"Uvođenje privatnog obezbeđenja u vozila gradskog prevoza dalo rezultate"

U toj kompaniji za Tanjug navode da u slučaju fizičkog napada na kontrolora pripadnici obezbeđenja imaju pravo da legitimišu putnike radi daljeg procesuiranja u vidu krivične prijave koja će zbog toga biti podneta, ali nemaju pravo da ih legitimišu u svrhu izdavanja prekršajnog naloga.

Taj posao, pojasnio je direktor "Kentkarta" Veljko Vlahović, može da obavlja samo kontrolor.

Kako je dodao, pravila kojih pripadnici obezbeđenja moraju da se pridržavaju definisana su Zakonom o privatnom obezbeđenju koji je donela Vlada Srbije.

Vlahović je istakao da se u Beogradu od početka godine dogodilo više od 50 fizičkih napada na kontrolore u vozilima javnog prevoza, od čega 12 sa težim posledicama.

S tim u vezi, dodao je da su bili prinuđeni da angažuju obezbeđenje koje će kontrolorima omogućiti normalan rad u smislu pružanja zaštite i sprečavanja fizičkih napada na njih tokom obavljanja posla.

Kako je naveo, pozitivna strana je i to što će obezbeđenje svojim prisustvom u vozilima javnog prevoza, gde se često dešavaju razni drugi incidenti poput džeparenja i slično, preduprediti takve situacije.

Vlahović je rekao da je ovo neka vrsta probnog perioda gde je predviđeno da bude angažovano do 30 pripadnika privatnog obezbeđenja, dodajući da je njihov broj trenutno oko 15 i da su iskustva pozitivna.

Uvođenje privatnog obezbeđenja za kontrolore izazvalo je polemike u javnosti, a Vlahović podseća da se pripadnici obezbeđenja svakodnevno mogu videti i u tržnim centrima, bankama…

"Najviše bih voleo da nemamo ni potrebu za angažovanjem obezbeđenja, ali to je nešto što nismo mogli da izbegnemo s obzirom na veliki broj incidenta i napada koji se dogodio", rekao je Vlahović.

Naveo je i da u idealnoj situaciji ne bi morali da angažuju obezbeđenje i izrazio nadu da će njihovo prusustvo dovesti do manjeg broja napada, te da će vremenom biti samo u preventivne svrhe.

Gradski sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević kaže da je stav gradskog pravobranilaštva i tog sekretarijata da licencirani pripadnici privatnog obezbeđenja mogu da budu u vozilima javnog gradskog prevoza zajedno sa kontrolorima i da deluju preventivno za sprečavanje incidentnih situacija.

Kako je naveo, pripadnici obezbeđenja nemaju pravo da legitimišu putnike u smislu kontrole karata ili prevoznih isprava.

Naveo je da angažovanje licenciranih pripadnika privatnog obezbeđenja nije u suprotnosti sa javnim ugovorom i zakonom, te da je na privatnom partneru da proceni u kom obimu će koristiti pomoć privatnog obezbeđenja.

“Bitno je samo da pripadnici tog obezbeđenja postupaju u skladu sa zakonom”, dodao je Vasiljević.

On očekuje da će se na ovaj način doprineti smanjenu incidentnih situacija u vozilima javnog prevoza, ali i povećanju naplate karata za korišćenje usluge javnog prevoza, navodeći da se trenutno od te naplate na mesečnom nivou prihoduje oko 600 miliona dinara.