Uz porez teško do novih investicija

Norveški Telenor i dalje drži rekord u Srbiji jer je uložio najviše novca u procesu privatizacije. Danas razmišljaju o tome da prošire delatnost na našem tržištu. U ovom trenutku, najviše ih brine državni porez na korišćenje mobilnih telefona, jer je on razlog što sada manje ulažu u razvoj.

Od uvođenja posebnog poreza na mobilnu telefoniju proteklo je nekoliko meseci. Kako sada gledate na taj potez?

Mislim da je suštinski pogrešan. U osnovi je pogrešno to što je opterećena jedna industrija. Postoje dve kompanije koje su uložile ogromna sredstva u mobilnu industriju u Srbiji i naravno da je pogrešno izdvojiti ih i kazniti u momentu kada ionako svi osećamo posledice ekonomske krize.

Telenoru u Srbiji otpisana je vrednost u iznosu od 220 miliona eura ove godine usled ekonomske krize i ovog poreza. To je čist gubitak za celu Telenor grupu. Ako bi ovaj porez bio ukinut u ovom trenutku, još bi mogla da se spreči veća šteta. Međutim, ako ostane na snazi, to će poslati loš signal drugim investitorima, uključujući i Fijat, o tome da Srbija nije baš predvidiva za ulaganje.

Da li ste o tome razgovarali sa predstavnicima vlade Srbije?

Da, pokušali smo da navedemo neke dobre strane, i u tom smislu sam pomenuo studiju koja pokazuje jasno kako možemo da pomognemo dajući društvu, ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama. I to se ne odnosi samo na Telenor već i na druge kompanije. Treba pustiti ovu industriju da se razvije, jer ona predstavlja osnov za mnoge druge oblasti i za podizanje efikasnosti privrede. Ukoliko nas pustite da radimo kako treba, od toga bi čitava privreda imala velike koristi.

Tu poruku pokušavamo da prenesemo Vladi u svakoj prilici, tokom međusobnih sastanaka, kao i na drugim forumima. Moram da kažem da mislim da se mnogi u Vladi Srbije slažu sa nama. Činjenica je da je kriza došla veoma naglo i da je bilo neophodno doneti neke teške odluke, i mi to uvažavamo. Upravo zbog toga kažem da ukoliko ovaj porez bude ukinut u ovom trenutku i budemo mogli da nastavimo gde smo stali, neće biti veće štete. Ostalo je malo argumenata u prilog njegovom zadržavanju.

Prethodnih dana u medijima je bilo dosta spekulacija o tome da li ulazite u trku za drugog fiksnog operatera. Da li ste se definitivno odlučili, ili još vagate?

Mi smo pre svega mobilni operater, a takođe u mnogim zemljama pružamo i usluge brzog Interneta. Na tržištu Skandinavije takođe pružamo i usluge fiksne telefonije. Da li ćemo ili ne biti zainteresovani za fiksnu liniju u Srbiji umnogome zavisi od uslova, a oni još uvek nisu definisani i objavljeni. Prema tome, u ovom trenutku ne mogu vam dati konačan odgovor o tome da li smo zainteresovani ili ne.

Ono što mogu da vam kažem jeste da bi stepen naše zainteresovanosti zavisio i od toga da li bismo imali mogućnost da koristimo postojeće mreže u celoj zemlji i da one budu istinski liberalizovane. I ukoliko je potrebno investirati da bi se dobila licenca i razvijao ovaj aspekt poslovanja, to bi umnogome zavisilo od stepena predvidivosti privrede.

Važan korak u tom smislu bilo bi ukidanje posebnog poreza na upotrebu mobilnog telefona jer to ne uliva poverenje u poslovanje u ovoj zemlji.

Imate li neke nove usluge za korisnike koji bi se opredelili za Telenor kao operatera fiksne telefonije ukoliko se za to ipak opredelite?

Po tradiciji, u fisknoj telefoniji nudite razgovore, i tu nema ničeg novog već 100 godina. Zatim imate sve više ljudi koji koriste širokopojasni, brzi Internet putem ADSL i slično. Naš glavni pristup na većini tržišta je da nudimo usluge mobilne tehnologije, jer ona omogućava ljudima mobilnost uz brz pristup podacima, a to zahteva znatne investicije.

Prema tome, ne postoje neke posebno nove usluge koje padaju sa neba, već je to pre pitanje brzine kojom želite da ih isporučujete. U tom smislu, želeo bih da pomenem studiju o Internetu koju smo nedavno objavili u saradnji sa Boston konsalting grupom, koja pokazuje da bi brzo i pravovremeno uvođenje interneta i širokopojasnih tehnologija u Srbiji dovelo do otvaranja oko 100 hiljada novih radnih mesta i porasta BDP od pet odsto u roku od deset godina.

Priča se da bi u Srbiju uskoro mogao da uđe i četvrti mobilni operater. Kako vi na to gledate? Imaćete veću konkurenciju.

Ta odluka u potpunosti zavisi od regulatornih tela, i nas to ne brine. Realno govoreći, mislim da nijedan veliki igrač neće biti zainteresovan za četvrtu licencu, jer postoji ograničenje broja operatera koji mogu uspešno da posluju na jednom tržištu. To važi i za mnoga druga tržišta. Malo je verovatno da će biti više od tri igrača u Srbiji ako se uzme u obzir broj stanovnika. Čak i u velikoj zemlji poput Rusije postoje samo tri velika mobilna operatera i jedan do dva manja.

Švedska ima približno isti broj stanovnika kao i Srbija i ni tamo ne bi bilo lako uvesti četvrtog operatera. Na ovo tržište morate da uđete dok je još u razvoju i dok se beleži rast. A podaci pokazuju da je broj kartica za mobilni telefon u Srbiji već sada veći nego broj stanovnika.

Da li ste zadovoljni poslovanjem u Srbiji?

Opšte uzevši, jesmo. Posao se razvija dosta dobro, ne toliko koliko smo očekivali, ali mi smo ovde na duge staze.

Zbog čega se ne razvija onako kako ste očekivali?

Upravo zato što je nastupila ekonomska kriza i osećamo njene posledice.

Da li je to glavni razlog ili ima još neki?

Ne, rekao bih da je to glavni razlog. Ne želim da krivim druge zbog toga što nismo postigli rast kome smo se nadali. Ali to je posledica krize i to smo videli i u okolnim zemljama, posebno u zemljama centralne i istočne Evrope, delom i u Aziji i u nordijskim zemljama.

Dakle, nije Srbija jedinstvena po tome. U Srbiji imamo oko 2,9 miliona korisnika i kada je njima dobro i nama je dobro. Kada njima nije tako dobro, tada naravno, to utiče i na nas. I to je normalno.

Da li je razlog smanjenja Telenorovih investicija u Srbiji upravo porez koji je uvela Vlada?

Mi moramo da opravdamo svoje investicije u Srbiju. U doba krize moramo da smanjimo troškove i investicije. I ako na svaki dinar moramo da plaćamo dodatni porez, onda imamo veći pritisak na sume koje izdvajamo za kapitalna ulaganja svake godine. Ove godine investiramo manje nego prošle i jako smo štedljivi. I što veći porez budemo plaćali, više ćemo morati da kontrolišemo troškove zaposlenih i investicije.

Morate imati na umu da mi već plaćamo mnogo milijardi dinara poreza, a i investiramo svake godine nekoliko milijardi dinara u srpsku privredu uz ono sto smo već uložili. Ta investicija nam se mora isplatiti. Mi smo kompanija čijim se akcijama trguje na berzi, i moramo raditi u tržišnoj ekonomiji.