Kako će se praviti zimnica ove godine?

Sada je septembar, a svima je dobro poznato da je to mesec najvećih izdataka, jer upravo sada startuju velike pripreme za predstojeću zimu - nabavka ogreva i ostavljanje zimnice, prenosi Čačanski glas.

Građani se još nisu oporavili ni od troškova koje su imali pred polazak dece u školu, a već pristižu nove i neodložne obaveze. Kako ističu proizvođači, pijačne tezge na čačanskoj zelenoj pijaci su, bez obzira na ovogodišnju sušu, bile dobro snabdevene i voćem i povrćem. Ipak, zabeležen je značajniji skok cena poljoprivrednih proizvoda koji se svakodnevno koriste u ishrani.

Mnoge domaćice ovih dana merkale su robu i raspitivale se za cene, a pijacu su uglavnom napuštale samo sa najneophodnijim namirnicama za dnevne potrebe. Retki su bili građani koji su kupovali veću količinu voća i povrća, jer je tek startovao period ostavljanja zimnice.

Cene koriguju navike potrošača

Pripremanje zimnice je tradicija u čačanskom kraju. Ipak, ove godine biće i onih koji će, silom prilika od svojih navika i odustati.

"Ostavljaću zimnicu sigurno, ali ne u količini koju sam do sada praktikovala. Tako sam odlučila, ne samo zbog cene, već i zbog toga što svežeg voća i povrća cele godine ima. Ranijih godina smo ostavljali velike količine zimnice, ali sam primetila da se u poslednjem periodu sve češće dešava da u proleće bacamo sve ono što nismo uspeli da pojedemo tokom zime. Promenili smo navike, sada i ukućani žele da tokom zimskih meseci jedu svež paradajz i krastavac", rekla je Rada Pantelić iz Prijevora.

"Koliko para - toliko i zimnice. Ješćemo zimnicu svakako, ali, najverovatnije, u manjim količinama. Situacija se razlikuje od porodice do porodice. Neki ne mogu da zamisle zimske dane bez kvalitetne domaće zimnice. Konkretno u mojoj kući se troši sve manje i manje zimnice, jer mladi ne vole naše tradicionalne specijalitete, kao što su kiseli kupus, paprika iz tegle i slično. Da ne bismo bacali zimnicu na proleće, redukovaćemo njene količine. Osim toga, svi govore o visokim cenama, trebalo bi malo obići pijacu, pronaći prave poljoprivrednike, a ne pazariti iz 'treće ruke', dobra paprika ne mora isključivo da bude plaćena 150 dinara, može da se nađe i za 120… Svakako, treba malo i sačekati, možda će cene biti povoljnije za koji dan", kaže Miloje Jovićević iz Trnave.

Šta je najtraženije?

Kako su istakli prodavci poljoprivrednih proizvoda, na pijaci su ovih dana najviše bili traženi paradajz i paprika druge klase. Cene voća i povrća su, takođe, ponegde i dvostruko veće nego prošle godine, što predstavlja glavni razlog smanjene potražnje za robom, smatraju pijačni prodavci.

"Kada je reč o cenama, one su takve zbog elementarnih nepogoda. Iako su prinosi umanjeni, robe ima i to izuzetno kvalitetne, jer je bilo sunca dovoljno. Dobre efekte u proizvodnji su posebno ostvarili povrtari koji su obezbedili navodnjavanje. Cene su jače od prošlogodišnjih i to je sasvim razumljivo, jer su svi inputi u poljoprivredi poskupeli. Nadamo se da će narednih dana biti veća potražnja, pre sega za parikum, jer će domaćice početi da ostavljaju ajvar", objašnjava Predo Simović iz Trnave.

"Suša nas je uništila ove godine, prepolovila je rod svih povrtarskih kultura. Prvo nas je zadesio grad, a onda i suša. Imali smo ogromne troškove, slabo će nam se isplatiti sav naš trud u ovoj sezoni. Ove velike trgovinske kuće daju robu na odloženo plaćanje, svaki soliter ima neku prodavnicu, mnoge domaćice kupuju gotova jela, zimnicu i ne ostavljaju. Došlo nam je neko novo vreme", ističe Srećko Arsović iz Trbušana.

On je pored povrća koje je sam proizveo, na pijačnoj tezgi izložio i mleveni paradajz, koji prodaje u flašama od litar i po, po ceni od 200 dinara. Smatra da je bolje robu da preradi, nego da ostane neprodata i propadne, a i cena mlevenog paradajza je, kako ističe, ista kao prošle godine.

"Potražnja na zelenoj pijaci je za sada slabija nego u istom periodu prošle godine. Osnovni razlog za to su više cene poljoprivrednih proizvoda. Prošle godine je paradajz bio od 30 do 50 dinara, a sada je 100. Prošle godine sam pravila ajvar od paprike koja je stajala 60 ili 70 dinara po kilogramu, a sada mi se to svakako ne isplati. Ajvaruša se trenutno teško nalazi ispod 150 dinara. Roba je poskupela zbog suše i smatram da će ove zime police za zimnicu biti poluprazne. Ranijih godina sama radila zimnicu po narudžbini, ali ove godine se mušterije slabo javljaju, a i pitanje je po kojoj ceni može da se proda tegla ajvara, ako parika toliko košta. Sve bi to bio veliki rizik, jer narod danas kupuje samo ono što mora", kaže Stoja Pavić iz Viljuše.