"Bez povećanja poreza na imovinu 2022. godine"

Kako te cene rastu na teritoriji Beograda, to znači da se ekonomija razvija, dodao je Vesić.

"Međutim, ne raste svuda cena i ne raste svuda podjednako, ali u proseku je to oko šest odsto na teritoriji grada za 2021. godinu. U skladu sa tim toliko bi trebalo i da poraste porez. Bez obzira na to mi smo doneli odluku da zbog pandemije i svega što se dešavalo naredne godine uvedemo dodatni kriterijum, a to je da niko neće moći da ima veći porez na imovinu, nego što je imao ove godine. To je ono što Grad dodatno daje građanima i smatrali smo da je to opravdano, tako da 2022. godine niko neće plaćati viši porez nego što je plaćao ove godine, a neki će plaćati i niži porez, kao što su zone u kojima su smanjene cene kvadrata", naglasio je Vesić za TV Vesti.

Prema njegovim rečima, kada se pogleda budžet za 2022. godinu u njemu ima oko 700 miliona dinara za porez, što znači da ima više novoizgrađenih stanova, tako da je i veći obuhvat ljudi koji plaćaju porez, prenosi Beoinfo.

Govoreći o budžetu Grada za narednu godinu Vesić je istakao da je zaključno sa jučerašnjim danom dobijeno oko 2.900 predloga građana, institucija, udruženja za korišćenje gradskog budžeta. Najviše predloga je za uređenje parkova, igrališta, rekonstrukciju ulica, građani traže ono što je njima važno u kraju u kome žive, naveo je Vesić i dodao da ima i predloga koje je Grad već predvideo, kao i pojedinih koji nisu za Grad, te će oni biti upućeni nadležnim institucijama.

"Kada budemo završili javnu raspravu 8. decembra, a svi građani i građanke na sajtu Grada Beograda mogu da daju svoje predloge, mi ćemo razmotriti sve predloge i svakome ćemo odgovoriti da li je njegov predlog prihvaćen. Prošle godine smo prihvatili gotovo trećinu predloga od više od 10.000. Sve što možemo mi prihvatimo i tako zajedno kreiramo budžet", naglasio je Vesić.

Kada je reč o Odluci o dodeli naziva ulica, kao i o Odluci o dodeli naziva obale na teritoriji opštine Novi Beograd Vesić je rekao da je predsednik Aleksandar Vučić predložio da leva obala Save od Brankovog mosta do Gazele dobije naziv Obala jasenovačkih žrtava. Beograd do sada nije imao obeležje jasenovačkih žrtava što je kako je naveo neverovatno i izrazio zadovoljstvo što „ova vlast ima snage o tome otvoreno da priča”.

"Uređuje je i Staro sajmište koje će postati memorijalni centar i prirodno je da obala koja prolazi pored Starog sajmišta nosi ime jasenovačkih žrtava", naveo je Vesić.

Prema njegovim rečima promenjeni su nazivi nekim ulicama čiji nazivi nemaju veze sa Srbijom.

"Tako smo došli u situaciju da imamo jedan broj naziva ulica koji više nemaju nikakve veze sa Srbijom ili se pak zovu po ljudima koji nama nisu bili naklonjeni, među kojima je Štrosmajer koji više neće imati ulicu u Zemunu. Ona je postala Ulica kneza Pavla Karađorđevića, Ulica Petra Zrinjskog, koji takođe nema veze sa Srbijom je postala Ulica princeze Olivere Hrebeljanović, koja je primer žrtvovanja i mučeništva za svoj narod. Ulice su dobile i četiri žene, prva žena veterinar u Srbiji, prva žena književni prevodilac u Srbiji, a i nedavno smo utvrdili da svega oko šest odsto ulica u Beogradu nosi naziv po ženama, a sigurno je učešće žena u društvu i istoriji Srbije mnogo značajnije od toga. Tako da se trudimo da ženama koje su dale doprinos našem društvu dobiju ulicu i otvoreni smo i za nove predloge", rekao je Vesić i dodao da ni Matija Gubac nema potrebe da ima ulicu u Beogradu.

Kako je naveo, ulicu je dobio i Justinijan Prvi, kao i car Iraklije, koji je dozvolio naseljavanje Južnih Slovena na Balkan.

Zamenik gradonačelnika se osvrnuo i na projekat izgradnje beogradskog metroa i rekao da će prva linija biti završena 2028., a druga 2030. godine.

"Večernje novosti su 1970. godine objavile i tadašnji gradonačelnik Branko Pešić najavio je da će Beograd dobiti metro, tako da taj san postoji 51 godinu. Inače, tačno je 53 godine od kako je urađena prva saobraćajna studija metroa. Za to vreme bilo je i dobrih i loših vremena, nisu postojali urbanistički planovi, imamo samo studije i svaki novi gradonačelnik imao je drugačiju studiju. Obećavao se metro godinama, ali nikada nije postojao projekat metroa i ovo je prvi put da ga imamo, imamo urbanističke uslove, donete urbanističke planove, imamo zakonske preduslove i ono što je najvažnije imamo novac, što govori da je Srbija snažna ekonomija jer samo takve ekonomije mogu da grade metro", naglasio je Vesić.

Kako je istakao, rade se simultano prve dve linije i malo je gradova koji su to radili.

"Istovremeno sa prve dve linije metroa radimo i proširenje Bg voza. Kada se sve to bude završilo imaćemo 223 kilometra Bg voza što znači da ćemo uraditi novu liniju od Zemuna prema Surčinu, obuhvatiti nacionalni stadion, Aerodrom Nikola Tesla, centar Surčina i Obrenovac, ali ćemo kapacitete Bg voza proširiti prema Mladenovcu i Lazarevcu, znači Sopot i Barajevo ćemo obuhvatiti, proširiti od Ovče prema Pančevu. Umesto sadašnjih 104 polaska dnevno imaćemo 500. Kada se sve završe 223 kilometra Bg voza i 42 kilometara nove tramvajske mreže sve prigradske opštine imaće gradsku železnicu. Tako će 2030. godine šinski saobraćaj biti većinski, gotovo 80 odsto. Metro, BG voz i tramvaji čine šinski sistem, on je nezavistan, metro nam omogućava da smanjimo zagađenje, da imamo potpuno nezavistan sistem javnog prevoza koji je tačan. Grad tako može drugačije da funkcioniše jer možete da živite u Mladenovcu ili Lazarevcu i da radite u Beogradu", pojasnio je zamenik gradonačelnika.

Vesić je rekao da je na sednici Skupštine grada doneta i odluka da na taksi stanicama budu postavljeni mobilni toaleti, odnosno prostorije gde bi taksisti mogli da popiju kafu i generalno normalno da funkcionišu.

"Ipak, nije moguće na taj način urediti kompletno sva stajališta, kao Terazije ili Trg republike, ali može na 90 odsto taksisti stanica. To ćemo uraditi i na okretnicama našeg gradskog prevoza gde bi trebalo omogućiti vozačima da imaju mesto za odmor", rekao je Vesić i dodao da će u naredne dve godine sva taksi vozila biti bele boje, te da je država obezbedila subvencije za taksiste za kupovinu novih vozila.

Govoreći o javnim biciklima Vesić je rekao da su već dva tendera propala te da u razgovorima sa zainteresovanim kompanijama shvaćeno da oni očekuju da istovremeno imaju i električne trotinete i javne bicikle. Međutim mi ne možemo da raspišemo tender za električne trotinete zato što oni ne postoje u našem zakonu, tražili smo da se izmeni Zakon o bezbednosti saobraćaja i da se reguliše upotreba trotineta.

"Tako da je Grad tražio da se uredi korišćenje trotineta i kada bi se to desilo mi bismo mogli da raspišemo tender i za iznajmljivanje trotineta, što postoji u mnogim gradovima na svetu. Mi još uvek nemamo tu mogućnost i zato smo doneli odluku da treći put raspišemo tender za korišćenje javnih bicikala nadajući se da će jednog dana kada se uredi i oblast u vezi sa trotinetima moći to da proširimo. Odlučili smo da Beograd ima samo električne javne bicikle. Nadam se da ćemo naći partnera koji će postaviti javne bicikle na 150 stanica koje smo odredili u gradu", ukazao je Vesić.

Govoreći o Linijskom parku Vesić je rekao da će to biti najveći park u Beogradu koji će povezati Beton halu sa Pančevačkim mostom, imaće mnogo novog sadržaja, zelenila, rekreativnih površina, parkinga.

"Svi su oduševljeni Linijskim parkom, a važno je i razumeti da je on posledica nekih drugih projekata. Ne bi bilo Linijskog parka da nije bilo Beograda na vodi, pasarele, da nismo ukinuli u tom delu železnički saobraćaj. Linijski park pokazuje da možemo da osvojimo jedan novi prostor i da se podigne kvalitet života svih Beograđanki i Beograđana. Tu ima desetak celina, svaku su radile mlade arhitekte i profesori sa našeg fakulteta, što je za njih velika stvar na početku karijere. Beograd će po tom parku biti jedinstven jer on pokazuje kako se grad razvija. On će koštati skoro 50 miliona evra, nije jeftin, ali danas Grad Beograd to može da plati", istakao je Vesić.

Kada je reč o sutrašnjem zasedanju Kriznog štaba Vesić je rekao da će Beograd biti protiv svake nove mere koja znači dalje zatvaranja privrede.

"Mi moramo da nađemo meru između toga da radi privreda, tako isto mislim da škole moraju da rade", rekao je Vesić i dodao da se novi centar za vakcinaciju otvara sutra u Ikei.

Nova godina u Beogradu se organizuje na otvorenom, imaćemo sjajan program na platou ispred Narodne skupštine i poštovaće se sve mere koje u tom trenutku budu na snazi, zaključio je Vesić.