Rusiju zamenili Srbijom – više od 100 porodica započelo novi život

Toranj "Ostankino" zamenili su za toranj Gradske kuće i baš u Subotici vide šansu za miran i ispunjen porodični život, piše subotica.com.

"Nemam tačne informacije o broju porodica koje su doselile u Suboticu, ali po nekim procenama ima ih oko 120. Rusima se Subotica veoma dopada, a čini se da se i naši novi sugrađani dopadaju Subotičanima. Lepo su ih prihvatili, rado komuniciraju sa njima, pokušavaju da im pomognu, da ih usmere, da im pruže informacije od značaja kako bi se što lakše snašli i uklopili u novu sredinu. Dopada im se i kulturna šarolikost Subotice i sami dolaze iz multinacionalnih sredina. Sećam se, kada sam se pre 10 godina doselila u ovaj grad, bila sam opčinjena tom raznolikošću, ovde se svako oseća komotno", objašnjava Alla Bartošić, predsednica Društva srpsko - ruskog prijateljstva "Sveti Aleksandar Nevski".

Po rečima naše sagovornice, deca iz ruskih porodica uključena su u obrazovni sistem, a u subotičkim školama im pomažu da se što pre i što lakše adaptiraju.

"Naše škole lepo prihvataju svu decu, bez obzira odakle dolaze. Tako je i sa decom iz Rusije. Nastavnici se trude se da im pomognu oko učenja srpskog jezika i savladavanju gradiva. U svakom odeljenju razredni starešina odredi po nekoliko dece koja su zadužena da pomognu novom drugu ili drugarici da se ukopi u kolektiv. Oni ih uključuju u igre, pomažu im oko domaćih zadataka i pružaju im podršku u adaptaciji. Deca u Subotici su inače veoma druželjubiva, tako da mislim da tu neće biti nikakvih problema", navodi Bartošić i dodaje da problema nema ni u vršnjačkim grupama.

Naši novi sugrađani pretežno se odlučuju za život u gradu. Međutim, ima i onih koje privlači plodna crnica pa su se pojedine porodice skućile u nekom od obližnjih sela.

"Većina njih želi da živi u gradu. Pretežno dolaze iz gradova poput Moskve, Sankt Peterburga, Perma, Jekaterinburga, pa su navikli na gradski život. Žele da im deca pohađaju vanškolske aktivnosti, upisuju ih na ples, balet, sport. To su pretežno mlađi ljudi, od 25 do 45 godina. Ipak, ima i onih koji vole selo. Na primer, doselila je jedna porodica u kojoj je žena veterinar. Ona je zainteresovana za život na selu, želi da obrađuje zemlju, da gaji stoku. Ima i takvih primera", dodala je Bartošić.

Pomoć državljanima Rusije najpotrebnija je prilikom kupovine nekretnina, oko prevođenja i kod pokretanja zahteva za dobijanje privremenog boravka kao bi mogli što pre da krenu u potragu za poslom. Upravo to su i molbe koje najčešće upućuju našoj sagovornici.

"Teže im ide snalaženje oko kupovine nekretnina, ali to se rešava. Zovu me kada idu u Gradsku kuću, u SUP ili da upišu dete u školu, pa idem da prevodim. Oni su međusobno u kontaktu, pa tako razmenjuju informacije. Oni koji su tu duže rado pomažu onima koji su tek stigli. Često se obraćaju i za pomoć oko sticanja prvo privremenog boravka, a potom i državljanstva. Dobijanje privremenog boravka je prvi preduslov za zaposlenje, a ima dosta njih koji su tek u proceduri. Njima je veoma važno da se zaposle, a trenutno rade samo IT stručnjaci", ističe Bartošić.