Neće svi preživeti 2009. godinu

Ona u razgovoru za magazin Bankar otkriva da je Intesa izabrala atraktivnu lokaciju na Novom Beogradu, gde će izgraditi poslovnu zgradu, kako bi se obezbedili adekvatniji uslovi za rad.

Intesa je i kraj 2008. dočekala na prvom mestu rang-liste srpskih banaka po skoro svim pokazateljima Od početka godine, udeo u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora povećan je sa 12,5 na 13,4 odsto, u plasmanima sa 11,7 na 13,3 odsto, povereno joj je 14,5 odsto svih depozita, a poseduje i 10,4 procenata ukupnog kapitala bankarskog sektora. To su i razlozi što je Draginji Đurić 3. decembra u hotelu Hyatt uručeno priznanje “Bankar godine” našeg magazina.

Iako je globalna kriza obeležila dobar deo 2008. bankarski sektor u Srbiji će iskazati rekordan profit, a opšti je utisak da će 2009. biti mnogo teža za banke. Šta vi očekujete?

Bankarski sektor je najuređeniji u Srbiji i stiče se utisak da je u ovom momentu pažnja javnosti više okrenuta ka bankama nego privredi, a fokus bi trebalo usmeriti na realni sektor, na pitanja kako obezbediti adekvatnu podršku za prevazilaženje negativnih posledica krize, kako unaprediti propise, kako pomoći poljoprivredi, obezbediti start up kredite i slično. Dobro je što je Vlada u predlogu budžeta planirala da izdvoji sredstva za podršku privredi.

Što se tiče rezultata banaka, kod analize profitabilnosti banaka važno je obratiti pažnju i na strukturu, odnosno izvore ostvarenih prihoda. Neke banke su investirale u nekretnine, neke su imale izuzetno visok nivo plasmana u repo hartije, dok su druge, među kojima i Intesa, bile usmerene na kreditnu podršku privredi i građanima.

Pre nego što se donese zaključak o uspešnosti poslovanja banaka potrebno je razmotriti i efekte postojećih razlika koje postoje u internim metodologijama procene rizika i utvrđivanja potrebnog nivoa rezervacija, a što značajno utiče na nivo ostvarene dobiti svake banke.

Naravno, nema dileme da je bankarski sektor siguran, ali se istovremeno postavlja pitanje da li su Srbiji potrebne 34 banke ili ne? Uostalom, zato se i razmišlja o spajanju državnih banaka. Što se tiče planova za 2009. ima mnogo stvari koje ne mogu do kraja da se predvide.

Ključ je, ipak, u privredi, jer banka je dobra ako ima dobre klijente. Ako privreda ne posluje dobro ne samo da će 2009. biti teška godina, nego ćemo se vratiti korak unazad.

Koliko je opravdana bojazan da će u 2009. biti manje novca za kreditiranje privrede i stanovništva?

Intesa pregovara sa Razvojnom bankom saveta Evrope (CEB) o finansiranju stambene izgradnje za socijalno lošije stojeće kategorije stanovništva, sa povoljnijom kamatnom stopom, kao i sa EBRD, EIB i KfW o sredstvima za finansiranje lokalnih samouprava, malih i srednjih preduzeća. Trudićemo se da od naše matične banke i drugih institucija obezbedimo sredstva za naše klijente. Teško je izlaziti sa konkretnim ciframa, jer ima toliko nepoznanica.

Kako na poziciju srpskih banaka, osnovanih većinskim stranim kapitalom, utiču efekti krize na njihove banke-majke iz inostranstva? Koliko je kriza pogodila Intesa Sanpaolo banku?

Posebno u ovom periodu, jaka i stabilna pozicija naše matične banke dodatno osnažuje i našu poziciju na tržištu. Intesa Sanpaolo je, prema podacima iz novembra, četvrta banka u Evropi po tržišnoj kapitalizaciji od 29,6 milijardi evra. Intesa Sanpaolo nije poslovala sa gubicima, a nepovoljna kretanja na svetskim berzama imala su blaže posledice na našu matičnu banku.

Pad vrednosti akcija bio je znatno manji nego kod drugih banaka. To što je naša matična banka uvek važila za konzervativnu, sada se pokazalo kao prednost u odnosu na konkurenciju.

Pored BNP Paribas, Intesa Sanpaolo je jedina evropska banka koja je, bez garancija države, uspela u potpunosti da proda 1,25 milijardi evra vrednu emisiju dugoročnih, petogodišnjih obveznica. To govori o izuzetno jakom poverenju investitora u banku.

Mi apsolutno računamo na podršku matične banke, što je i jedna od pretpostavki našeg budžeta za 2009. Kada govorimo o očekivanoj podršci, Banci Intesa u Srbiji trenutno nije potreban novi kapital, pokazatelj adekvatnosti kapitala je na visokom nivou a nije nam problem ni odredba po kojoj krediti stanovništvu ne mogu da budu veći od 150 odsto osnovnog kapitala banke. Planiramo povlačenje novih kreditnih linija, a projektovali smo i cross border kao mogućnost.

Međutim, ovaj vid finansiranja, u izvesnom smislu, gubi smisao, budući da je NBS ukinula obaveznu rezervu na pozajmice iz inostranstva. No, pošto je ta odredba oročena do sredine 2010. godine. a reč je o kreditima koji se uglavnom ugovaraju na duži rok, tražili smo od NBS dodatna pojašnjenja u vezi sa narednim potezima monetarnih vlasti. Česte promene ne odgovaraju nikome, mi ne možemo naknadno da menjamo uslove koje smo prvobitno ponudili klijentima.

Koliko prevelike fluktuacije kursa zadaju glavobolju bankama i njihovim klijentima? Ima li istine u tvrdnjama da prevelike oscilacije kursa koriste samo bankarima?

Bankama ne odgovaraju prevelike oscilacije kursa. One na tome ništa ne zarađuju, već gube. Nestabilnost kursa vodi ka neizvesnosti i nepoverenju, jer klijenti počinju da sumnjaju šta će se desiti i onda isforsirano kupuju devize, dodatno vršeći pritisak na kurs.

Dešavalo se da se građanima proda mnogo više deviza nego što je normalan nivo, samo zbog paničnog straha da će kurs otići naviše. Jedino stabilnost prija. Bilo da je evro 85 dinara ili više od toga. Samo da nema naglih oscilacija koje stvaraju paniku. NBS je reagovala kada je kurs evra premašio 90 dinara i mislim da više neće biti naglih i velikih skokova. Postoji dodatni razlog što bankama odgovara stabilnost.

One do 31. januara moraju da smanje otvorenu deviznu poziciju na 10 odsto kapitala, čime je dodatno limitirana mogućnost da promene kursa utiču na ostvaren rezultat banke. Banke moraju da uravnotežuju svoja potraživanja i obaveze u devizama, jer se kapital, sasvim sigurno, ne može povećavati svaki dan.

Hoće li nove mere NBS poskupeti dinarske kredite, jer je iz bankarskog sektora praktično isisano oko 60 milijardi dinara, a zauzvrat je upumpano 700 miliona evra u devizama?

Neke banke će povući novac iz repo hartija i tako obezbediti dinare. Za njih će to biti gubitak, jer su na hartije NBS dobijale kamatu od 17,75 odsto, a na obaveznu dinarsku rezervu dobijaće 2,5 odsto. Druge banke su prinuđene da prodajom deviza obezbede potrebne dinare. Sve to će se svakako odraziti na cenu dinarskih kredita.

Međutim, suštinsko je, ipak, pitanje da li će banke usporiti kreditnu aktivnost ili ne. Na drugoj strani, klijenti, uprkos svemu, još uvek više traže devizne ili kredite sa valutnom klauzulom nego čisto dinarske kredite.

Dakle, može doći do rasta kamatne stope na dinarske kredite, ali ne samo zbog mera NBS, već i zato što postoji povećana tražnja za dinarima, a što posledično, značajno poskupljuje i naše izvore. To je razlog što sam protiv visokih kamata koje banke plaćaju na depozite, jer na kraju to utiče i na rast aktivnih kamatnih stopa.

Mnoge ovdašnje kompanije ranije su se uglavnom zaduživale direktno u inostranstvu. Ti izvori su zbog globalne krize skoro presušili, a male su šanse za refinansiranje tih zajmova. Kakve to posledice može imati na bankarski i realni sektor u Srbiji?

Od ukupno 21,5 milijardi evra spoljnog duga, privrednici su se preko cross border kredita zadužili 11 milijardi, a banke za 3,9 milijardi evra. Uglavnom su to dugoročni krediti i ne vidim nikakav problem na kraći rok. Preventivno pratimo sve što se dešava sa klijentima, a najrealnija pozicija privrede i banaka videće se u završnim računima na kraju 2008.

Neće biti problema ako klijent nastavi proizvodnju, izvoz i ako je sve u granicama projektovanog biznis plana. Problemi mogu nastati ako neko ne bude mogao da izveze robu na tržište na kome je ranije prodavao, što neminovno vodi ka lošijim finansijskim pokazateljima i na kraju i do problema urednog servisiranja duga.

Ako država reši da deo budžetskog deficita finansira zaduživanjem na domaćem tržištu, hoće li to smanjiti potencijal za kreditiranje privrede i stanovništva?

Ako država za pokriće budžetskog deficita bude konkurisala Narodnoj banci, onda ništa nismo uradili. Izdavanjem hartija za pokriće deficita ne bi smeo da se iz bankarskog sektora izvuče novac i time smanji mogućnost kreditiranja realnog sektora.

Upravo bi u ovom periodu država trebala da preko bankarskog sektora podrži realni sektor, kako bi se sprečila recesija. Banci Intesa nikad nije bio motiv, bez obzira na visoku referentnu kamatnu stopu, da novac plasira u hartije NBS, već smo uvek nastojali da slobodna sredstva plasiramo klijentima, a samo višak likvidnosti smo plasirali NBS.

Zbog povećane opreznosti u poslednje vreme neke banke izbegavaju plasmane privredi i drže više gotovine nego što je to optimalno. Kakve su dugoročne posledice takvog ponašanja?

Zbog globalne krize ograničen je dotok kapitala spolja, od matičnih banaka i drugih institucija. NBS je pravovremeno intervenisala i ukinula obaveznu rezervu na sve nove pozajmice iz inostranstva. Međutim, problem je što pristup banaka ino-kreditima više nije lak.

Dodatno, depozitni potencijal je smanjen i po osnovu povlačenja štednje. Zato smo i predložili NBS neke mere za poboljšanje likvidnosti i snižavanje obavezne rezerve na korporativne depozite.

Tako bismo oslobodili deo imobilisanih sredstava i usmerili ih u finansiranje privrede, koja paralelno sa bankarskim sektorom trpi direktne posledice krize. U međuvremenu, neke banke, u nemogućnosti da spolja privuku sredstva, opredelile su se za više kamatne stope na štednju.

Sve to nepovoljno utiče na kreditnu funkciju banaka, ali se nadam da je reč o privremenom usporavanju i da će se vrlo brzo stvoriti preduslovi za oživljavanje kreditne aktivnosti.

Kako komentarišete tvrdnje savetnika premijera Jurija Bajeca da su banke u Srbiji prelikvidne, a da je privreda nelikvidna, te da je potrebno naći model kako taj novac iz banaka usmeriti u preduzeća koja imaju tržište za svoje proizvode?

Takve tvrdnje su jednim delom tačne upravo iz prethodno navedenih razloga. Međutim, u situaciji velike finansijske krize, verovatno najveće u poslednjih 70 godina, teško je oceniti šta je preterana likvidnost i da li banka uopšte može biti preterano likvidna. Sasvim je jasno da se banke uzdržavaju od plasmana i održavaju visoku likvidnost i zbog očekivanog povećanja kreditnog rizika.

Zato je potrebno naći neki balans, u smislu da se pronađu rešenja da država participira u kreditiranju, da subvencioniše kamate (kao što je to rađeno kod nekih zemalja) ili da se smanji stopa obavezne rezerve, pri čemu bi se oslobođena sredstva usmeravala za finansiranje proizvodnje.

Da bi uplatile sa 20 na 40 odsto povećani dinarski deo obavezne devizne rezerve, neke banke će povući novac iz repo operacija ili će prodati devize, ali to nisu sredstva koja se mogu plasirati. To su mere kojima NBS utiče na kretanja na deviznom tržištu, a ne na nivo kreditne aktivnosti banaka.

U Vladi je održano nekoliko sastanaka sa ciljem da se donesu mere da se jedan deo sredstava preko banaka usmeri privredi. Za to je potrebna dobra koordinacija između Vlade, NBS i poslovnih banaka. Sigurno su pored Intese i druge banke spremne da podrže srpsku privredu, samo treba naći najbolji model za to. Možda je rešenje da se deo depozita države, koji je svojevremeno povučen iz banaka, sada vrati iz Trezora poslovnim bankama, a da one taj novac preusmere privredi.

A da li je za bankare prihvatljivo da odobravaju preduzećima kredite po dogovorenim uslovima, uz garanciju države, ako u budžetu za 2009. nisu predviđena nikakva sredstva za te garancije?

Zavisi na koji se rok daju krediti. Ako bi kredit dospevao i za naplatu u 2009. ne znam iz kojih sredstava bi se to nadomestilo. Očito je da te ideje nisu do detalja razrađene i zato je bitna puna koordinacija Vlade, NBS i banaka.

Trenutno, različita je situacija od banke do banke. Mi smo, na primer, nastavili normalnu kreditnu aktivnost i imamo puno zahteva za novim kreditima. No, smanjeni su gotovinski i potrošački, a povećani su krediti poljoprivredi. Dugoročno gledano, izraženo visoka likvidnosna pozicija ne može biti isključivi prioritet.

Za klijente je jednako važna dostupnost kredita kao i sigurna i likvidna pozicija njihove banke. Zato i očekujem da će u 2009. prelazak klijenata iz banke u banku biti mnogo izraženiji nego do sada. Protiv sam visokih kamata na dinarske depozite od čak 25 odsto, jer po kojoj će se onda kamati plasirati ta sredstva.

Problem je što se na taj način imobilišu sredstva u bankama koje samo održavaju sopstvenu likvidnost, a istovremeno se onemogućava bankama, koje bi zaista plasirale kredite, da do tog depozitnog potencijala dođu po nekoj normalnijoj kamatnoj stopi. Tako se indirektno guši i privredna aktivnost.

Neke banke očito imaju problema sa održavanjem likvidnosti pa su zato i spremne da plaćaju tako visoke kamate, jer je i to manja cena od one koja se plaća za korišćenje obavezne rezerve?

Na tržištu nailazimo na primere banaka koje su spremne da plate kamatnu stopu na oročene depozite koja je viša i u odnosu na kamatu koja se plaća Narodnoj banci kada se koristi kredit za likvidnost. To svakako nije dobar signal. Definitivno, preduslov za uspešno funkcionisanje privrede jeste zdrav i likvidan bankarski sektor.

Naravno, NBS u skladu sa svojim nadležnostima i važećom regulativom treba blagovremeno da reaguje i time deluje u pravcu održavanja dugoročne stabilnosti bankarskog sistema zemlje.

Mogu li banke zapasti u probleme zbog nesposobnosti dužnika da servisiraju ranije odobrene kredite?

Procenat kašnjenja pri otplati kredita na nivou sektora je još uvek veoma nizak, između 1,2 i 1,5 odsto. Dosadašnji krediti su uglavnom odobreni na duži rok i zato se svi zajedno moramo orijentisati na mere za prevazilaženje krize, da se omogući nastavak koliko-toliko normalne privredne aktivnosti. To bi ujedno bila i neka garancija da će klijenti moći da vraćaju kredite.

Ako se kriza oseća svuda, njene posledice će biti vidljive i u Srbiji, a pre svega u vidu pada potrošnje, zatim i proizvodnje. Ako se problemi ne budu rešavali strateški, bojim se da će kriza biti duža i sa težim posledicama. Tim pre što Srbija ima problem i zbog deficita u budžetu i platnom bilansu, kao i inflacije, koju smo pokušavali da oborimo samo merama monetarne politike, bez adekvatne pomoći fiskalne politike, a upravo zemlje sa uređenim javnim finansijama lakše reaguju na krizu.

Da li će male banke morati da traže spas u međusobnom pripajanju i da li je sada pravi trenutak za kupovinu banaka u Srbiji s obzirom na pad vrednosti akcija?

Ovo nije pravi momenat za prodaju banaka. Cene akcija toliko su niske da je destimulativno nuditi banke na prodaju. Po takvim cenama prodaja ima smisla samo ako želi da se privuče neka veća banka. Država bi trebalo da proceni šta je isplativije da uradi sa bankama u kojima je većinski vlasnik.

Cena je mnogo važnija za manje banke sa drugačijom vlasničkom strukturom, ali ne verujem da one mogu samostalno da opstanu i ne isključujem mogućnost izvesne centralizacije bankarskog sistema u narednom periodu. Uostalom država je već najavila mogućnost spajanja banaka u kojima je ona većinski vlasnik.

Iako nije vreme za to, planira li Intesa nove akvizicije?

Intesa Sanpaolo u Srbiji ima veliku mrežu od 228 poslovnica i dominantnu tržišnu poziciju u svim segmentima poslovanja i trenutno nije zainteresovana za kupovinu neke od postojećih banaka. A što se tiče ostalih banaka koje posluju na našem tržištu, u narednom periodu može doći do spajanja banaka na globalnom nivou, što će sigurno imati posledica i na ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji.