Ford Capri - kupe iz mladosti

Početkom 60-ih godina prošlog veka, iz samog vrha kompanije stiglo je ”naređenje” da se kompanija više okrene takmičenjima i sportskim modelima, koji su bili pomalo zapostavljeni. U okviru Total Performance Programa, Ford je učestvovao u svim relevantnijim takmičenjima sa obe strane okeana, a ovi napori krunisani su pobedom u Le Mansu sa modelom GT40 (četiri puta) i drugim velikim trkalištima. Ipak, za ”civilno” tržište, predstavljanje modela Ford Mustang, 1964. godine bio je najveći događaj. Kombinacija odličnog dizajna, kvalitetne i pouzdane mehanike, kao i niske cene sa bogatom listom opcija, predstavljala je apsolutni globalni hit, i Fordu donela veliki profit, ali i uticaj.

Kada su se Ford Velika Britanija i Ford Nemačka spojili u jednu kompaniju sredinom 60-ih (na izričit zahtev Henrija Forda II), jedan od predviđenih zajedničkih modela bio je i projekat novog sportskog kupea koji bi u Evropi bio ono što je u Americi Mustang. Dakle, pristupačan automobil koji bi se svideo svim kategorijama tržišta, a koji bi bio baziran na postojećoj mehanici, dakle jednostavan i jeftin za proizvodnju.

Sa početnim budžetom od 20 miliona funti, tim stručnjaka je počeo rad na projektu ”Colt” već početkom 1965. godine. Sledeći formulu Mustanga, uzeta je platforma Cortine Mk II i na njoj konstruisan novi kupe. Tokom razvoja, na dizajnu su radili svi Fordovi dizajnerski centri, i u Evropi i u Americi, a više različitih prototipova prezentovano je upravi kompanije. Razvoj je tekao bez većih problema i na osnovu prvih prototipova, 1966. godine doneta je konačna odluka o uvođenju u proizvodnju, a prezentacija javnosti određena za 1968. godinu.

Interesantan izbor

Posebno interesantan bio je izbor motora koji se razlikovao u zavisnosti od tržišta i matične fabrike. Stoga, engleski modeli, proizvedeni u Halewood fabrici, imali su redne četvorocilindarske motore od 1,3, 1,6 i 2,0 litara, dok su modeli Capri proizvedeni u Kelnu ili u Genku (Belgija) imali poznate Taunusove V4 motore od 1,3, 1,5 i 1,7 litara, kao osnovu ponude. Drugi, luksuzniji deo ponude bio je isti za sve modele i sastojao se od V6 agregata zapremine 2,0, 2,6 i 3,0 litre.

Ovako pozicioniran model, očekivano je privukao ogroman broj kupaca, pa je tako Ford prodao neverovatnih 400.000 Caprija tokom prvih godinu i po dana proizvodnje, što je uspeh jednak Mustangu. Kupci su bili veoma zadovoljni, kako izgledom i utiskom koji je Capri pružao, tako i kvalitetom i motorizacijom. Uz domaćeg konkurenta, Sunbeam Rapier i evropske pandane Opel Mantu i Alfa Romeo GT Junior, Capri je predvodio klasu velikoserijskih kupea.

Naravno, svojim dizajnom i snažnim motorima, i trkačka karijera ubrzo je startovala, te je već početkom 70-ih godina, Ford Capri osvojio prvo mesto u tadašnjem ETCC šampionatu, i to dve godine za redom (1971. i 1972.). Pobednička verzija bila je specijalno pripremljeni Capri RS 2600 koji je oslobađao 150 KS uz pomoć famoznog Kugelfischer ubrizgavanja.

Prvi redizajn

Godine 1973. Capri doživljava prvi redizajn, te umesto četiri fara, dobija dve veće svetlosne grupe, nešto modifikovan izgled prednjeg i zadnjeg dela, kao i manji broj hromiranih detalja na karoseriji. Iste godine proizveden je i milioniti primerak, što je predstavljao veliki uspeh za automobil koji je na tržištu proveo jedva tri godine. Pored Evrope, počinje izvoz i u Ameriku, Južnu Afriku, Bliski Istok i Australiju (u kojoj će se kasnije i proizvoditi). Iako je prodaja Caprija i dalje bila na visokom nivou, globalna recesija i naftna kriza imale su svoj udeo u padu proizvodnje.

Trkačka karijera nastavila se i tokom ove Mk II generacije, a čuveni Zakspeed Turbo Capri predstavljao je omiljeno ”oružje” Forda protiv Porschea 930 i BMW 3,0 CSI u nekadašnjem šampionatu Grupe 8.

Ipak, prodaja je bila sve slabija i slabija, a odgovor Forda predstavljao je Capri Mk III, odnosno, poslednja generacija ovog modela, predstavljena 1978. godine. Naime, iako je ovo bio temeljan redizajn, Capri Mk III bio je malo više od toga, jer je osim nove karoserije, imao i novi dizajn enterijera, kao i nove motore (2,8 sa ubrizgavanjem goriva) i dosta novih mehaničkih komponenti. Želeći da održi ovaj model interesantnim, Ford je konstantno izbacivao posebne pakete opreme i tako Capri ”gurnuo” u GT segment. Sve promene u dizajnu vodile su ka boljoj aerodinamici, a paleta motora svedena je na 1,6 i 2,0 četvorocilindarske ”benzince” i 2,8 i 3,0 V6 jedinice.

Godine 1981. motor 3,0 V6 izbačen je iz ponude, a predstavljen je 2,8i koji je imao 160 KS, a dobijao se sa novim petostepenim manuelnim menjačem i opcionalnim zadnjim ”šper” diferencijalom (LSD). Mnogi tjuneri videli su tu svoju šansu, te su početkom 80-ih predstavljene brojne turbo i atmosferske verzije, ali ni one nisu uspele da spasu Capri od gubitka interesovanja. Od 1984. godine, Capri se prodavao samo u Engleskoj, a konačan kraj proizvodnje nastupio je 19. decembra 1986. godine, nakon tačno 1.886.647 proizvedenih kupea.

Jedan od najuspešnijih

Nesumnjivo je da je ovaj automobil predstavljao jedan od najuspešnijih evropskih Fordova svih vremena. Ne samo dobro prodavan i dugovečan, Capri je pružio brojnim kupcima osećaj pravog sportskog automobila po pristupačnoj ceni i stvorio kult Caprija čak i do današnjih dana.

Obzirom na popularnost Forda na ovim prostorima, ne treba da čudi informacija da ih je puno bilo i na našim putevima, a da je tokom 70-ih godina, Capri bio jedan od najpoželjnijih automobila mladim ljubiteljima četvorotočkaša. Ipak, danas se veoma retko mogu videti na putevima, ne toliko zbog lošeg kvaliteta mehanike, već prvenstveno zbog osetljivosti na koroziju, koja je mnoge primerke ”koštala života”. Ipak, ukoliko uspete da nađete pristojan Capri, za rezervne delove i servisnu podršku ne morate da brinete, jer je velik broj delova identičan onim kod Taunusa, Cortine, Granada i Escorta Mk I, kojih i dalje ima po otpadima u velikom broju, a sama cena vozila nije velika.

Stoga, ako niste imali Capri kada ste bili mladi, ne postoji razlog da ga nemate sada i da ne uživate u kupeu koji ste sebi uvek obećavali...

Piše: Vukašin Herbez, Vrele Gume