“Igra“ na berzi nije lutrija

Politički rizici u 2008.godini biće najozbiljnija prepreka i iskušenje za ekonomiju Srbije. To iskušenje će se, u još većoj meri, odraziti i na dešavanja na Beogradskoj berzi jer je tržište akcija po prirodi najosetljivije na rizike. Silazni trend, koji je dublji nego što bi trebalo da bude zbog uticaja finansijske krize na međunarodnom planu i dešavanja u regionu, delom je posledica i političke neizvesnosti i nestabilnosti - kaže u intervjuu za Ekonometar dr Zoran Jeremić, profesor na Univerzitetu Singidunum i na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju(FEFA). Bio je i direktor Beogradske berze, a upravo je objavio publikaciju „Tržište akcija u Srbiji – 50 izabranih”.

● Šta je bio povod izdavanja ovakve publikacije?

- U Srbiji su se tokom prošle godine pojavili prvi domaći institucionalni investitori, investicioni i penzioni fondovi i prve firme na zvaničnom listingu Beogradske berze. Iako se to desilo sa velikim zakašnjenjem, time su stvoreni uslovi da se faktički krene dalje i u drugim segmentima, važnim za finansijsko tržište. Na razvijenim tržištima sastavni deo tog ukupnog ambijenta su i publikacije ovakvog tipa koje ulaze u analizu konkretnih kompanija. Smatrao sam da je vreme da i u Srbiji postoje takva istraživanja, a ideja je da se ona najpre izdaju godišnje a zatim i kvartalno.

● Kakvo je naše tržište akcija?

- Ovo istraživanje je pokazalo da sa stanovišta Berze mi nemamo dovoljno kvalitetnih kompanija, koje bi dugoročno mogle biti zanimljive za potencijalne investitore. Takve kompanije bi morale da zadovolje čitav niz vrlo različitih kriterijuma. A to opet potvrđuje, ono što se kod nas često ponavlja, da je tržište akcija još uvek plitko i u razvoju. Tome bih dodao još jednu specifičnost - postoji dosta oštra segmentacija između onog dela tržišta koje je na kontinuiranom trgovanju i aukcijske trgovine metodom preovlađujuće cene. Pokazalo se da su firme sa aukcijskim trgovanjem manje osetljive na političke rizike i neke druge potrese iz jednostavnog razloga što se tu radi uglavnom o vlasničkoj konsolidaciji i tu se još uvek odigrava utakmica za preuzimanje kontrole vlasništva.

Strani investitori su prisutniji na kontinuiranom tržištu akcija?

- Kod tzv. kontinuiranog trgovanja, koje je inače bolje i pogodnije za Berzu, veća je osetljivost na rizike – između ostalog i zbog prisutnosti stranih portfolio investitora. Investitori su tu uglavnom da bi pokušali da zarade na akcijama a svaka turbulencija odražava se na njihovu cenu. Ukupno gledano, domaće tržište akcija može se oceniti kao vrlo turbulentno i rizično. Kad se na ovo tržište budu iznele akcije velikih kompanija, javnih preduzeća, tada će ono biti znatno manje osetljivo na potrese, proširiće se, produbiti i stabilizovati. To će omogućiti i razvoj institucionalnih investitora, domaćih investicionih i penzionih fondova.

Ko su dobitnici

● Izdvojite neke od kompanija i banaka za koje se može reći da su na Berzi dobro prošle?

- Izdvijio bih neke grupacije jer se u ovakvom ocenjivanju mora poći od sektorske analize. Najpre su se značajnije odlepile banke i finansijski sektor, što je bilo i logično. Neke banke sa domaćim kapitalom i banke u kojima država ima učešće, koje će prodavati, uspele su efikasno da iskoriste to što su se našle na Berzi- da se dokapitalizuju i da ojačaju. Time su uspele da održe korak sa stranim bankama koje su došle na naše tržište. To je povoljna okolnost. Videli smo kako upravo mehanizam trgovanja akcijama na Berzi može da posluži za prikupljanje dodatnog kapitala, što se pokazalo, pored nekih banaka, i na primeru pojedinih kompanija. Naravno, toga bi trebalo da bude znatno više. Ono što je tu problem je da ceo mehanizam funkcioniše samo kada je tržište u fazi rasta, a ono je u fazi pada već duže vreme.

●Šta je sa preduzećima?

- Tu su se izdvojile neke grupacije koje su na dobar način iskoristile to što su se njihove akcije našle na Berzi, popravile su svoje performanse i postale atraktivne za portfolio investiture. Na primer, tu je prehrambena industrija sa nekoliko grupacija, kao što su uljari, vode, konditorska industrija. Reč je o firmama koje će po svoj prilici dugoročno ostati zanimljive za Berzu. Naravno, jedan deo njih će možda trajno biti delistiran, što ne menja ocenu da su u prethodnom periodu bile dobar resurs za Berzu. Pored njih, sledeća grupa koja se otvorila i koja će definitivno biti zanimljiva, je građevinska industrija. Na njeno prisustvo na Berzi treba trajno računati. I putna privreda je mogla u mnogo većoj meri da bude zanimljiva. Ali tu se u dovoljnoj meri nije osetio efekat koji je bio moguć i to zbog načina na koji je vođena njena konsolidacija, koji nije uvek bio odgovarajući sa stanovišta spoljnih investitora.

Velike kompanije

● Na Berzi bi trebalo da se nađu i akcije velikih javnih preduzeća. Koliko će to doprineti razvoju same Berze?

- To bi svakako povoljno uticalo na stabilnost berze i njen brži razvoj. Ali ja ovde ne mislim na besplatnu podelu akcija, ne samo na to. Ovde jednostavno treba otvoriti šansu da domaći investitori i mali ulagači mogu da kupe akcije NIS-a ili recimo EPS-a . Oni bi tako postali investitori u najkvalitetnijim kompanijama. To se radi svuda u svetu, pa i u najbližem okruženju, Hrvatskoj, građanima je omogućeno da kupe akcije INE i Telekoma Hrvatske. Ovo je, po mom mišljenju, jako važno i, na neki način, bitnije od besplatne podele akcija. Zna se da je štednja građana dostigla gotovo pet milijardi evra pa se postavlja pitanje zašto se građanima ne bi omogućilo da deo svog novca investiraju u kupovinu kvalitetnih akcija.

Ja sam se godinama zalagao za faznu privatizaciju NIS-a, koja znači da bi se najpre prodao deo kompanije strateškom partneru uz učešće drugih institucionalnih investitora i građana. Time bi se, između ostalog, maksimirala vrednost akcija i vrlo povoljno delovalo na razvoj tržišta kapitala u Srbiji. Bio sam vrlo zadovoljan kada je privatizacioni savetnik svojevremeno to predložio, a od čega se, očigledno, odustalo.

Ozbiljne procene

● Kako vidite primenu Zakona o besplatnoj podeli akcija s obzirom na to da neki od poznatih ekonomista već upozoravaju da će to biti znatno manje od obećanih hiljadu evra?

- Nisam spreman da licitiram, a za neku ozbiljniju procenu nema dovoljo pouzdanih podataka, kao što ih nema ni za obećanih hiljadu evra. Najpre, postoje vrlo različite procene o tome koliko stvarno vrede ona najveća javna preduzeća pa je to prva nepoznanica. Drugo, ne zna se da li će se odmah ići na većinsku prodaju ili ne. Zatim, otvoreno je i vrlo bitno pitanje, kakva će biti strategija tog novog vlasnika. Da li će on želeti da što pre delistira kompaniju sa berze ili će prihvatiti da na neki način deli to vlasništvo i da se akcije permanentno kotiraju na berzi. Njihova vrednost biće u najvećoj korelaciji sa stvaranjem uslova za stabilnost i prosperitet same države i njene ekonomije. Mislim da bi građani sve ovo trebali da imaju u vidu pre nego što se odluče da prodaju akcije.

● A kad je reč o bankarstvu, da li na srpskom tržištu ima prave konkurencije u toj oblasti?

- To je vrlo bitno pitanje, a ocene su različite. Meni se čini da se može reći da postoji inače poželjna konkurencija. Ako se zna da sve one imaju za cilj da zauzmu što veći deo tržišta, dolazi se do toga da su prinuđene da to rade kroz tržišnu utakmicu. To ne znači da ne postoje nekakvi oblici dogovora, bar od strane najvećih banaka, o onome što svima odgovara. Ali, to ne bih nazvao kartelizacijom ili monopolizacijom.

●Ali, kamate su i dalje visoke?

- U bankarstvu ima dosta stvari kojima možemo da budemo nezadovoljni. Pre svega mislim na naknade koje zaračunavaju za svoje poslove, odnosno troškove koji nisu baš transparentni. A kad je reč o priči na relaciji strane-domaće banke, moj stav je da bi bilo dobro da opstane i jedan broj banaka sa većinskim domaćim vlasništvom i da postoje možda i državne banke, ali je ovo tržište sada nezamislivo bez stranih banaka. Posebno bi bilo opasno njihovo povlačenje sa tržišta izazvano političkim rizicima. To bi dovelo do velike finansijske nestabilnosti, smanjenja ponude i pogoršanja uslova za privredu i građane. Ne treba zaboraviti da u strukturi štednje još uvek nema dugoročnih sredstava koja bi omogućila dugoročne kredite na bazi domaćih izvora. ● Često se može čuti da Srbija ima previše banaka i da predstoje preuzimanja i spajanja. Šta to donosi sa sobom?

- Najkraće rečeno, donosi konsolidaciju u ovom sektoru koja još nije završena. Činjenica je da postoji prevelik broj banaka. Jedan broj njih neće moći da izdrži konkurentsku utakmicu pa će ih kupiti neka veća ili će joj se pripojiti. I na međunarodnom planu prisutna su merdžovanja.

● Kakve su vaše procene daljeg kretanja kamatnih stopa?

- Kamatne stope koje banke zaračunavaju jesu visoke i po svoj prilici ne treba očekivati njihov skorašnji pad. Problem je u tome što na kamate utiče niz faktora - od visokog političkog rizika, restriktivne monetarne politike, pa sve do velike tražnje za zajmovima. Nije nepoznato da NBS, zbog ekspanzivne fiskalne politike i potrebe da inflaciju drži pod kontrolom, raznim restrikcijama poput visoke obavezne rezerve, utiče posredno na visinu kamata. Pri tome treba imati u vidu i to da mi nemamo dugoročne izvore za stambene kredite. Strane banke imaju takve izvore i odobravaju ih po kamatnoj stopi koja je možda visoka, ali su, ipak, na taj način mnogi došli do krova nada glavom, što je bila „mislena imenica“ još pre koju godinu – rekao je dr Zoran Jeremić.