Kragujevac kao kandidat za Prestonicu kulture 2023. godine - kakvi su mu potencijali?

Konkurs je raspisan 7. maja, a prijave će se primati u periodu od 2. avgusta do 2. septembra.

Osnovni ciljevi programa Prestonica kulture Srbije su da se u lokalnoj samoupravi koja ponese tu titulu, ojačaju ključni faktori kulturnog razvoja, podigne kvalitet kulturnog života, podstakne umetnički i turistički razvoj, ali i donošenje strategije kulturnog razvoja na lokalnom nivou, kazala je Gojković. Realizacijom ovih ciljeva u izabranoj lokalnoj samoupravi stvoriće se uslovi za rešavanje dugogodišnjeg problema u oblasti kulture, kao i za unapređenje aktuelnih i osmišljavanje novih kulturnih sadržaja. Time će se dobiti dobra osnova za oživljavanje postojećih, pokretanje savremenih ustanova i institucija kulture, ali i veće uključivanje građana i umetnika u proces kreiranja i sprovođenja kulturnih politika na nivou lokalne zajednice, navodi se na sajtu Grada Kragujevca.

Grad Kragujevac prepoznaje značaj konkursa i titule Prestonica kulture, naglasio je Nikola Dašić gradonačelnik Kragujevca, koji je učestvovao u radu te konferencije. Takav konkurs znači podršku lokalnim samoupravama kada je u pitanju decentralizacija kulture. Ukoliko se ostvari kontinuitet, to će značiti ogorman iskorak za kulturu na državnom nivou, jer će pokrenuti postojeće i doprineti osmišljavanju novih umetničkih programa tradicionalnih i savremenih formi. Grad Kragujevac kao privredni, obrazovni, zdravstveni, administrativni i sportski centar Šumadije, posvećen je kulturi. Svom kulturno – istorijskom nasleđu, svojim pozorišnim i muzičkim festivalima, umetnicima, umetničkim školama i akademijama, dodaje se u saopštenju.

Grad Kragujevac kao univerzitetski centar, u čijem sastavu se nalazi Filološko-umetnički fakultet, Srednja muzička škola, Druga kragujevačka gimnazija sa smerom za scensku i audio-vizuelnu umetnost, velikim brojem udruženja građana registrovanih za obavljanje kulturne delatnosti i 11 ustanova kulture, ima potencijal da razvija kulturnu scenu i na tome ćemo raditi i dalje, kazao je Dašić predstavljajući identitet i kapacitete Kragujevca.

Pre dve godine osnovan je i Savet Mreže ustanova kulture, koji je profilisao mapu 25 tradicionalnih kulturnih manifestacija i programa koji čine deo njegovog identiteta. Među njima su Veliki školski čas, Međunarodni salon antirtne karikature, Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma KRAF, JoakimFest, Joakimovi dani, Pozorišni susreti učenika Gimnazija Srbije, Aresnal fest, Festival narodne muzike Dragiša Nedović i druge.

Kragujevac je svojim kulturnim i industrijskim nasleđem i stvaralaštvom zapravo i definisan kao grad, i bogatstvo koje poseduje u tom smislu predstavlja okosnicu našeg identiteta. Smatramo da bogata kulturno – istorijska baština i čitav niz tradicionalnih manifestacija koje pozicioniraju naš grad na kulturnoj mapi Srbije, preporučuju Kragujevac za Prestonicu kulture Srbije 2023. godine, poručio je Dašić.

Pored predstavnika gradova i opština Srbije, u radu konferencije učestvovali su Tijana Palkovljević, upravnica Galerije Matice srpske i predsednica Radne grupe, Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremenih umetnosti u Beogradu, Dubravka Đukanović, v.d. direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Marija Pavlović, v.d. direktorka UK “Parobrod”.