Evropska unija i CO2 režim

Vođena ciljevima zacrtanim Kjoto Protokolom kada je reč o globalnom zagrevanju koje izaziva emisija ugljen-dioksida (CO2), kao i željom da bude svetski lider u očuvanju životne sredine i inovativnim tehnologijama, Evropska komisija je proizvođačima automobila zadala veoma ambiciozan zadatak. Jer, aktuelna tema - očuvanje životne sredine i održivi razvoj - svakako se dobrim delom odnosi i na automobile, odnosno na emisije štetnih gasova koji ugrožavaju životnu sredinu.

Prema aktuelnoj regulativi Evropske komisije, uvedenoj sredinom prošle godine, proizvođači automobila u Evropskoj uniji su u obavezi da do 2012. godine emisiju CO2 novoprodatih vozila uproseče na 120 grama po kilometru, što je smanjenje od oko 25 odsto u odnosu na trenutan nivo izduvnih emisija ugljen-dioksida.

Statističari su izračunali da prevozna sredstva čine petinu svih zagađivača u EU, dok je udeo putničkih automobila oko 12 odsto. Da bi ohrabrili auto-industriju da se nadmeće u energetskoj efikasnosti umesto u veličini i snazi automobila, Evropska komisija pozvala je proizvođače da potpišu EU kodeks dobre prakse na polju marketinga i oglašavanja. O tom ambicioznom planu danas se ponovo razgovara.

Predstavnici 27 zemalja članica Evropske unije su se, u martu ove godine, dogovorili da u drugom polugodištu 2008. godine daju predlog revizije režima emisije ugljen-dioksida. Evropska komisija i predstavnici Evropskog parlamenta dogovorili su se o roku za utvrđivanje predloga revizije, što znači da politička volja postoji, ali o kakvom kompromisu je reč, još uvek nije poznato.

Izvesno je, međutim, da će se glavni pregovori voditi u Evropskom parlamentu, gde su zagovornici razvoja auto-industrije izrazili veliku sumnju u predlog Evropske komisije da ograniči CO2 emisiju na prosek od 120 grama po kilometru za sve automobile prodate do 2012 godine. Evropski parlament je već podržao predlog proizvođača da se rok prolongira za tri, odnosno do 2015. godine. Evropski parlament je, takođe, izrazio zabrinutost povodom plana Evropske komisije da uvede visoke novčane kazne za proizvođače koji nisu spremni da ispune nametnute zahteve.

Predstavnici nemačke i francuske vlade imaju dijametralno suprotne stavove u vezi sa uvođenjem CO2 režima. Tako, recimo, kancelarka Angela Merkel brani stavove predstavnika nemačke auto industrije koji konstatuju da će biti znatno više pogođeni uvođenjem novog režima emisije, nego italijanski i francuski konkurenti.

Nemački proizvođači, Mercedes-Benz, BMW i Volkswagen, orijentisani su ka prodaji luksuznijih automobila koji istovremeno emituju i više CO2, nego francuski i italijanski proizvođači Renault, Peugeot, Citroen i Fiat, čija se prodaja uglavnom bazira na manjim automobilima sa nižom emisijom ugljen-dioksida.

Dok su proizvođači manjih automobila već na tragu dostizanja "dobrovoljnog cilja" od 140 grama po kilometru u 2008. godini, druga grupa proizvođača apeluje da nije realno takve zahteve postavljati i pred proizvođače većih i luksuznijih automobila. S druge strane, francuski predsednik Nikolas Sarkozi ne odstupa od stava da Evropska unija mora da utvrdi stroge standarde ukoliko želi da ima značajnu ulogu u budućim globalnim pregovorima o očuvanju životne sredine.

Još 1998. godine, Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA) i predstavnici EU potpisali su "dobrovoljni cilj" o postizanju 140 grama ugljen-dioksida po kilometru u periodu od 10 godina (od 1998-2008). U toku ove godine biće urađene analize rezultata postignutih u ovom periodu. U ovom trenutku zna se da je od 1995. do 2004. godine emisija CO2 smanjena za 13 odsto. U udruženju evropskih proizvođača automobila ACEA tvrde da je to postignuto zahvaljujući ulaganju u automobilsku tehnologiju, uz otežavajuće okolnosti koje je izazvao značajan trend rasta potrošnje goriva proizašao iz sve strožih sigurnosnih zahteva i potražnje za većim, udobnijim i sigurnijim automobilima.

Ovaj ugovor posebno naglašava da spoljni faktori kao što su novi zakoni i regulative, razvoj tržišta i ekonomski uslovi moraju da budu uzeti u obzir kada se prate i ocenjuju rezultati. Takođe, iz udruženja ACEA poručuju da je globalno zagrevanje globalni problem, da su putevi za rešenje tog problema veoma kompleksni i da moraju da uključe sve velike aktere. Javne rasprave proizašle iz ove dve inicijative izvršile su uticaj i na prateću industriju koja je po važećoj regulativi u obavezi da sa svojim proizvodima, kao što su to gorivo i gume, sa samo 10 grama po kilometru, doprinese ostvarivanju cilja od 130 grama po kilometru koji u proseku treba da emituje flota svakog pojedinačnog proizvođača u Evropi.

Evropska unija se na svoju automobilsku industriju, sa više od 12 miliona zaposlenih i članova njihovih porodica koje zavise od proizvodnje, oslanja kao na ključnu za evropsku ekonomiju. Tehnologije koje razvija automobilska industrija često preuzimaju ostali industrijski sektori. Visoko konkurentna automobilska industrija je osnova ekonomske snage Evropske unije i čuvar budućeg rasta i razvoja svojih 500 miliona stanovnika.

Kako će se ova debata završiti niko ne želi da prognozira. Evropski parlament imenovao je predstavnika koji će pripremiti izveštaj o planiranom uvođenju CO2 režima. Izveštaj i potencijalni amandmani biće prezentovani komitetu za zaštitu životne sredine tokom proleća. Komitet za zaštitu životne sredine će svoje mišljenje o izveštaju dati tokom leta, dok će sa finalnom verzijom teksta izaći pred Parlament na jesen. Na kraju je potrebno da zakonsku regulativu koju usvoji parlament odobri Evropski savet ministara.

Saznajte više o hibridnim automobilima
Pročitajte prikaz modela Toyota Prius