„Nas mogu kupiti samo jaki igrači”

Uz podsećanje da je merama NBS smanjen limit za ukupne plasmane stanovništvu sa 200 na 150 procenata osnovnog kapitala, on objašnjava da je Komercijalna banka imala pun kapacitet za dinamičniji rast kredita stanovništvu, ali joj je odlaganje dokapitalizacije, prvobitno predviđene za mart prošle godine, predstavljalo veliko ograničenje. S obzirom na to da je pre nekoliko meseci konačno sprovedena dokapitalizacija, u kojoj su učestvovala dva najveća akcionara, Republika Srbija i Evropska banka za obnovu i razvoj ponovo je stvoren manevarski prostor za dalji rast kredita građanima.

Komercijalnoj banci još uvek nedostaje između 50 i 100 miliona evra kapitala i zato menadžment banke već ima definisan plan da se u ovoj godini ide na novo povećanje kapitala, otkriva Smolić, uz obrazloženje da banka sa tako širokom mrežom hoće i mora da ostane ofanzivna u poslovima sa stanovništvom. Država i EBRD su iskoristili pravo preče kupovine, iako je cena akcija bila iznad tržišne, i time pokazali visoko razumevanje i za poziciju Banke, ali i veru kako u Banku, tako i ukupno u dalja kretanja na finansijskom tržištu, kaže Smolić.

U kojoj meri je važeći zakon smetnja za uspešnu dokapitalizaciju?

Za banke u Srbiji je dokapitalizacija osnovni način da obezbede uslove za dalji rast plasmana stanovništvu. Subordiniranim zajmovima se rešavaju neki drugi problemi i njih bi verovatno koristili kada bi nam ograničavajući faktor bilo ulaganje u druga pravna lica, kao što je dokapitalizacija naših banaka u inostranstvu.

Sama zakonska odredba, kojom se definiše način utvrđivanja cene akcija iz dokapitalizacije, sasvim je razumljiva u stabilnim finansijskim sistemima i njena je suština da spreči zloupotrebe u u uslovima rastućeg tržišta. U slučaju Komercijalne banke, a i mnogim drugim, to se, međutim, pokazalo kao ogroman problem, jer je emisiona cena bila iznad tržišne.

Planirate li skore dokapitalizacije i banaka-kćerki u BiH i Crnoj Gori?

Dokapitalizacijom Komercijalne banke Beograd, osnažiće se i ove dve banke. Planirana dokapitalizacija Komercijalne banke u Banjaluci od 20 miliona evra je vremenski pomerena zbog zbivanja na tržištu kapitala, iako smo mi već sada u kondiciji da uradimo tu dokapitalizaciju, ali nam to još nije imperativ.

Banku u Budvi smo značajno dokapitalizovali u prethodnoj godini i u ovoj godini ne planiramo dodatne aktivnosti ove vrste. Banka je dovoljno ojačala da može da prati projekte u okruženju, a ukoliko se i pojave projekti koji zahtevaju kreditno angažovanje koje prevazilazi njen potencijal i limite utvrđene lokalnim zakonima, tu smo mi da direktno podržimo klijente na tom tržištu.

Šta je sa Makedonijom?

Naš pokušaj da kupimo banku u Makedoniji nas je ohrabrio, jer smo bili neuporedivo profesionalniji od inostrane konkurencije. Uradili smo izuzetno kvalitetan „due dilligence“. Sa druge strane, doživeli smo izuzetno neprofesionalan odnos od strane savetnika i akcionara banke koju smo želeli da kupimo. U poslednja tri meseca nemamo nikakvu zvaničnu informaciju o tom procesu. Verovatno će ta banka biti prodata nekom drugom, a nas su čuvali kao rezervu. Koliko politička situacija utiče na poslovanje Komercijalne banke, pogotovo što joj je država i najveći akcionar i šta očekujete od nove vlade? U kojoj meri se država meša u poslovanje Komercijalne banke?

Posle četiri godine neposrednog iskustva mogu da kažem da se država apslutno nije mešala u tekuće poslovanje Komercijalne banke. Najveći je uticaj politike kada ne postoji vlada, ili kada ona nema kapacitet za odlučivanje, jer u tim periodima nismo mogli da napredujemo, da donosimo odluke na srednji rok. Zbog takve situacije je lane naša dokapitalizacija kasnila 9 meseci i umesto u aprilu-maju prošle, realizovana je u martu ove godine.

Sada opet plaćamo cenu, jer smo imali spreman plan za nerealizovanu emisiju od 100 miliona evra. Sadašnja želja akcionara je da se kapital poveća emisijom preferencijalnih akcija, ali nismo mogli da idemo u razradu tog modela zato što se ponavlja situacija od prošle godine. Činjenica je da se politika ne meša u poslovanje Komercijalne banke. Pa, ne možete pre podne biti bliski sa političarima, a po podne se baviti tržištem.

Država je suvlasnik i Komercijalne banke i Poštanske štedionice, od kojih je prva iskazala značajan profit, a druga velike gubitke. Kako je to moguće?

Ne bih da komentarišem poslovanje bilo koje druge banke, ali sve zavisi i od načina komunikacije i stila upravljanja. Nekome je problem ako mu ostavite puno praznog prostora. Sa državom morate da budete proaktivni. Često menadžeri u kompanijama koje su u većinskom vlasništvu države nisu dovoljno aktivni, već očekuju da im neko objasni šta da rade ili se oni nekom pravdaju zašto (ni)su nešto uradili. Mi smo do sada uvek predlagali državi i ostalim akcionarima šta da se radi. Nismo čekali, niti bilo ko u državi ima toliko vremena da vas svaki dan sluša.

Da li će se nešto promeniti u srpskom bankarskom sistemu posle odluke NBS da izda green-field licencu Moskovskoj, ali i svim drugim stranim bankama koje ispunjavaju propisane kriterijume? Bilo je priče da će uzeti „slatke poslove“ vezane za energiju, finansiranje uvoza nafte i gasa?

Sve je to moguće. Ali, nikad jedan pokazatelj ne govori dovoljno o tome gde je koja banka. Definitivno ne postoji velika banka bez velikih poslova. Mi smo tipičan primer za to i upravo zbog toga i govorim da ćemo naš razvoj da baziramo na sinergiji banke, klijenata i dva najveća akcionara, države i EBRD. Moskovska banka će uzeti deo kolača u sektoru energije, ali niti su tu najveće zarade, niti je to pokretačka strana banke, a još ne vidimo strategiju, niti ciljeve te banke u budućem periodu.

S druge strane, za nas do sada nije bila nikakva prednost što je država jedan od vlasnika Komercijalne banke. Depoziti javnih preduzeća ne preovlađuju u strukturi naših depozita. Ni EBRD apsolutno ne favorizuje Komercijalnu banku na domaćem tržištu. Čak i neke svoje poslove, koje bi mogla da obavlja preko Komercijalne banke, završava preko drugih banaka i nadam se da će se to promeniti.

Hoće li odluka NBS da počne da izdaje greenfield licence uticati na poziciju Komercijalne banke u trenutku kada EBRD reši da proda svoj udeo?

To može da utiče na poziciju EBRD-a. Za Komercijalnu banku bi, pak, veći izazov bio ukoliko bi neki veliki, a agresivniji igrač kupio neku srednju banku u Srbiji.