Pomoć države treba da bude trajna

Koncern "Farmakom MB" je značajan proizvođač u rudarstvu, hemijskoj i metaloprerađivačkoj industriji i poljoprivredi, ali i veliki izovznik. Koliku ste štetu kao kompanija pretrpeli zbog finansijske krize?

Farmakom MB sačinjava 15 rudnika, Livnica "Požega", Industrijki kombinat "guča", "Fabrika akumulatora" iz Sombora, Poljoprivredni kobinat "7. juli" "Mlekara" iz Šapca. Kada sam kupovao kompanije zaključio sam da treba poslovati samo u onim granama koje se oslanjaju na domaće sirovine, što se u ovoj situaciji pokazalo kao dobar poslovni potez.

Prošle godine završili smo i velike investcije, značajno smanjili troškove i višim fazama obrade uspeli smo da ponudimo prozivode za kojima tražnja nije opala, ili čak proizvode kojih zbog krize nema dovoljno na tržištu. To su razlozi zbog kojih su neke kompanije u koncernu, kao što je Šabačka mlekara povećale prihoda više od 50 odsto.

Protekle godine ste dosta ulagali. Obnovili ste kapacitete u rudnicima, fabrici akumulatora, Šabačkoj mlekari. Kakav je odnos investicija i dobiti bio u prošloj godini, i kakava su vaša očekivanja za 2009?

Ukupan iznos investcija u poslednje tri godine je oko 130 miliona evra, uključujući kupovinu novih fabrika, ulaganje u modernizaciju proizvodnje i zaštitu životne sredine.

Zahvaljući investicijama proizvodnja u nekim kompanijama povećala se nekoliko puta, a uštedama smo dobijali bazično jeftiniji proizvod.

U 2009.godini imamo puno planova. Prvi su pokretanje rudnika olova i cinka „Lece” u opštini Medveđa i „Suva ruda", čime ćemo povećati proizvodne i topioničarske kapacitete. Tu je naročito bitna proizvodnja cinka" koji ćemo kao sirovinu ponuditi i Fijatu. Na taj način oni će smanjiti troškove, a mi ćemo imati siguran izvor prodaje.

Kada će rudnici „Lece” i „Suva ruda” biti pušteni u rad i da li ostajete pri planu o zapošljavanju 500 radnika? Da, naravno. Završili smo pripreme krajem 2008. i sada smo u završnoj fazi sklapanja ugovora sa strateškom partnerom. Iako sam rudnike kupo pre godinu dana, trebalo je vremena da strateški odredimo šta će se proizvoditi i kako ćemo modernizovati proizvodnju i gde ćemo to plasirati.

Najveći deo proizvodnje metala ići će u povezane fabrike radi više prerade, a sa strateškim partnerom pregovaramo o proizvodnji i preradi zlata i srebra kojeg u rudniku Lece ima u znatnim količinama. Rudnici bi trebalo da počnu sa radom u julu, a do tada planiramo da zaposlimo oko 500 radinika.

U koncernu "Farmakom MB" je 14 rudnika, pored rudnika i topionice "Zajača" i livinice "Požega". Koliko je rudna industrija, odnosno industrija obojenih metala ugrožena sada zbog smanjenje tražnje i niskih cena svetskom tržištu?

Nije ugrožena posebno, bar kada je u slučaju "Farmakom" Smatram da je period u kome su cene metala niske, pravo vreme za investicije jer su i troškovi manji. Sa druge strane nikada nisam bio za to da se izvoze koncentrati, već samo metali u višim fazama prerade, jer je to pravi način da se dođe do platežnih kupaca i da se nadoknadi cena.

Dobar primer je olovo koje proizvodimo u rudnicima, prerađujemo u "Zajači", a onda dajem fabrici akumulaora, koja ga izvozi kroz baterije, što je najveća faza prerade u Srbiji.

Ranije ste najavljivali da ste zainteresovani za kupovinu fabrike Zorka obojeni metali, da li ostajete na tom stavu?

Veliki deo koncerna

Da. Zainteresovan sam za kupovinu kompanije "Zorka Obojeni metali", ali i za "Zorku Zašita bilja" koja proizvodi mineralna đubriva. Sarađivao sam sa tim preduzećima i mogu da kažem da su to dobre firme, sa kvalitetnim proizvodima i kvalitetnom kadrom, ali su sticajem okolnosti sada u teškom položaju. Kada država bude odlučila kako će ih privatizovati, biću spreman da sa njima pregovaram o tome da ih kupim. Moja ponuda je pokretanje proizvodnje po savremenim uslovima, uz ulaganja u zašititu životne okoline.

Farmakom MB je jedna od retkih kompanija koja nije najavila otpuštanja, već zapošljavanja radnika. Kakvi su vaši planovi za pojedinačna preduzeća i da li će te na nečemu štedeti?

Štedećemo na svemu, ali ne na radnicima, tu se ništa neće menjati. Mislim da smo uspeli da napravimo ambijent u kome više oko 2,5 hiljade zaposlenih i menadžment shvata da smo na istoj strani.

Vodimo računa o zaposlenima. Ove godine ćemo za sve firme dati dečiji dodatak, što nije uobičajeno za prvatne kompanije. A pored toga imamo stipendiramo 150 đaka, sa oko 200 evra, što nije malo.

Glavne uštede ići če na račun smanjenja troškova benzina, i nekih stavki koji utiču na cenu gotovih proizvoda a do sada o njima nismo vodili računa. Na primer pokrenuli smo proizvodnju polipropilena i proizvodnju kutija za akumulatore. Taj polipropilen dobijamo iz starih akumulatora sa kojim fabrika Sombor ili Zajača nisu znali šta da rade.Sada se ništa ne baca i uštede su velike.

Takođe, posle privatizacije fabrike akumulatora uspeli smo da ulaganjem u proizvodnju troškove vraćenjih i reklamiranih akumulatora smanjimo za 15 do 20 miliona dinara. Sada za celu godinu na 800.000 akumulatora imamo oko 800 reklamacija, što je značajna ušteda.

Kažete da su investicije ključni razlog zbog kog Farmakom stabilno posluje. Država najavljuje mere finansijske pomoći izvoznicima da li su one dovoljne? Smatram da bez investicija u moderniju proizvodnju i više faze prerade, preduzeća nemaju šansu da se održe na tržištu. Sa druge strane krediti banaka su preskupi, a neke kompanije bile su suočene i sa prinudnim plaćanjem kamata unapred jer su banke procenile da su rizici veliki.

Subvencionisanje kamata je dobar potez države, ali on ne treba da bude jednokratan, već trajan, jer nema zemlje koja ne pomaže izvoz. Značajna sredstva koja bi država "upumpala" u izvozno orjentisane grane dovela bi do povećanja proizvodnje i zapošljavanja. Povoljnijim kreditima bi država oslobodila pritiska mnoge firme koje su sada primorane da iz svoje zarade podmiruju postojeće troškove, da plaćaju velike kamate ali i da planiraju buduće investicije.

Kako procenjnuete trenutni privredni ambijent i šta kako bi se on mogao poboljšati?

Nedovoljni kontakti Vlade i privrede, su ono što je karakterisalo Srbiju do sada, i smatram da su odatle proizilašli svi problemi. Kriza nas je naterala da komuniciramo otvorenije, ali smatram da ti sastanci moraju biti operativniji.

Zakon i papir je jedno, ali šta se dešava na terenu je nešto sasvim drugo. Smatram da održavanje skupova na kome se 50 ili 200 privrednika nađe sa predstavnicima vlasti nema mnogo smisla jer se bavimo različitim delatnostima, i naši problemi su specifični.

Mislim da država treba ostvari veći partnerski odnos sa kompanijama koje posluju u Srbiji jer zajednički možemo da rešimo mnoga ključna pitanja. Takav stav međutim ne bit trebao da bude specifičnost samo za period krize, već deo dugoročne strategije za razvoj privrede.