Kako izgleda Ibica kada nema bahanalija

E ovo je takav putopis, o drugom (pravom) licu Ibice.

Menjam se. Sve više to shvatam. Volim staru sebe, a opet, ništa ne radim da se vratim na staro. Zašto to kažem? Do pre samo par godina pisala bih vam o ludim žurkama, danonoćnoj zabavi, o Sodomi i Gomori na Ibici, a sad nekako (ne žalim se, prija mi) pričam i pišem o mirnoj Ibici.

Sa svega 130 000 stanovnika ovo balearsko ostrvo je smešteno u Sredozemnom moru. Iako je Ibica malo ostrvo, ima toliko plaža da možete svaki dan da se kupate na različitom mestu i da opet ne uspete da obiđete sve plaže. S obzirom da je ostrvo vulkanskog porekla, sve plaže su peščane u kombinaciji sa stenama. Baleari su obasjani suncem gotovo cele godine što pogoduje razvoju turizma na svim ostrvima ovog arhipelaga. Plaže su poprilično divlje, na dosta njih tokom proleća nema nekog sadržaja: samo pesak, more i mi. Sve što možete čuti su samo talasi.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Eivissa je zvanično ime Ibice, a glavni grad ostrva je Ibica. Podeljen je na dva dela: Gornji grad (Dalt Vila) budno prati sa visine sva dešavanja u njemu. Zaštićen je 1999. godina od strane UNESCO kao objekat svetske kulturne baštine. Unutar zidina naići ćete na uske ulice i lavirinte (milina je tuda šetati).

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Prolazeći kroz ovaj lavirint, nailazili smo na suvenirnice, zavučene kafiće, terasaste bašte. Otkrili smo različite vidikovce i pogled nam je sa jedne strane lutao po peskovitim plažama i otvorenom moru, a sa druge na ulice donjeg grada i luku.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Inače, za nas nimalo nije čudno da bilo koji grad obiđemo “kako ne treba”. Zašto to kažem!? Obični ljudi naprosto uvek nađu lakši način za obilazak, penjanje… Mi uvek izaberemo teži i duži (naravno, ne namerno). E, tako je bilo i ovog puta.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Popeli smo se u grad sa spoljne strane koja je strma, teža a onda, dok smo se spuštali onom normanom stranom kroz grad, zadihani, sretali smo ljude koji su sporim koracima otkrivali isto što i mi, ali na mnogo lakši način.

Ostatak ostrva smo istražili kolima.

Prvo odlazimo do seoca koje se nalazi u središnjem delu ostrva. Santa Gertrudis de Fruitera je simpatično mestašce koje smo za pola sata obišli uzduž i popreko. Crkva oko koje se sve dešava, par uličica, hacijende i to je to.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Dalje nastavljamo ka gradiću Santa Eularia. Živopisan gradić (treći po veličini na ostrvu) podređen nešto mirnijem porodičnom odmoru sa sporijim i opuštenijim tempom. Promenada sa palmama uz peščanu plažu i more, gastronomski i kulturni centar.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Plaže koje se nalaze u neposrednoj blizinu grada su Playas de Santa Eulalio, Cala Blanca i Es Canor.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Sledeći grad koji posećujemo je Port de Sant Miguel. Nalazi se na severnom delu ostrva. Nekada ribarska luka, sad popularno naselje sa svojim strmim obalama i uvalama, skrovitim plažama, gustim borovim šumama i malim planinskim vencem je i dalje nataknut i pravi je raj za one koji žele odmor u miru i ruralnom okruženju.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Pošto se nalazi na zapadnoj strani ostrva, gradić Sant Antoni je veoma popularan, naročito u vreme zalaska sunca. Naime, turisti i lokalno stanovništvo sa celog ostrva dolaze u ovo mesto da bi uživali u crvenoj lopti koja tone u more. Po preporuci, i mi smo bili u to vreme tu, ali nismo imali sreće da gledamo magičan zalazak sunca koji su nam svi opisivali. Vreme nije bilo idealno, no svakako smo uživali u ovo gradu.

Obišli smo Sant Antoni de Portmany i njegov prelepi zaliv Port Magnus. Café del Mar je mesto koje na Ibici obavezno morate posetiti! Posetili smo ga i mi i uživali.

Sant Josep de sa Talaia, najveća četvrt na Ibici, nudi neke od najpoznatijih znamenitosti i poznato kameno ostrvo Es Vedra. Vreme se menjalo, vetar je počeo sve jače da duva pa zato samo fotografišemo i nastavljamo dalje.

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Vraćamo se na južni deo ostrva. U ovom delu nalazi se fabrika soli Las Salinas, koja je onomad bila najvažniji proizvod kojim su trgovali. Slana zaravan, jedan od velikih potencijala srednjovekovne Ibice, danas je prirodni rezervat i utočište ptica, uključujući i flamingose.

Šesdesetih godina mnogi umetnici su došli na Ibicu. Ovde su želeli da osete potpunu slobodu i blagodeti rajskog ostrva. Za njima su došli hipici i ostali “tragači za slobodom”. Mnogi i danas žive na ostrvu. Hipi marketi su jedna od najvećih atrakcija za turiste. Održavaju se četvrtkom u Las Daliasu.

Playa den Bossa je bila naša baza. Najduža plaža koja se prostire duž celog grada, u prolećnom periodu je mirno utočište (tek poneki klub je otvoren).

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Najzanimljivije je to što ćete svakih nekoliko minuta videti avione kako sleću na obližnji aerodrom (udaljen je šest kilometara od grada).

Foto: Ivana Kovaèeviæ

Ako volite avanturu, izolovane plaže, pesak, stene, vožnju biciklom, prirodu, istraživanje nepoznatih predela, Ibica van sezone je pravo mesto za vas.

“Živimo na planeti punoj lepote i šarma. Iako nema kraja avanturama, možemo ih imati samo ako ih hodamo otvorenih očiju”. Nehru

Preuzeto sa: www.mojeputovanje.net