Drugi paket države protiv krize

O tom paketu će od sutra srpska delegacija razgovarati u Vašingtonu sa predstavnicima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Predstavnici Srbije nose na te pregovore i prvi antikrizni paket mera koji predviđa znatno smanjenje javnih rashoda (za više od tri procenta bruto domaćeg proizvoda) i povećanje budžetskog deficita (na tri odsto BDP-a).

„Ako aranžman odobri bord direktora, a nadamo se da hoće, već krajem maja Srbija će dobiti prve 2,2 milijarde evra, a ostatak od 800 miliona iduće godine. To će biti dovoljno da se očuva stabilnost dinara, odnosno makroekonomska stabilnost zemlje i eksterna likvidnost Srbije. Pri tom, aranžman sa MMF-om prati i dogovor o refinansiranju kredita srpskih kompanija kod inostranih banaka“, kaže ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

Da li su eksterna likvidnost, obezbeđena uz podršku MMF-a i subvencionisani krediti države, kao pomoć poslovnim bankama, i najavljeno prebijanje dugova dovoljni da se obezbedi novac za poslovanje privrede?

Do sada su, za nepuna dva meseca, banke iz vladinog programa subvencionisanih kredita odobrile zajmove u iznosu od 240 miliona evra. Zahteva ima za blizu 600 miliona evra, što znači da odobravanje ide dobrim tempom.

Međutim, smatramo da mora doći do obaranja kamatnih stopa, da novac mora biti jeftiniji u skladu sa dešavanjima u svetu. Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke je svega 1,25 odsto na godišnjem nivou.

Pala je i referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije.

... Pala je i naša na 14 odsto na dinare, ali je, po mom mišljenju, još uvek veoma visoka realna kamatna stopa za banke i privredu. Moja je procena da bi u drugoj polovini godine referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije trebalo da bude maksimalno 10 odsto. To će pojeftiniti kredite poslovnih banaka i omogućiti privredi da dođe do novog „finansijskog“ daha. Posle dogovora sa MMF-om i rebalansa budžeta, iscrpljene su mogućnosti fiskalne politike jer smo zaista napravili ogroman rez u javnoj potrošnji, mada nam je ostala obaveza da smanjimo državnu administraciju, da pojeftinimo njene troškove i pojednostavimo regulativu. Više od ovoga, u ovom trenutku, nije moguće. To su mere koje niko do sada nije sproveo u Srbiji, iako su bile nužne.

Ključ dalje borbe za ublažavanje efekata krize leži u monetarnoj politici.

Bilo je kritika u javnosti da je prvi paket s kojim je vlada reagovala na krizu više okrenut građanima nego privredi. Ima procena iz poslovnih krugova da bi kriza u septembru mogla da dostigne vrhunac. Šta je odgovor vlade na tu opasnost?

Aranžmanom sa MMF-om obezbedićemo spoljnu likvidnost zemlje i stabilnost dinara. Predstoji nam borba za radna mesta i unutrašnju likvidnost privrede.

Imamo nameru da dodatno pojeftinimo stimulativni paket vlade namenjen privredi, tako što ćemo u saradnji sa Narodnom bankom i poslovnim bankama oboriti kamatne stope i učiniti jeftinije kredite širem broju preduzeća.

Što se tiče likvidnosti, za privredu je nužno obaranje kamatnih stopa, a mehanizam selekcije ko dobija kredit i dalje mora biti kod poslovnih banaka jer one najbolje znaju da ocene rizik.

Treba samo oboriti kamatne stope i pojeftiniti kredite kako bi pojeftinili troškovi proizvodnje. U maju krećemo sa dinarskim kreditima privredi za likvidnost. Trenutna realna novčana masa u Srbiji je neverovatno niska i iznosi 2,16 milijardi evra, što je nivo novčane mase iz 2005. godine. Dakle, trebalo bi, odgovarajućom dinamikom, upumpati novac u sistem, što rade sve druge zemlje.

Prva asocijacija za upumpavanje jeste inflacija kao rezultat?

Inflacija se ne može dogoditi jer će se ta operacija obaviti na neinflatoran način, kroz smanjenje kamatnih stopa. Moja očekivanja su da će, zbog zamrznutih plata u javnom sektoru, zamrzavanja i smanjivanja zarada i u privatnom sektoru, odnosno generalno zbog smanjene kupovne moći stanovništva, pre ili kasnije, doći do obaranja cena. Očekujem da će se to dogoditi tokom ili nakon leta.

Dakle, država neće podizati svoje cene koje kontroliše. Neće biti poskupljenja struje, a menjaće se samo cene na koje utiče svetsko tržište, poput benzina.

Ima li procena koliko u sistem može da se upumpa dinara?

Kad smo imali visok privredni rast, novčana masa je bila preko tri milijarde evra. Verovatno nam u uslovima krize ne treba tolika novčana masa, ali sigurno je da smo došli na nivo koji bi mogao da postane kontraproduktivan. Nije slučajno da su Američke federalne rezerve smanjile na istorijski najniži nivo svoju referentnu kamatnu stopu. To isto su uradili i Britanci i Evropska centralna banka. Mišljenja sam da bi to trebalo da uradi i Narodna banka Srbije, i dobro je što je krenula tim putem.

S druge strane, to mora da se radi postepeno. Jer kod nas je inflacija još uvek relativno visoka. Takođe, bilo bi dobro da se u uslovima krize oslobodi i jedan deo obavezne rezerve poslovnim bankama, posebno za finansiranje likvidnosti namenjene izvoznicima, kao i za investicije u stanogradnju i putnu privredu. Na taj način ćemo obezbediti dodatni novac za kreditiranje privrede i građana.

Dakle, bilo bi dobro za privredu da centralna banka postepeno nastavi sa snižavanjem svoje kamatne stope, jer imamo veliku opasnost privredne depresije. Primera radi, referentna kamatna stopa naše Centralne banke posle ovog obaranja je, najmanje, šest puta veća od osnovne kamate Evropske centralne banke. Razumem oprez guvernera u ovom trenutku, ali definitivno postoji i prostor i potreba za daljim popuštanjem monetarne politike.

Da li sve zavisi samo od centralne banke?

Na ublažavanju negativnih efekata krize zajedno rade vlada i NBS. Ministarstvo finansija, nakon rebalansa, mora pedantno da realizuje budžet. To znači da sva državna plaćanja moraju da budu u roku, ne sme da bude nikakvih kašnjenja kako se ne bi dodatno generisala nelikvidnost u sistemu.

Dakle, po mom mišljenju, model za borbu protiv nelikvidnosti jeste redovno izvršavanje sada smanjenih rashoda budžeta, posebno vezanih za infrastrukturne projekte, dalja relaksacija monetarne politike koja poboljšava likvidnost, a ne utiče na inflaciju i to sve treba da dovede do znatnog smanjivanja kamatnih stopa kod poslovnih banaka. Verujem da će krediti za likvidnost koji se sada odobravaju sa deviznom klauzulom od pet i po odsto na godišnjem nivou, od maja biti sniženi na oko četiri odsto.

Krenućemo i sa dinarskim kreditima koji su subvencionisani i kamatna stopa na te kredite morala bi da bude 11 do 12 odsto, a vremenom da se još snižava.

Da li će u međuvremenu biti sproveden projekat multilateralne kompenzacije, odnosno prebijanja dugova?

Napravili smo radnu grupu ministarstava finansija i ekonomije koja početkom maja treba da podnese izveštaj kako bismo znali u kom roku je moguće izvršiti kompenzaciju. Međutim, to nam nije glavna uzdanica u borbi protiv nelikvidnosti, naprotiv mislimo da treba da upumpamo što više jeftinih para privredi, na neinflatoran način, kako bismo ublažili nestašicu novca.

I drugi prioritet vlade – zapošljavanje naišao je na različita reagovanja javnosti?

Te mere treba da omoguće privatnom sektoru koji stvara novu vrednost da uposli kvalitetne mlade ljude, da ih godinu dana obučava, da oni steknu iskustvo i ostanu da rade ako se dokažu. Država je spremna da sve to plati jer želi da pomogne privatnom sektoru, kao i mladim školovanim ljudima. Uveren sam da ćemo tim merama ublažiti negativne efekte na tržištu rada, i to važi samo za privatni sektor.

Šta se još očekuje u vašingtonskim razgovorima sa zvaničnicima MMF-a i Svetske banke?

Razgovaraćemo o ubrzavanju procedure za odobravanje kredita za finansiranje radova na infrastrukturi.

Ali, mi ne koristimo pare koji su nam oni već odobrili?

Zato što vlada ranije nije imala kapacitet da sve to iskoristi jer je bila rasuta na više manjih projekata. Sada je strategija da se koncentrišemo samo na velike strateški važne projekte.

Ima li vlada sada kapacitet da usisa milijardu evra traženog kredita za Koridor 10?

Ima, jer je to sada jedini projekat.

Drugo, tražićemo da se znatno proširi obim kreditiranja za naredne godine. Ideja je da dobijemo daleko više novca od postojećeg trogodišnjeg aranžmana koji trenutno imamo sa Svetskom bankom u iznosu od 600 miliona dolara, zato što je to jeftin novac, sa godišnjom kamatom od 1,5 odsto.

Na koliko?

Šta ću reći u Vašingtonu ako sada vama kažem.

Šta mislite, kako će privreda reagovati na nove mere?

Svakodnevno sam u kontaktu sa privrednicima. Ubeđen sam da će oni podržati ovaj paket. Svesni smo da bi bilo idealno da paralelno sa ovim merama idemo i na smanjivanje nekih poreza, pre svih na zarade, odnosno povećanje dela zarade koji se ne oporezuje. Ali, smanjivanje poreza nažalost je uslovljeno mogućnostima budžeta. Kada izađemo iz krize prvo bi trebalo smanjiti porez na zarade, ali to mora da sačeka bolja vremena.