Legat kao alajbegova slama

Demokratske promene u zemlji su se desile, ali se ništa nije promenilo u pogledu sudbine legata uglednih imena kulture i umetnosti, među kojima je i legat slikara Nedeljka Gvozdenovića. Iako je ovaj značajni umetnik zaveštao Beogradu - ugovorom o poklonu i testamentom - preko 600 umetničkih dela i 3.500.000 dinara za uređenje memorijalnog prostora, izložba njegovih slika, povodom sto godina od rođenja, priređena je u Galeriji „Cepter“ umesto u prostoru legata u Knez Mihailovoj 46.

„Sredinom prošle decenije, knjižar Miroslav Dereta ušao je u legat Nedeljka Gvozdenovića, vremenom potiskujući slike“, kaže za „Blic“ Vladeta Vojinović, član Inicijativnog odbora za vraćanje legata akademika Nedeljka Gvozdenovića, u kojem su i akademik Ljubica-Cuca Sokić, Mladen Srbinović, Ljubomir Simović i Ivan Antić, a kojim je do svoje smrti predsedavao akademik Dragoslav Srejović. Odbor je još 1996. godine zahtevao od nadležnih da se knjižara iseli, a s tim u vezi upućen je i apel javnosti koji je potpisalo više od 20 najuglednijih poslenika kulture.

„Do danas ništa nije učinjeno, a gradonačelnica Radmila Hrustanović nije nas čak ni primila na razgovor“, kaže Vojinović, koji tvrdi da je Miroslavu Dereti istekao ugovor o zakupu koji je sklopio sa Muzejom grada Beograda. Muzej grada Beograda je ustupio deo prostora knjižari „Dereta“, pravdajući se navodnom nemogućnošću da održava legat. „Ugovor o produžetku zakupa između knjižare „Dereta“ i Muzeja grada Beograda je nevažeći, jer ga niko iz Muzeja nije potpisao“ - tvrdi Vojinović. U Muzeju grada se nadaju da će u prostor u Knez Mihailovoj ipak biti smešten legat, uprkos slutnji da je u celu priču umešana i politika.

Međutim, Gorica Mojović, član Gradske vlade za kulturu kaže: „Legat je krivicom Muzeja grada izdat knjižari ‘Dereta’, da bi sudskim presudama praktično bio izuzet iz vlasništva Muzeja grada Beograda.“ Zbunjuje, onda, izveštaj sekretara za kulturu Tatjane Petrović dostavljen septembra 2002. godine Radmili Hrustanović u kojem se kaže da je planom aktivnosti Muzeja grada predviđeno otvaranje legata za javnost u 2003. godini.

Iscrpljujući sudski sporovi

Muzej grada Beograda (MGB) kuburi i sa legatom Olge Flegl, u Srpskih vladara 21, čije 123 slike međuratne umetnosti, hrvatskih, slovenačkih autora, kao i Petra Dobrovića, nisu dostupne javnosti od 90-ih godina. Neizvestan je ishod sudskog spora koji MGB vodi sa naslednicima Olge Flegl, kao što je iscrpljujući i spor koji MSU vodi oko legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića sa AD „Koloseumom“. Publika je uskraćena za 80 dela: slika, skulptura i tapiserija najpoznatijih jugoslovenskih stvaralaca, 19 tapiserija Milice Zorić i umetničke predmete, orijentalne tepihe i stilski nameštaj iz 18. i 19. veka.

„Ministarstvo kulture je potvrdilo našu želju da se taj ugovor otkaže, ali suprotna strana odbija da se sa ovim suoči. Čitava situacija govori o nemogućnosti institucija kulture da izađu na kraj sa fizički jačima“ - kaže Branislava Anđelković, direktorka MSU.

Dereta: Reč je o neozbiljnim ljudima

Ljudi iz inicijativnog odbora nikada nisu kontaktirali sa mnom. Krivac za to što se od 1994. godine ovde ne nalaze Gvozdenovićeve slike su prethodni upravnici Muzeja grada Beograda. Vođen je spor u kojem su zahtevali da se iselim iz prostora u kojem su zarađivali novac. Pored knjiga, tu se prodavao i toalet-papir, nakon te afere bila je i afera sa Džejom... Plaćao sam stotine hiljada maraka za ovaj prostor, toliko da sam mogao da kupim negde knjižaru. Kada sam postao član najveće tada opozicione stranke, pokušali su da me isele. Politika me je terala odavde, a ja nikada nisam sporio da to treba da bude jedna sjajna knjižara i galerija i spreman sam da sa novom upravom MGB to i realizujemo. Inače, skandal je bio i 1999. godine, kada su me obavestili da ovaj prostor nije vlasništvo MGB, već „Poslovnog prostora“, ali sam ga ja sudski odbranio 2001, nakon čega sam i sam nudio muzealcima da se izborim i za njih i da renoviram prostor. U pitanju su, ipak, neozbiljni ljudi - rekao je za „Blic“ Miroslav Dereta, koji bi se iselio samo pod uslovom da mu se da odgovarajući lokal u istoj ulici.