Vladimir Putin u prvom intervjuu sa zapadnim novinarom od početka invazije na Ukrajinu/Reuters
Predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o "iznenadnom udaru Amerike", odnosima sa američkim predsednicima, invaziji na Ukrajinu i potencijalnim napadom na neku državu članicu NATO u intervjuu dužem od dva sata snimljenom u Moskvi.
Sa ruskim liderom razgovarao je Taker Karlson, prvi zapadni novinar koji je intervjuisao Putina od početka rata u Ukrajini u februaru 2022.
Putin je optužio Ukrajinu i Zapad da su pokrenuli tekući vojni sukob, pozvao je Vašington da preispita stav i potvrdio da je Rusija spremna za dijalog.
Rekao da je još početkom 2000-ih, pošto je postao predsednik, pokušao da unapredi odnose sa Zapadom i čak je pitao tadašnjeg američkog kolegu Bila Klintona da li je moguće da Rusija uđe u vojno-političku alijansu - NATO.
Prema Putinovim rečima, na kraju je odbijen.
"Da mi je odgovorio 'da', počeo bi proces zbližavanja, a na kraju to je i moglo da se desi da smo videli iskrenu želju partnera da to urade. Ali nije", rekao je Putin.
"Rusija je očekivala da bude primljena u bratsku porodicu 'civilizovanih naroda'. To se nije desilo.
"Prevarili ste nas - kad kažem 'vi', ne mislim na vas lično, naravno, već na Sjedinjene Države - obećali ste da neće biti širenja NATO-a na istok, ali to se desilo pet puta, pet talasa širenja", rekao je Putin američkom novinaru.
Razgovor je počeo pitanjem zašto je Putin naredio napad na Ukrajinu pre dve godine.
"Recite nam zašto verujete da bi Sjedinjene Države mogle da udare Rusiju iz vedra neba?", upitao je novinar.
Putin je odgovorio:
"Kako ste to zaključili?
"Sjedinjene Američke Države nisu htele da izvrše iznenadni udar na Rusiju.
"Nisam to rekao. Da li mi ovde ćaskamo ili vodimo ozbiljan razgovor?", rekao je Putin preko prevodioca.
Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine
O invaziji na Ukrajinu
Taker Karlson je intervjuisao Putina u Kremlju/Tucker Carlson Network
Putin je opširno, više od pola sata, govorio o istoriji istočne Evrope, počevši od uspostavljanja ruske države u 9. veku.
Ponovio je opravdanja za invaziju, poput priče o istoriji Ukrajine, širenja NATO-a na istok, neonacistima i raspadu SSSR-a.
Opširno je govorio i o početku invazije na Ukrajinu, ponavljajući da Rusija nije napala, već da je "samo odgovarala na pretnje sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti".
Prema njegovim rečima, okidač koji je doveo do vojnog sukoba bio je "državni udar u Kijevu" 2014. godine, a potom i odbijanje Ukrajine da primeni sporazume iz Minska.
Putin je rekao i da je Rusija bila spremna za povratak Donbasa Ukrajini.
"Iskreno sam verovao da ako uspemo da ubedimo te ljude koji žive u Donbasu - a njih je trebalo ubediti da se vrate u okvire ukrajinske državnosti - onda će postepeno rane zarasti", rekao je Putin.
Ali, dodao je, u Kijevu su to pitanje želeli da reše vojnom silom.
Prema rečima ruskog predsednika, sadašnji rat je započela Ukrajina "osmogodišnjim bombardovanjem Donbasa", a ne Rusija.
Pomenuo je i slučaj bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, rekavši da su Amerika i NATO tada pogazili međunarodno pravo i otvorili Pandorinu kutiju.
Ruske vlasti često u obrazloženjima navode upravo ovaj primer, ali i neke druge, poput Iraka.
Putin je rekao i da bi se rat odavno završio da nije bilo Vašingtona i britanskog premijera Borisa Džonsona, koji su, kako je rekao, sprečili zaključivanje sporazuma u Istanbulu.
Rekao je da je šef ukrajinske delegacije na pregovorima u Istanbulu već potpisao sporazum, a onda se umešao Džonson i dodao da je to priznao upravo taj potpisnik.
Ruski predsednik je više puta ponovio da je Rusija uvek spremna za razgovore, da ih nikad nije ni odbijala i da je sada na Zapadu da uvidi greške i da proceni kako je najbolje da se izvuče iz situacije koju je sam zakuvao.
"Mislili su da mogu da slome, da unište Rusiju, a uprkos svim sankcijama, Rusija je sada peta ekonomija na svetu.
"Bili su nepromišljeni, mislili su da je moguće poraziti Rusiju na bojnom polju, a ja im kažem da to nije moguće. Sada i oni to uviđaju.
"I zašto bismo mi njima sada pomagali da smisle kako da nađu rešenje?", rekao je Putin.
Dodao je: "Ako postoje opcije, postoji i želja".
Upitan da li misli da predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski sada uopšte samostalan da zatraži pregovore, Putin je odgovorio: "Zašto da ne? On je predsednik Ukrajine, došao je na vlast obećanjem da će okončati rat u Donbasu, ali to nije uradio".
Zelenski je, dodao je, usvojio dekret kojim se zabranjuju pregovori sa Rusijom.
"Dovoljno je da ukine taj dekret i mi smo spremni da razgovaramo, nikada nismo odbijali pregovore. Ukini dekret i to je to", rekao je ruski predsednik.
Putin je dodao i da ne zna zašto je vlast u Ukrajini sve ovo uradila, ali da smatra da je Zelenski procenio da mu je "bolje da se ne zamera neonacististima jer oni uvek mogu da urade nešto neočekivano", a i smatrao je da ako ih Zapad podržava, onda je bolje da im se prikloni.
"Pitao sam ga jednom: 'Volođa, zašto ovo radiš? Pa otac ti se borio protiv nacista'. Neću da otkrijem šta mi je odgovorio, ne bi bilo korektno", dodao je Putin.
Na jedan od komentara Putina o odnosima Rusije i Zapada, Karlson se nasmejao. Putin je na to ovako reagovao:
"Da, sve bi ovo bilo smešno da nije veoma tužno".
"Ova beskrajna mobilizacija u Ukrajini, histerija, unutrašnji problemi, sve ovo... Pre ili kasnije ćemo se ipak dogovoriti", dodao je šef ruske države.
"Ma koliko sada to izgledalo... pomirićemo se, jednog dana ćemo se ponovo pomiriti".
Pomenuo je i slučaj sa fronta.
"Ruske snage su opkolile ukrajinsku jedinicu. Pozvali su ih da se predaju. Znate šta su im odgovorili - 'Rusi se nikad ne predaju'. I svi su izginuli. Ali to je još jedan pokazatelj da Ukrajinci sebe i dalje doživljavaju kao Ruse".
Taker Karlson sa Putinom nije razgovarao o navodnim ratnim zločinima koji su počinili ruski vojnici u Buči, mestu u blizini Kijeva, ili drugde, o prisilnom odvođenju ukrajinske dece u Rusiju, optužnice za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda ili zatvaranju lidera opozicije Alekseja Navaljnog.
Međutim, ruski predsednik je insistirao da je Gerškovič, kome još nije suđeno, dobio poverljive informacije i nagovestio koga bi Rusija prihvatila u razmeni zarobljenika.
On je pomenuo "osobu, [koja] je eliminisala zločinca u jednoj od evropskih prestonica... tokom događaja na Kavkazu".
Skoro sigurno je to bila referenca na Vadima Krasikova, službenika ruske tajne službe (FSB) koji je u zatvoru u Nemačkoj pod optužbom da je ubio gruzijskog vojnog oficira Zelimkana Kangošvilija u berlinskom parku 2019.
Gerškovič je uhapšen je u Jekaterinburgu, oko 1.600 kilometara istočno od Moskve, 29. marta prošle godine.
U januaru mu je Rusija ponovo produžila istražni pritvor do kraja marta.
Ukoliko bude proglašen krivim, preti mu do 20 godina zatvora.
Ko je sve tražio intervju s Putinom
Pre intervjua, Karlson je rekao da se "nijedan zapadni novinar nije potrudio da intervjuiše" Putina od 2022.
Mnogobrojni novinari iz zapadnih zemalja, kao i Stiv Rozenberg, BBC urednik u Rusiji, u više navrata tražili su intervju sa Putinom, ali svi zahtevi BBC-ja su ignorisani.
Ove navode potvrdio je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
"Karlson nije u pravu i to nije mogao da zna. Dobijamo mnogo zahteva za intervjue sa predsednikom", rekao je Peskov.
Ruski državni mediji nekoliko dana su pomno pratili Karlsonov boravak u Moskvi, emitujući snimke njegovih odlazaka u restorane i posete baletu u Boljšoj teatru.
Karlson je bio izuzetno popularan voditelj na američkoj televizijskoj mreži Foks njuz, sve do aprila 2023. godine, kada je iznenada dobio otkaz, ali pravi razlozi nisu saopšteni.
Pokrenuo je sopstveni medijski sajt i kompaniju, a njegovi prilozi su vrlo gledani na društvenoj mreži Iks.
Pogledajte video: Vladimir Putin -najdugovečniji lider u modernoj istoriji RusijePratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Rat u Ukrajini – 1.011. dan. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da je za okonačnje "vrele faze" rata potrebno je da se neokupiranom delu zemlje ponudi članstvo u NATO-u.
Više od 3.000 zaposlenih japanske kompanije Tošiba u Japanu je prihvatilo predlog firme za odlazak u prevremenu penziju, prenosi agencija Kjodo pozivajući se na anonimne upućene izvore.
Sukob u Ukrajini ušao je u 1.013. dan. Ruska protivvazdušna odbrana (PVO) uništila je tokom noći 15 ukrajinskih dronova iznad četiri ruska regiona, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Selektor ženske fudbalske reprezentacije Srbije Dragiša Zečević izjavio je da je njegov tim izuzetno motivisan uoči meča sa Švedskom i dodao da ekipa može da pruži najviše onda kada je to najvažnije.
Najmanje 27 osoba izgubilo je život proteklih dana u poplavama koje su pogodile Maleziju i Tajland, dok se dve zelje pripremaju za nove obilne kiše, saopštile su danas vlasti.
Director of the Emergency Center of the Clinical Center of Vojvodina, Dr. Dragan Nikolić, told Tanjug that two seriously injured patients due to the roof collapse at the Railway Station in Novi Sad on November 1 are in a serious but stable condition.
Former NATO Secretary General Jens Stoltenberg expressed his belief today that the temporary ceding of territories to Russia would be an option for a quick end to the Ukrainian war.
Ukrainian President Volodymyr Zelensky said that his country is committed to ending the war with Russia and returning part of its territory through diplomatic channels after Kyiv joins NATO.
Proizvođači telefona i druge kompanije bi uskoro mogle da se nađu usred trgovinskog rata, zbog čega mnoge od njih već menjaju svouje ranije poslovne odluke.
Komentari 11
Pogledaj komentare