Šta se desilo sa novcem za ugrožene na Kosovu

Pod izgovorom pomoći ugroženom stanovništvu na Kosovu, građani Srbije kroz budžet u proseku i dalje izdvajaju stotine hiljada evra dnevno i to za propale projekte, za neizgrađene zgrade, hale, puteve, za provizije privatnim firmama, za finansiranje fiktivnih javnih preduzeća.

Redakcija Insajdera prikupila je podatke ]o svim ovim trošenjima novca za poslednje dve godine. Za razliku od prošlog serijala, kada mnoge državne institucije, agencije i javna preduzeća nisu dostavili podatke o svojim troškovima i kada smo došli do najmanjeg iznosa od 650.000 evra dnevno koje se troše na Kosovo, ovaj put su svi dostavili kompletne informacije, pa se ispostavilo da su troškovi mnogo veći.

Prema tim zvaničnim i kompletnim podacima, samo tokom 2012. i 2013. godine, na Kosovo je uloženo preko 634 miliona evra, odnosno u proseku preko 867 hiljada evra dnevno.

Za to vreme gotovo nikakava pomoc od tog novca ne stiže onima kojima je namenjen i kojima je zaista i neophodan.

Kada su u serijalu Insajdera “Patriotska pljačka” pre dve godine otkriveni dokazi o brojnim zloupotrebama novca koji je iz budžeta namenjen ugroženom stanovništvu na Kosovu, novinari B92 proglašeni su od strane pojedinaca za izdajnike i strane plaćenike. Istovremeno, predstavnici u to vreme nove Vlade Srbije, koju su činili Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, najavili su strožu kontrolu tokova novca, a Skupština Srbije osnovala je Anketni odbor da ispita činjenice iznete u Insajderu.

Pre nekoliko meseci Anketni odbor, koji je zvanično telo najviše zakonodavne institucije u zemlji - Skupštine Srbije, a koji su činili predstavnici svih stanaka, odnosno i vlasti i opozicije, završio je svoj rad i potvrdio da Srbija iz budžeta dnevno izdvaja na stotine hiljada evra, ali da novac ne stiže onima kojima je namenjen.

Veći deo Izveštaja Anketnog odbora odnosi se na zloupotrebe u periodu dok je na čelu Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju bio Nebojša Čović, donedavno član Privremenog veća grada Beograda i aktuelni potpredsednik FK Crvena Zvezda, koji je na to mesto došao nakon što ga je Aleksandar Vučić, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije, pozvao u tzv. “krizni štab” FK Crvena Zvezda, posle ostavke dotadašnjeg predsedinka kluba Vladana Lukića.

U intervjuu za serijal “Patriotska pljačka”, pre dve godine Nebojša Čović je rekao da su svi projekti, što se tiče Koordinacionog centra dok je on bio na njegovom čelu, bili zakoniti i da u njima nije bilo zloupotreba.

Sada kada je Anketni odbor potvrdio dokaze koji su objavljeni u serijalu Insajdera, Nebojša Čović je odbio intervju uz obrazloženje da ne bi imao ništa da doda onome što je rekao u intervjuu za prethodni serijal.

Istovremeno, Anketni odbor u Izvestaju i pored toga što navodi da su se brojne zloupotrebe desile u periodu od 2002.do 2005.godine ne navodi da je Nebojša Čović tada bio na čelu Koordinacionog centra.

Momir Stojanović, predsednik Anketnog odbora za Kosovo i Metohiju, SNS: Šta, evo, pominjem Čovića, bio je šef Koordinacionog centra. Da, najveći projekti na KiM koji …za koje je Anketni odbor utvrdio, od Gerontološkog centra, ne znam već… razni drugi projekti...

B92: Lamele, sanacija kuća...

Stojanović: rekonstrukcija puteva u Novom Brdu i tako dalje... Mi smo se ovde bavili…

B92: Sve je to za vreme Čovića.

Stojanović: Odlično, ne vidim nikakav problem u tome. Pa da smo hteli da zaštitimo Čovića mi bi se bavili 2011-tom, 2012-tom... ne bi 2003-om, 2000-om... Gospodin Nebojša Čović nigde nije potpisivao nijedan akt. To nije problem za mene i za Vas. To je problem za one koji budu vodili istragu.

Pre dva meseca, kada su novinari Insajdera završavali istraživanje o novim zloupotrebama na Kosovu, što ćete videti u ovom serijalu, u Tužilaštvu za organizovani kriminal nam je rečeno da je istraga u toku.

Međutim, pre dve nedelje, Tužilaštvo je saopštilo da je istragu o ovim zloupotrebama pokrenulo 25. avgusta 2014. godine, dve godine nakon što su dokazi o tim zloupotrebama objavljeni u serijalu Patriotska pljačka.

Prema saznanjima Insajdera, istragom koja se zasniva na krivičnoj prijavi kosovskomitrovačke policije iz 2011. godine, obuhvaćeni su Nebojša Čović, kao predsednik Koordinacionog centra, Anđelka Radenković, sekretar Koordinacionog centra, koja je po nalozima i uz odobrenje Nebojše Čovića potpisivala sporne dokumente, zatim Dragan Kalaba, bivši načelnik Kosovskomitrovačkog okruga, Draško Pašić, bivši direktor preduzeća Komgrap-gradnja, Idriz Šijak, bivši vlasnik i direktor preduzeća Daki i Bojan Radovanović, bivši vlasnik i direktor preduzeća Masters.

Njih šestoro osumnjičeni su da su sebi i firmama Daki i Masters, koje su u vreme Nebojše Čovića dobijale najviše državnih poslova na Kosovu, u programu otkupa stanova, u izgradnji “Lamela” i u dva sporna sudska postupka u Trgovinskom sudu u Beogradu, pribavili imovinsku korist u iznosu od preko 850 miliona dinara, odnosno preko 10 miliona evra.

Tužilaštvo za organizovani kriminal, prema saznanjima Insajdera, u dosadašnjoj istrazi nije ulazilo u dalje tokove novca.

Nebojši Čoviću Tužilaštvo stavlja na teret da je izdavao naloge drugim osumnjičenima ili da im je davao instrukcije kako da postupaju u određenim situacijama.

Međutim, istražujući dalje zloupotrebe, novinari Insajdera dosli su do ugovora koji dokazuju da se novac vrteo u krugu jednih te istih ljudi. Rec je o ugovorima koje firme sa Kosova potpisuju sa firmom Roto Koš. Jedan od akcionara privatne firme Roto Koš bio je i tadašnji predsednik Koordinacionog centra Nebojša Čović.

Prema dokumentaciji iz Agencije za privredne registre, u koju je redakcija Insajdera imala uvid, Roto Koš je firma osnovana 1997. godine kao akcionarsko društvo za trgovinu, ugostiteljstvo i sport. Osnovali su ga mešovito preduzeće “FMP”, u kom je Nebojša Čović bio predsednik Upravnog odbora i 38 akcionara među kojima su bili Nebojša Čović i njegova supruga Vesna koji su zajedno imali oko 10.8 odsto učešća u kapitalu.

Firma je u međuvremenu promenila naziv u Kobe Group, a Nebojša i Vesna Čović su sada većinski vlasnici ove kompanije sa zajedničkim udelom od 62.73 odsto.

Direktor firme je Vasko Jančić, koji je 2003. kao odgovorno lice, potpisivao ugovore s kosovskim firmama.

Prema ugovorima o raskidu donacija izmedju firme Roto Koš i firme Daki vidi se da je firma čiji je vlasnik bio Idriz Šijak samo nekoliko dana pošto je za potrebe države Srbije otkupila nekretninu u vrednosti od oko million evra, potpisala ugovor po kojem uplaćuje donaciju firmi čiji je jedan od akcionara Nebojša Čović

Firma Daki Idriza Šijaka osnovana je 11. juna 2003. godine i bila je angažovana kao posrednik u otkupu nekretnina od kosovskih Albanaca u severnoj Kosovskoj Mitrovici. 24. juna 2003. samo 13 dana nakon osnivanja, potpisuje ugovor o donaciji s privatnom firmom Nebojše Čovića – Roto Koš – na iznos od 97.000 evra. Ugovor su potpisali Idriz Šijak, kao vlasnik i direktor preduzeća Daki i Vasko Jančić, kao direktor Roto Koša. Ugovor je potpisan samo sedam dana nakon što je Daki potpisao ugovor za kupovinu prve nekretnine – kuću u Kolašinskoj ulici broj 156 u Kosovskoj Mitrovici - koju su građani Srbije, preko Koordinacionog centra i Kosovskomitrovačkog okruga, platili preko 1.1 milion evra.

Istovremeno, dva ugovora o donaciji sa Roto Košem potpisuje i firma Krov, u vlasništvu Dragiše Milosavljevića, preduzetnika sa severa Kosova. Njegova firma bila je angažovana kao podizvođač na građevinskim poslovima koji su plaćani iz budžeta Srbije, preko Koordinacionog centra.

Ukupan iznos donacija koje je firma Krov isplatila Čovićevom Roto Košu iznosi oko 200.000 evra.

Ukupne donacije, samo iz ugovora sa dve firme do kojih je došla redakcija Insajdera, iznose oko 460.000 evra.

Nebojša Čović odbio je razgovor za Insajder ovim povodom.

Svi ovi ugovori su kasnije raskinuti sporazumima između Roto Koša i firmi Daki i Krov. Prema sporazumima, do kojih je došla redakcija Insajdera, Roto Koš je bio u obavezi da vrati primljena sredstva. Prema saznanjima Insajdera novac od donacija jeste vraćen, ali niko nema odgovor na pitanje zašto je uopste privatna firma čiji je suvlasnik Nebojša Čović dobijala donacije od više stotina hiljada evra od firmi sa Kosova, koje su radile za državu.

Zoran Milošević, vlasnik firme Central Impeks koji u razgovoru za Insajder priznaje da je potpisivao ugovore o donaciji sa Čovićevom firmom, tvrdi da je sve radio po nalogu Bojana Radovanovića vlasnika firme Masters, koja u to vreme dobija najviše poslova od države Srbije. Milosević objašnjava da je on samo fiktivno učestvovao u tome, odnosno da mu je Radovanović dao novac koji je zatim njegova firma uplatila Čovićevoj kao donaciju, a da je potom kada je raskinut ugovor, taj novac vraćen njemu na račun pa je on podigao i vratio Radovanoviću.

B92: Kolika su to bila sredstva?

Zoran Milošević, vlasnik firme Central Impeks: To je bilo 7.5 miliona dinara, tadašnjih.

B92: Ali s obzirom da znate da je Masters radio poslove koje je finansirala država, jeste makar pretpostavili da je taj novac državni novac, praktično, koji Vi prebacujete Roto Košu?

Milošević: Mmmm, ni u jednom trenutku, znači, nije tu bilo samo državnog novca, na novcu ne piše čiji je, šta je. Tek sad, znači, nakon toliko vremena i ja vidim šta se dešavalo...

B92: Šta?

Milošević: Sad mi je jasno da je verovatno bilo zloupotreba iz budžeta Republike Srbije. Da su to možda ta sredstva od kupovine kuća i svega...

Bojan Radovanović, vlasnik Mastersa, kaže da je pre dve godine sam otišao u Tužilaštvo za organizovani kriminal i dostavio im sve podatke o zloupotrebama novca građana Srbije, u kojima je i sam učestvovao. On je odbio da odgovori na pitanje da li je vraćanje donacija bio samo formalan način da se zataška da je to zapravo bilo plaćanje usluge za dobijanje poslova od države Srbije.

Prema saznanjima Insajdera, Tužilaštvo za organizovani kriminal je, istražujući slučaj “Lamele”, došlo do podatka da su Građevinska direkcija Srbije i Koordinacioni centar platili 180.000.000 dinara na račun preduzeća Daki. Od ovog novca deo je prebačen na račune nekoliko firmi, među kojima je i preduzeće Trgomen iz Kraljeva.

Trgomen je tada, a delom je i danas u vlasništvu kraljevačkog biznismena Predraga Mikića. Njega je 2012. godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić postavio za savetnika za privredu.

Mikić se zajedno sa Nebojšom Čovićem i Bojanom Radovanovićem, pojavljuje i u jednom od slučajeva kojima su se bavili inspektori koji su pomagali članovima Anketnog odbora za Kosovo i Metohiju.

U februaru 2003. Mikić je državi Srbiji prodao kuću u Gračanici po ceni od 600.000 evra.

Kuću je otkupio Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, preko posredničke firme Masters, na čijem je čelu bio Bojan Radovanović, a na inicijativu Nebojše Čovića, tada predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Ta kuća prema dokumentaciji do koje su dosli radni timovi Anketnog odbora ima 212 kvadrata, nedovršeni pomoćni objekat od 594 kvadrata, koji je u tom trenutku završen samo 30 odsto, kotlarnicu od 26 kvadrata i 10 ari placa. U dokumentu se navodi da su svi objekti procenjeni na 642 evra po kvadratu - i kuća i nedovršeni objekat i kotlarnica - a plac na 5000 evra po aru.

Predrag Mikić je odbio intervju za Insajder.

Momir Stojanović tvrdi da činjenica da se radi o savetniku predsednika Srbije nije razlog zašto se njegovo ime ne navodi u konačnom Izveštaju Anketnog odbora, iako se navodi taj slučaj zloupotrebe.

B92: Da li vam je neko rekao da ga sklonite iz Izveštaja?

Stojanović: Ne... Znate šta, mislim Vi... Meni.... Ja sam u životu uvek razmišljao svojom glavom, na mene ne može niko da utiče. Oni koji su radili sa mnom, a morali bi, eto možete proveriti… što kažu klinci, svašta nešto sam u životu radio, možete proveriti da na mene teško neko može da utiče. Tako ne ni po pitanju Predraga Mikića, ni po pitanju ijedne ličnosti. Nit je ko sklonjen, nit je ko izostavljen...

Anketni odbor je u Izveštaju koji je usvojen ali koji još uvek nije stavljen na dnevni red Skupstine Srbije zaključio da postoji osnovana sumnja da su izvršene brojne zloupotrebe budžetskih sredstava koja su utrošena za otkup nepokretnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice za smeštaj kadrova i interno raseljenih lica u periodu 2002. do 2012. Godine. Zbog svega toga Anketni odbor predlaže da nadležni državni organi sprovedu hitnu istragu.

Maja Gojković, predsednica parlamenta, odbila je izjavu za Insajder, ali nam je iz njenog kabineta rečeno da ona do sada nije mogla da predloži da Izveštaj Anketnog odbora bude stavljen na dnevni red Skupštine Srbije jer je od njenog postavljanja do danas Skupština u tzv “vanrednom zasedanju”, što znači da samo Vlada Srbije ili trećina poslanika mogu da predlažu tačke dnevnog reda.

B92: Utvrdili ste da ne postoji adekvatna kontrola trošenja tog novca. Šta biste Vi pomislili za nekoga ko dnevno troši ne 650.000 evra, nego 650 evra, a da ne zna na šta troši?

Momir Stojanović: Tu dolazimo do jednog ključnog problema: preovladala je neka svest u kome svi oni laduju, ništa ne rade, primaju novac, čekaju uredno, niko… Ne talasaj, ništa ne menjaj. E, to ništa ne menjaj na KiM je pogubno. Dugoročno je pogubno i po Srbiju i po ljude na KiM.