Udarac po džepu

Srbija je među retkim zemljama koja još uvek nema novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, primeren evropskim standardima, pa su vozači navikli da na našim saobraćajnicama mogu da rade šta hoće. Međutim, oni koji iz bilo kog razloga kreću preko granice, bez obzira što je sezona godišnjih odmora odavno prošla, moraju da računaju na mnogo strožije saobraćajne propise od onih koji su na snazi ovde. Kazne se najčešće plaćaju na licu mesta, a u Crnoj Gori preko žiro-računa na broj koji se dobije od policije. Moguće je i da se na licu mesta izgubi vozačka dozvola za vožnju u alkoholisanom stanju.

Ukoliko možete, što preciznije planirajte putovanje, jer nije svejedno koga dana i u koje vreme ćete krenuti na put. Po nekim podacima, najkritičniji dani za učešće u saobraćaju su subota i nedelja, po nekima i petak i to od 13 do 16 časova, kada bi vozači trebalo da budu mnogo oprezniji. Istraživanja su pokazala da je najsigurnije vreme za volanom u ranim jutarnjim časovima, pa još i utorkom.

Skupo pijanstvo

Prema statističkim podacima, posle neprilagođene brzine glavni uzroci nesreća su nepropisno preticanje, nepoštovanje saobraćajnih pravila i vozači u alkoholisanom stanju, što je u svim zemljama strogo sankcionisano. Tako za vožnju u alkoholisanom stanju kazna u Srbiji je u vrednosti 60 evra, a u Austriji 220, u Bugarskoj 200, Češkoj 450, Francuskoj 750, Grčkoj 80, Hrvatskoj 70, Italiji 260, Makedoniji 70, Mađarskoj 380, Nemačkoj 250, Rumuniji 50, Slovačkoj 270, Sloveniji 125, Španiji 300, Švajcarskoj 775, Turskoj 150, Bosni i Hercegovini 25 do 150.

U Hrvatskoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj kažnjiva je i kap alkohola u krvi, u BiH je dozvoljeno do 0,3 promila, dok je u Makedoniji, Turskoj, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Norveškoj do 0,5 promila, a u Grčkoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji do 0,8 promila alkohola u krvi.

U Upravi saobraćajne policiji kažu da od dve boce standardnog piva ima 0,7 promila alkohola u krvi, od dve čašice konjaka 0,6 promila, a od decilitra rakije jake 40 stepeni čak 0,8 promila. I sve to naravno u zavisnosti od težine osobe.

Moguć gubitak dozvole

U Hrvatskoj se ne isplati igra sa saobraćajnim propisima i saobraćajcima, jer su kazne visoke, od 70 do 400 evra, u zavisnosti od količine alkohola u krvi. Najmanja kazna (od 500 do 1.500 kuna, odnosno od 70 do 200 evra) primenjuje se za količinu do 0,5 promila. Kaznom od najmanje 2.000 kuna (oko 270 evra) biće kažnjen vozač koji ima iznad 0,5 a do 1,5 promila, dok se preko ove granice plaća 400 evra (3.000 kuna). Ista kazna važi i za vozače koji voze pod dejstvom droga.

U novom crnogorskom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, posebna novina je ta da je izostavljen zatvor kao jedna od kazni za saobraćajne prekršaje, jer je praksa pokazala da kao prevencija ovakva kazna nema nikakav efekat. U ovoj državi iznos novčane kazne koji se može izreći u prekršajnom postupku je od 40 do 150 evra, a za prekršaje za koje službenici policije izriču kaznu na licu mesta iznos je od 10 do 30 evra.

Slično je i u BiH. Za količinu alkohola veću od 0,3 do 1,0 promila kazne iznose od 25 do 130 evra (50-250 KM) a za količinu veću od 1,0 promila kazne su od 50 do nešto preko 150 evra (100-300 KM). Najveće kazne se odnose i na one koji voze pod dejstvom opojnih droga, a policija može oduzeti i dozvolu nesavesnim vozačima.

Drakonske su i kazne za prolazak kroz crveno. Tako ovaj prekršaj u Austriji košta od 70 do 145 evra, Nemačkoj 50 do 200, Španiji do 300, BiH do 350, a Srbiji je vrednosti od 60. Za prekoračenje brzine kazna u Italiji iznosi 140 evra, Mađarskoj 230, Španiji do 300, BiH i Crnoj Gori do 150, a Srbiji u vrednosti 25 evra.

Svuda, osim u Srbiji, zabranjeno je korišćenje mobilnog telefona u vožnji. Dok se u našoj zemlji za telefoniranje pri vožnji neće platiti ni dinar kazne, u Mađarskoj je kazna 138 evra, Grčkoj 60, Hrvatskoj 68, Italiji 70, Španiji 90, a Rumuniji i Turskoj prema proceni policije!

Da ne isprskate pešaka

U susednim zemljama su na snazi i brojne druge kazne za saobraćajne prestupe, a važno je i ponašanje vozača u saobraćaju. Tako se, na primer, sa 50 do 100 evra kažnjava bacanje otpadaka kroz prozor automobila tokom vožnje u BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

U BiH vozač mora da se pazi da ne isprska pešake, a u sve tri spomenute zemlje novčana kazna predviđena je i za vozače koji ne stanu kada naiđu na vozilo za prevoz dece dok deca ulaze ili izlaze. Naravno, privremeno oduzimanje dozvole na licu mesta sledi za napuštanje mesta saobraćajne nezgode, preticanje vozila koje se zaustavilo ispred pešačkog prelaza radi propuštanja pešaka, preticanje u tunelu i slično.

U pet od sedam susednih država obavezna su non-stop upaljena svetla, bez obzira na doba dana ili noći: u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Mađarskoj, a kazne za neuključena svetla su od 30 do 60 evra. Uz to, nije potrebno naglašavati da je u svim evropskim zemljama obavezna upotreba sigurnosnog pojasa.

Kako više reda na putevima doprinosi većoj bezbednosti saobraćaja i smanjenju nesreća, neshvatljivo je da Srbija još čeka na Zakon koji se odnosi na tu oblast.

U Srbiji previše nezgoda

Najnoviji statistički podaci opominju da je u Srbiji povećan broj saobraćajnih nezgoda za čak 36,6%. Prema zvaničnim podacima na putevima Srbije u poslednjih 25 godina u saobraćajnim nesrećama poginulo je oko 35.000 osoba, a povređeno je oko pola miliona ljudi. Šteta u saobraćajnim nezgodama prelazi vrednost državnih puteva.

Policija godišnje sankcioniše oko milion prekršaja i oko 80.000 vozila isključi iz saobraćaja. U našoj zemlji se godišnje za volanom uhvati više od 40.000 pijanih vozača, a preko 200.000 učesnika u saobraćaju prekorači dozvoljenu brzinu, što se što pre mora sprečiti, kako bi se povećala bezbednost u saobraćaju. Srbija bi zato morala što pre da donese novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koga su davno donele sve zemlje u okruženju.

Donošenje zakona najavljuje se već dve godine, ali zbog nemogućnosti dogovora dva ministarstva u Vladi Republike Srbije ko bi trebao da bude predlagač - bivše ministarstvo za kapitalne investicije, sada za infrastrukturu, ili MUP, na propis pada prašina, dok na saobraćajnicama raste broj stradalih. Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je da je Zakon o bezbednosti saobraćaja pripremljen i da bi mogao uskoro da se donese.

Piše: Ranka Dautović, Vrele Gume