomnjeft” je obavezan da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu.

Dostanić kaže da je to ponuda na koju akcionari ne moraju da odgovore, ali „ukoliko se dogodi da su veliki vlasnici NIS-a, na primer 'Gaspromnjeft', država itd. došli do 95 odsto udela i i dalje žele da otkupe i onih pet odsto, onda će to biti obavezujuća mera”.

Ona je podsetila da na Berzi postoje i druge akcije u koje akcionari mogu uložiti svoj novac, odnosno kad dobiju pare od NIS-a mogu kupiti akcije i neke druge kompanije.

Dostanić je naglasila da je kompanija koja se opredelila da izađe na Berzu prepoznala u svojoj poslovnoj politici šta su njene prednosti, a od tržišta kapitala svaka kompanija očekuje da može da se finansira na jeftiniji način, odnosno da se dofinansira.

„Naravno ona tu ne pribavlja kapital da premosti neki trenutni finansijski problem i likvidnost, nego se finansira rast i razvoj kompanije”, rekla je ona. Direktorka Berze je ponovila da svaka kompanija mora da neguje dobar odnos i poverenje sa investitorima, da redovno daje informacije o svom poslovanju, da prikaže finansijske izveštaje o svakom značajnijem poslovnom ugovoru koji potpiše.

Osvrćući se na trenutno stanje na srpskom tržištu kapitala, ona je rekla da su oba indeksa - najlikvidnijih akcija BELEKS 15 i opšti BELEKSlajn, trenutno u padu, ali da je situacija slična i na ostalim berzama u regionu, izuzev Rumunije čiji su indeksi zabeležili rast.

„BELEKS 15 ima najmanji pad u odnosu na zemlje regiona, ali to su dnevno promenljive stvari, pošto je do juna on bio u porastu, a sada je izgubio na vrednosti gotovo šest odsto”, kazala je Dostanić.

Ona je dodala da, među tržištima kapitala u zemljama iz okruženja, Ljubljanska berza ima nešto bolji promet nego ranije, ali da za ocenu realnog stanja na svim berzama treba sačekati kraj godine.