Svako treće dete u Srbiji je gojazno

Slano, masno, prerađeno, od belog brašna, slatko pa gazirano - i to je ručak, za mnoge možda i večera. Iskušenja su na svakom koraku a najteže im se odupiru oni koji za obrok zavise od odraslih.

"Postoji konstantan rast gojazne dece, i ne samo gojazne, nego i dece koja imaju dodatne probleme sa hormonskom aktivnošću, odnosno ona koja oboljevaju ne samo od dijabeta tipa 1, karakteristčnog za taj dečiji uzrast, već i od dijabeta tipa 2, koji je ranije bio rezervisan isključlivo za odrasle", kaže doktor Snežana Rsovac, specijalista pedijatrije iz Dečje klinike u Tiršovoj.

Aditivi, konzervansi, česti obroci, mnogo slatkiša, veća energetska vrednost, manje hranljivih materija i nedostak fizičke aktivnosti doveli su do epidemije gojaznosti kod dece.

"Dovoljno je da izbacite nepotrebne slatkiše, konditorske proizvode. Nisam za potpuno uskraćivanje slatkiša deci, to je deo detinjstva. I mi smo jeli slatkiše. Ono za šta se zalažem jeste što veća potrošnja energije. Da deca budu više pokretna, više u fizičkim aktivnostima i da balans bude veći", dodaje dr Rsovac.

U suprotnom lečenje?

"Nažalost, biće sve više problema. Dete koje se naviklo na nezdravu hranu teško će prihvatiti da pojede kelj ili jabuku", objašnjava dr Rsovac.

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavljuje da će pokušati da se uhvati u koštac sa ovim problemom.

"Na više načina ćemo se obratiti ustanovama, čak tamo gde treba i zabraniti. To su svakako loše pekare, razne prodavnice koje postoje u okviru školskih sistema. Možemo lako, jer je za to potrebna dozvola Direkcije za imovinu, koju nema niko, tako da je to lako zatvoriti, bez neke velike muke. Međutim, idemo na to ih naučimo šta je zdravo, ali moramo i njihove roditelje, naročito ako je kod kuće roditelj na igricama i jede picu. Mislim da je ovo dobar posao", kaže Šarčević.

U pokušaju da decu nauči da jedu zdravu i bezbednu hranu, školski sistem očekuje podršku svih - od porodice do nadležnih za poljoprivredu, javne nabavke i lokalnu samoupravu.