Rusi neće biti srećni: EU za zabranu

Sve to kako bi zaštitila to područje koje je ozbiljno ugroženo klimatskim promenama, sudeći prema danas objavljenom predlogu nove strategije EU o Arktiku.

"EU se zalaže za to da nafta, ugalj i gas ostanu u zemlji, uključujući i u arktickim regionima", navodi se u predlogu Evropske komisije, u kojem se takođe priznaje i da sam blok i dalje uvozi naftu i gas koji se vadi u tom regionu, prenosi Rojters.

"U tom cilju, Komisija će sarađivati sa partnerima u skladu sa multilateralnom zakonskom obavezom kako ne bi dozvolila dalju eksploataciju rezervi ugljovodonika na Arktiku ili susednim regijama, niti kupovinu takvih ugljovodonika ako bi se oni proizvodili", dodaje se u predlogu.

Arktik je jedno od područja koje je najteže pogođeno klimatskim promenama. Zagreva se tri puta brže od planete u celini, što za posledicu ima otapanje leda koji prekriva kopno i more, porast nivoa mora i otapanje večitog leda.

Podsetimo, bivši službenik Ministarstva finansija SAD Tomas Dans nedavno je za list "Hil" rekao da SAD zaostaju za Rusijom kada je reč o osvajanju resursa na Arktiku.

Prema njegovim rečima, investicije ruske vlade i energetskih kompanija u razvoja arktičkog regiona "munjevito rastu" što Moskvi može doneti ogroman profit u narednim godinama.

Rusija je 2020. godine objavila da planira da potroši 300 milijardi dolara na arktičku infrastrukturu.

Kako podseća Sputnjik, danas pravo na Arktik imaju zemlje koje izlaze na Severni ledeni okean — Rusija, Norveška, Kanada, Danska jer vlada Grenlandom, i SAD — preko Aljaske koju je svojevremeno kupila od Rusije. One su 1920. godine potpisale sporazum o korišćenju Arktika, svoju granicu je odredila Kanada, koja je odmah počela i eksploataciju nafte.