Japanci u BG: Bolje je biti IT inženjer u Srbiji nego u Japanu

Ta kompanija je ujedno i prva japanska IT investicija kod nas, a zašto su odabrali baš Beograd za svoje ulaganje, kakvi su im dalji planovi, kako postižu balans između dve različite kulture? Kako ocenjuju ovdašnje poslovne prilike? Gde vide naše šanse za razvoj, a šta je to što nas udaljava od svetske trke u IT, otkrivaju u razgovoru za B92.net. * Vaša kompanija Soft Road Apps je prva japanska IT kompanija u Srbiji, zašto ste odabrali baš Srbiju, odnosno Beograd, šta je to što srpska prestonica nudi kao poslovni ambijent što vas je opredelilo da tu poslujete?

- Uprkos promenama koje su se desile u regionu, Beograd i dalje ostaje jedan od najvažijih regionalnih centara odnosno u fokusu kako političkih tako i korporativnih trendova. To je pokazao i dolazak japanskog premijera Šinzo Abea ranije ove godine, čijem prijemu su prisustvovali i predstavnici Soft Road Apps, odnosno naše matične kompanije 株式会社SRA.

Ništa manje značajno, na donošenje odluke o otvaranju kompanije u Srbiji, uticala je i spoznaja da Srbija korporativnom tržištu pruža visoko obrazovan, kvalitetan i sposoban IT kadar sa cenama usluga koje su konkurentne u odnosnu na tržište rada u Japanu, Americi i Zapadnoj Evropi. Takođe je i većina materijalnih, operativnih i logističkih troškove niža u odnosu na pomenuta tržišta.

Bitno je naglasiti i nepostojanje jezičke barijere jer je i poznavanje engleskog jezika srpskog IT kadra na zavidnom nivou, na šta je verovatno uticala činjenica da se u Srbiji u velikoj meri konzumira kultura iz raznih delova sveta, a naročito iz engleskih govornih područja, u svom izvornom obliku u jezičkom smislu.

Naposletku i u kulturološkom odnosno smislu mentaliteta postoji specifična bliskost i sličnost između srpskog i japanskog naroda jer srpski narod poseduje vrline kao što su integritet, poslušnost, umerenost, smernost, zahvalnost, što su vrline koje se smatraju, cene i poštuju kao neke od najvažnijih vrlina i kod japanskog naroda. * Koliko je važna pozicija Beograda u odnosu na svet - da li vam je zbog toga bliže tržište EU?

- Zahvaljujući geografskoj poziciji Srbije, na međi između Evrope i Azije, poslovni putevi i koordinacija sa timovima širom sveta zahtevaju znatno manje napora. Ova specifičnost geografskog položaja Srbije omogućava i našoj grupaciji ostvarivanje organizacione veze između Japana i Amerike, koji su njena fokusna tržišta, usled čega grupacija dobija celodnevnu operativnu funcionalnost.

Mi imamo već predstavnika u EU ali i pored toga položaj Soft Road Apps ne gubi na značaju jer Srbija u korporativnom smislu pruža balans između zapadno orijentisanih svetskih stanovišta i težnji da se održi veza sa istokom pa i dalekim istokom tako da bismo se usudili da kažemo da nam pozicija Srbije približava i mnoga druga tržišta pored tržišta EU.

* Ko su vaši zaposleni? Da li su to radnici iz Srbije ili ima radnika i iz drugih zemalja, kakav je njihov stepen obrazovanja?

Kao kompanija koja je tek u nastanku Soft Road Apps trenutno ima manji tim koji se sastoji od četiri visoko obrazovana inženjera softvera edukovana na državnim Elektrotehničkim fakultetima Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu. Ovaj profil radnika će i u budućnosti biti dominantni fokus kompanije u smislu broja zaposlenih, i to na svim pozicijama, jer je namera kompanije da i na višim upravnim, menadžerskim i liderskim pozicijama ima kadar koji je usko vezan za inženjerstvo i dolazi sa pozicija inženjera.

Kompanija ima i četiri inženjera koji rade kako sistemski dizajn kao i posao prevođenja IT dokumentacije na japanski i engleski jezik. Ovaj kadar dolazi sa Filološkog fakultetu Univerziteta u Beogradu, a oni su stipendisti japanske vlade i najbolji srpski studenti japanologije. Za njih je oganizovan i višmesečni boravak i inženjerska obuka u Japanu.

Generalna težnja grupacije je nešto što je prirodna pojava u Japanu ali što možda ne može reći da je korporativni pristup kompanija u Americi, Zapadnoj Evropi pa i Srbiji, a to je dugotrajna dodatna i stalna interna edukacija kadra koji je kompanija primenila u samom startu. Japanski korporativni pristup prati princip dugoročnosti te u skladu sa time smatramo da je dodatno ulaganje u kadar dugoročno ulaganje u kompaniju a ne u pojedinca.

Pored kadra iz Srbije, u beogradskoj kancelariji kao asistent izvršnog direktora zadužen za administrativne poslove, radi i japanska državljanka sa nesvakidašnje dobrim poznavanjem srpskog jezika i kulture. Nakon studija na prestižnom Univerzitetu za strane studije u Tokiju i rada na Filološkom fakultetu u Beogradu, pridružila se našem timu kao jedan od ključnih organizatora.

Smatramo da se raznolikost našeg tima pokazala kao dobitna kombinacija u dosadašnjem poslu, i da nas upravo to čini jedinstvenim i konkurentnim. * Kako gledate na konkurenciju? Da li je u današnje vreme dobrodošla?

- Svest o konkurenciji postoji ali ne preovlađuje nad željom da budemo inovativni i da pružamo zadovoljavajuće usluge. Kvalitet govori sam za sebe. Rejting koji je stvorio kvalitet proizvoda i usluga koji decenijama pruža japanska privreda je sam po sebi pokazatelj šta je fokus japanskih korporacija i da se u tom fokusu ne obraća pažnja na konkurenciju nego na klijente i kupce.

Takođe IT je oblast u kojoj konkurentne kompanije postaju saradnici zarad napretka tehnologije i društvenog boljitka ali i sopstvenih kompanija. U tom smislu, svaka konkurencija je potencijalni partner.

Stoga možemo reći da iako mogu biti potencijalni poslovni konkurenti mnoge kompanije kao i 株式会社SRA grupacija podržavaju open source ulažući i sopstvene resurse u razvoj jer smo kroz istoriju uvideli da ovakav vid saradnje donosi korist celokupnoj zajednici.

Recimo stariji primeri Linux-a ili noviji Hyperloop-a pokazuju da pojedinci i kompanije očigledno uviđaju da zatvaranje ideja ne samo da ne doprinosi napretku ljudske civilizacije nego i njihovom korporativnom napretku, i da otvaranje ideje i ujedinjavanje snaga na njenoj izgradnji može stvoriti izuzetan proizvod od koga će posle svi pa i sami idejni tvorci imati izuzetan benefit. * Ipak, ovde se češće govori o odlasku ljudi, kako ih zadržati? Šta je potrebno Srbiji da bi više takvih kompanija otvorilo svoje filijale ovde?

- Srbija ima veliki potencijal zahvaljujući dobroj geografskoj poziciji i visoko obrazovanim kadru. Da bi situacija za strane kompanije bila pogodnija i primamljivija, neophodno je da se radi na olakšavanju, automatizaciji kao i digitalizaciji procedura poslovanja kao što je proces otvaranja kompanije, bankarske procedure odnosno generalno da bankarstvo bude bolje organizovano i uređeno, da postoji aktivna podrška koja bi omogućila lakše snalaženje stranih i domaćih poslovnih ljudi, i slično. Istakli bismo posebno bankarske procedure i rad sa bankama kao naročito bitne za otvaranje i poslovanje bilo koje kompanije a koje nalazimo posebno otežavaućim naročito ukoliko se radi o investicijama iz inostranstva.

Zahvaljujući aktivnostima ambasadora Japana u Srbiji nj.e. g. Đunićija Marujame, sa ciljem da pomogne rad i razvoj kao i dolazak drugih japanskih kompanija na srpsko tržište, proceduralne probleme sa kojima se susretao Soft Road Apps smo prezentovali i Razvojnoj agenciji Srbije. Mislimo da će subjekti Republike Srbije zaduženi za ovakve vrste podrške, koristeći naše iskustvo i sopstveni cilj za poboljšanjem privrednog ambijenta, nekim budućim japanskim kompanijama olakšati rad i poslovanje na srpskom tržištu. * Iz Vašeg ugla, s kojim izazovima se IT u Srbiji danas suočava?

- Smatramo da je najveći izazov sa kojim se IT u Srbiji danas suočava, a sa kojim će se tek suočavati u budućnosti, velika potražnja na tržištu rada usled digitalizacije ljudske civilizacije koja za sobom povlači i hiperprodukciju a time dovodi do opadanja kvaliteta znanja.

Generacija inženjera koja je profesionalno stasavala tokom osamdesetih i devedesetih godina, a i pre toga, je bila ona koja je kvalitetom svog rada stvorila rejting Srbije kao zemlje kvalitetnog inženjerskog kadra. Generacija stasavala u prvoj dekadi novog milenijuma je nastavila taj trend ali i počela nešto značajnije da profitira na pozitivnom glasu o srpskim inženjerima koji se širio po svetu. Generacija koja stasava u drugoj dekadi novog milenijuma, a posebno upravna tela kompanija koja ovu generaciju vode a koju čine prethodno pomenute generacije, suočava se sa pomenutim izazovom.

Inženjerstvo koje se bavi inženjerstvom zbog inženjerstva postavlja pitanje: Kako sprečiti gubljenje fokusa, koji se događa usled masovne orijentacije tržišta rada ka inženjerstvu usled velike potražnje, i stvoriti od svojih kolega inženjere koji rade ovaj posao i zbog privrženosti profesiji a ne samo zbog toga što je on profitabilan?

* U tom smisli, kakav je vaš utisak, da li će Srbija uspeti da u IT industriji zadrži pozitivan razvojni trend ili će propustiti ovu šansu?

- Velika potražnja će uzrokovati da će Srbija zadržati pozitivan trend, bar još neko vreme, ali ukoliko se kolektivno kao IT zajednica a potom i sistematski kao društvo ozbiljno ne pozabavimo problemom koji je tek u začetku a to je problem hiperprodukcije odnosno kvaliteta znanja može nam se dogoditi scenario u kome će kompanije sa sobom da povuku najbolji kadar i pronađu novo tržište rada koje će im pružiti ono što Srbija trenutno pruža a većinu nepotpuno razvijenog kadra ostave da se bore za dosta malo srpsko tržište.

IT zajednica i kompanije se sa ovim izazovom mogu suočiti još većim poboljšavanjem uslova rada čime bi sprečili migraciju kadra ka tržištima matičnih zemalja kompanija čime bismo mogli doći u situaciju u kojoj srpsko tržište nije tržište jeftinije radne snage nego tržište otvorene i direktne kooperacije sa ciljem zajedničkog prosperiteta. Dodatno zajednica i kompanije, pored poboljšanja uslova, mogu raditi i na razmeni informacija čime bismo smanjili čestu interkompanijsku migraciju kadra u unutrašnjosti Srbije i možda došli u situaciju u kojoj kompanije nisu konkurenti na tržistu rada nego saradnici.

Društvo se sa pomenutim izazovima može suočiti poboljšavanjem uslova rada obrazovnog kadra čime bi se sprečio odlazak obrazovnog kadra u industriju usled mnogo boljih uslova koji rad u industriji pruža. Neophodno je da se suočimo sa činjenicom da obrazovni kadar predstavlja osnovu i da prelaskom jednog inženjera i iz obrazovanja u industriju ista ne dobija jednog inženjera više nego celokupna zajednica a time i kompanije gube mnogo budućih inženjera.

Zajedničkim snagama a dugoročnim planiranjem možemo stvoriti okruženje po kome bi se ovih nekoliko godina veoma pozitivnog razvojnog trenda pretvorilo u nekoliko decenija i postavilo Srbiju kao lidera u IT industriji kako u regionu tako i mnogo šire. * Kada se pomene oblast IT, startapova i kompanija kao što je ona u kojoj radite, to se vezuje i za veću platu od prosečne u Srbiji, kolike su stvarno zarade u tom sektoru?

- U Japanu, a generalno i u svetskoj korporativnoj politici, komunikacija na temu primanja je tema kojoj se ne pristupa, u japanskoj kulturi iz razloga što se takva vrsta pitanja smatra neučtivim a korporativni razlozi su opšte poznati i nešto što je logično.

Ipak, u srpskom društvu je prisutna svesnost da su u Srbiji primanja inženjera softvera veća od prosečnih, a ono što bismo mi mogli dodati je da je naše iskustvo identično odnosno da je naš pristup konkurentan a smatramo i konkurentniji u odnosu na slične kompanije. 株式会社SRA grupacija je aktivni pratilac trendova kako na polju razvoja tehnologija tako i na polju korporativnih tendencija i ni u kom smislu ne zaostaje za konkurencijom pa ni vezano za ovu temu kao ni druge teme prisutne na tržištu rada odnosno beneficije koje se pružaju uposlenicima a koje našu kompaniju stavljaju među kompanije koje nude najbolje uslove.

*S obzirom na to da ste filijala japanske kompanije, možete li da napravite paralelu sa tamošnjim zaradama?

- Japan je u poređenju sa Srbijom mnogo veća i razvijenija država. Budući da se životni standard razlikuje, čak i ako se uporede grube cifre, neće se dobiti prava slika o odnosima primanja i kvalitetu života. Neke stvari, poput ishrane, su u Srbiji nižih cena nego u Japanu, a neke druge, poput luksuznih dobara, su dostupne široj populaciji u Japanu nego što je to slučaj kod nas.

Ipak, usudićemo se da kažemo nešto što je u Srbiji teško poverovati ali smatramo da je prisutno a to je da je razlika osnovnih cena života i primanja u IT sektoru veća u Srbiji nego u Japanu odnosno da IT inženjeri u Srbiji mogu, u domenu svakodnevnih potreba, više sebi da priušte nego IT inženjeri u Japanu. Naravno ukoliko bismo gledali suve cifre ovo se menja kada i jedni i drugi izađu iz okvira svojih država ali ipak je zanimljiva i činjenica da je svakodnevnom životu srpski IT inženjer, kada zadovolji osnovne potrebe, u mogućnosti da deponuje nešto više sredstava nego što je to u mogućnosti japanski IT inženjer.

Na kraju, u razgovoru sa japanskim kolegama a i tokom naših boravaka u Japanu smo zaključili da je piti pivo jeftinije u Srbiji, a jesti suši jeftinije u Japanu.

Foto: Thinkstock

* Šta je potrebno nekome da bi se zaposlio u kompaniji u kojoj radite? Da li ćete uskoro imati planova za nova zapošljavanja?

- Kao deo 株式会社SRA grupacije kompanija poseduje resurse i ima pristup osoblju sa iskustvom ali ipak Soft Road Apps, kao nedavno osnovana kompanija čiji je cilj rast kako na srpskom tržištu tako i u okviru grupacije, traži nove saradnike među srpskim inženjerima koji žele da se oprobaju na izuzetno zanimljivim projektima kao što su IoT projekti čija primjena ima i altruistični kao i globalni potencijal.

Da biste imali priliku da radite na jedinstvenim projektima u prvoj japanskoj IT kompaniji u Srbiji, dovoljno je da se prijavite na našem sajtu, na stranici: http://www.softroadapps.com/rs/poslovi/ .

Najvažnije što želimo da vidimo kod kandidata je svojevrsna duboka naklonost i sklonost inženjerskoj profesiji. Ono što želimo da imamo i gajimo je shvatanje inženjerstva kao nečega što nije samo posao nego jedan od važnih delova života, ono kroz šta dostižemo najviši nivo hijerarhije potreba odnosno samoostvarivanje.

Uz to smo otvorili vrata i japanolozima koji se interesuju za razvijanje informacionih tehnologija i na taj način omogućavamo njihovo dodatno obrazovanje. Uz poznavanje stranih jezika i novostečena znanja vezana za IT, naše osoblje ima priliku da razvije karijeru na do sada nedostupan način.

* Kada smo kod planova, koji je vaš sledeći korak kada je poslovanje na ovom tržištu u pitanju?

- Jedna od najvažnijih vrednosti koje negujemo, što smo istakli na našem sajtu www.softroadapps.com, je inovacija. Stoga, pored navedenih usluga, želimo da iskoristimo vredne resurse koje nam nude veze sa japanskim tržištem i visokim tehnološkim dostignućima, i ljudske resurse iz Srbije, za razvoj novih tehnologija kao što su pametni uređaji i nosive tehnologije.

Ovo ne bi bio prvi put da se dostignuća naših inženjera primenjuju u Japanu. Zapravo, inspiracija nam je g. Milomir Vukobratović i njegov tim, čija su se rešenja na polju robotike iz ‘70-ih godina prošlog veka primenila i realizovala 16 godina nakon što su osmišljena.

Iako se Soft Road Apps neće baviti robotikom možemo istaći da se u Srbiji, a pod našim okriljem, radi na projektu nosivih uređaja čija jedna od ciljanih primena ima i altruističku notu jer nam je jedna od namena korišćenje od strane osoblja koje radi u nuklearnim elektranama a čijom upotrebom bi se olakšao njihov svakodnevni posao kao i povećala bezbenost na radu.