Mlada Nišlijka Petra Stanković na master studijama na Oksfordu

Jako je teško upisati osnovne studije u inostranstvu, a master studije na Oxford-u važe za najnapornije kao i za veliki broj aplikacija na mali broj slobodnih mesta. Ona je do ovog skupog školovanja stigla samo svojim zalaganjem i trudom.

Petri se put otvorio 2015. godine, kada je se našla među osmoro srednjoškolaca iz Srbije koji su se izdvojili na konkursu britanskog udruženja HMC i dobili pune stipendije za jednogodišnje školovanje u Velikoj Britaniji i Americi.

Završila je Osnovnu školu „Ratko Vukićević“, zatim bilingvalno odeljenje – u sklopu kojeg se nastava odvijala na srpskom i engleskom jeziku – u gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu.

"Treću godinu srednje škole sam završila u privatnoj školi u Americi – Western Reserve Academy za koju sam dobila punu stipendiju od strane organizacije ASSIST. Stipendiju sam dobila februara 2015. i bila sam prva dobitnica iz Srbije, s obzirom da je to prva godina od kad ASSIST dodeljuje stipendiju đacima iz naše zemlje. Nakon uspešno završene treće godine u Americi, vratila sam se u Niš da završim četvrtu godinu gimnazije. Iste godine, 2017, krenula sam sa osnovnim studijama na najstarijem univerzitetu u Švajcarskoj, Univerzitet u Bazelu gde sam studirala matematiku i engleski jezik na nemačkom", kaže Petra Stanković.

Nakon završenih osnovnih studija maja 2020. zvanično je primljena na master studije iz lingvistike na Univerzitu Oxford u Engleskoj. Trenutno je, objašnjava, u nultoj nedelji drugog semestra mastera koji traje godinu dana. Iako nema siguran plan šta želi da radi nakon završetka mastera, želja joj je da nastavi doktorske studije na Oxford–u iz oblasti Neuroscience, i volela bi da se bavi demencijom.

"Iako još uvek radim na svojim idejama, volela bih da uz pomoć znanja iz matematike, programiranja, i neurolingvistike, pronadjem deep learning model koji bi mogao da predvidi demenciju kod ljudi kako bi se poboljšao kvalitet života potencijalno-obolelih pacijenata dok dovoljan broj izumrlih neurona ne dovede do nepopravljivog stanja. Smatram da problemi u korišćenju jezika, kao vida komunikacije koji nas čini drugačijim od drugih živih organizama, može da bude indikator problema koji se odvijaju unutar jednog masnog tkiva tj. mozga", ističe Petra.

Objašnjava da se način studiranja u inostranstvu dosta razlikuje od sistema studiranja u Srbiji, ali se razlikuje i međusobno. Recimo, osnovne studije u Bazelu traju tri godine. Da bi se dobila diploma, potrebno je imati 180 kreditnih poena.

"Osim toga što je moguće studirati 'klasične' predmete poput prava, medicine ili čiste matematike, moguće je napraviti kombinaciju među predmetima. Univerzitet u Bazelu se sastoji od 7 fakulteta: Teologija, Psihologija, Medicina, Pravo, Ekonomija, Prirodne Nauke i Društvene Nauke. Psihologiju, Medicinu i Ekonomiju nije moguće mešati sa drugim predmetima. Studenti koji studiraju bilo koju društvenu nauku, moraju izabrati još jedan predmet iz domena društvenih, prirodnih, teoloških ili pravnih nauka. Iako je moguća kombinacija društvenih nauka, studiranje dve prirodne nauke nije dozvoljeno", navela je Petra.

Kao student engleskog jezika, kako kaže, morala je da izabere još jedan predmet – u njenom slučaju matematiku.

"Kako bih zaradila 180 kreditnih poena, morala sam da imam 75 iz engleskog, 75 iz matematike i 30 poena po izboru iz bilo kog predmeta koji je ponudjen na fakultetu. Veći broj predmeta se ocenjuje sa PASS/FAIL, nakon padanja ispita po drugi put, student nije više u mogućnosti da studira na departmanu gde je taj predmet obavezan. Većina ljudi završi osnovne studije za četiri godine, međutim ja nisam imala pametnijeg posla pa sam završila za 2 godine i 9 meseci. Ocene idu od 1-6, gde je 6 najveća ocena i skoro da nema studenta koji ima prosek blizu 6. Fakultet sam završila sa latinskim prediktom magna cum laude", ističe ova mlada Nišlijka.

Nakon osnovnih Petra upisuje master studije na Oxford-u, koje važe za najnapornije. To i ne čudi, jer Oksford je najstariji univerzitet u Engleskoj koji se sastoji iz 45 koledža. Svaki student mora biti član jednog od koledža i koledž nema veze sa predmetom koji student studira.

"Kada se prijavljujete na osnovne studije, prijavljujete se na koledž koji sami birate kao i za određeni predmet-sam koledž odlučuje o ishodu aplikacije. Za programe na masteru i doktorskim studijama, morala sam da budem primljena od strane departmana, a koledž bi bio nasumice dodeljen. Program za koji sam se ja prijavila ima oko 11 mesta godišnje i oko 66 aplikacija. Školska godina se sastoji iz tri semestra, svaki traje po osam nedelja. Ova godina je malo specifična pa je sve online. Inače imamo predavanja, vežbe iz predavanja, tutorijalse (za koje se piše esej na odredjenu temu i diskutuje sa profesorom). Ispiti su na kraju školske godine, tj. u junu mesecu. Svaki student ima svog mentora. Koledž je mesto gde se živi, hrani, koristi biblioteka, svaki koledž ima svoj chapel (kao crkvicu) i u normalnim okolnostima, tutorijalsi bi takodje bili na koledžu", objašnjava Petra Stanković.

Zbog trenutne situacije sa koronavirusom ne veruje da će moći kući u skorije vreme. Kaže da je broj zaraženih katastrofalan, naročito u velikim gradovima širom Engleske. Većini studenata je zabranjen dolazak na Oksford do 25 januara.

Na život u inostranstvu, na mnoge situacije i osećanja se navikla. Situaciju sa pandemijom niko nije mogao da predvidi.

"Uglavnom sam bliska sa kolegama sa programa, međutim teško ih je sve upoznati zbog ograničenja koja postoje. Sam Oxford je grad tako da ima puno restorana, prodavnica i ostalih znamenitosti. Naravno Univerzitet je glavna atrakcija. Za studente je jako zanimljiv jer ima opcija za izlaske i puno biblioteka, naravno ništa od ovog ne mogu da Vam opišem detaljno jer je sve zatvoreno. Nastava nam je skroz online, rade samo supermarketi i apoteke, dozvoljeno je izaći u šetnju sa jednom osobom, međutim nije dozvoljeno imati kontakt u zatvorenom prostoru. Kao što možete da pretpostavite, svaki student je bar jednom prekršio ovo pravilo", iskrena je Petra.

Surova realnost studiranja u inostranstvu je veliko odricanje: materijalno, ali pre svega emotivno. Početak je težak, studije su na stranom jeziku, ljudi su nepoznati, sistem je drugačiji, pored momenata sreće ima više momenata nostalgije, suza, osećaja praznine, preispitivanja svojih odluka…

"Mislim da je studiranje van Srbije veliki korak i treba učiti iz tuđih iskustava. Pored prednosti ima i mana. Međutim, sve je individualno. Ono što je za mene mana, za nekog može biti prednost. Jako je bitno da je osoba spremna da živi uz virtualnu podršku porodice, da razume da se ručak sam ne sprema i veš sam ne pere, da postoje trenuci kad si srećan zbog svojih postignuća, ali i momenti kad ti suze bez bilo kojeg razloga same dođu. Možemo da zamislimo vagu, gde je na jednom tasu cilj, a na drugom sve što taj cilj zahteva. Šta će prevagnuti, zavisi od vas", zaključila je Petra Sanković u intervjuu za Niške Vesti.