Šta bi sve trebalo da znate pre nego što krenete na odmor sa ljubimcem

Sigurni smo da već uveliko razmišljate o letovanju, a mnogi od vas će na godišnji odmor povesti i svoje pse, naročito one manjih dimenzija.

Zato vam, na vreme, dajemo korisne savete šta vam je sve potrebno za prelazak granice s ljubimcem (ukoliko prvi put napuštate zemlju sa psom), preporuke u vezi s vodom i plivanjem (jer nisu sve kuce rođeni kupači) i zaštitom od sunca i visokih temperatura (i kuce mogu da izgore i dobiju toplotni udar), piše Pet Magazone.

ANALIZE I ZAKONSKE PROCEDURE

Doktor veterinarske medicine Srđan Obradović iz veterinarske ambulante Obivet pomaže vlasnicima ovog leta i daje odgovor na pitanje šta vam je sve potrebno kako bi vaš pas prešao granicu:

– Na prvom mestu potrebno je da ljubimac bude trajno obeležen mikročipom i vakcinisan protiv virusa besnila. Prema pravilniku Uprave za veterinu, pas se čipuje kad kao štene pređe u ruke novog vlasnika, jer se do tada vodi pod brojem mikročipa majke. Vakcina protiv besnila se daje kad pas napuni tri meseca.

– Titar test – analiza krvi psa koja se obavlja u Pasterovom zavodu u Novom Sadu. Ovim testom se utvrđuje količina antitela na virus besnila. Može se uraditi najranije mesec dana nakon vakcinacije, a uzorak krvi uzima isključivo veterinar. Rezultati testa se čekaju najduže 14 dana. Jedna kopija stiže vlasnicima, a druga veterinaru koji je uzorkovao krv. Ukoliko je test dobar (pas ima više od 0,5 i. j. antitela na virus besnila), s tim rezultatom odlazite u veterinarsku inspekciju, gde veterinarski inspektor to upisuje u pasoš psa i pečatira. Potrebno je da prođu tri meseca između stizanja rezultata i mogućeg odlaska psa u zemlje koje traže ovu analizu.

– Uverenje o zdravstvenom stanju. Prilikom odlaska u Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu potrebno je i uverenje o zdravstvenom stanju ljubimca, koje izdaje vaš ili lokalni veterinar, a ono se uzima 48 sati pre polaska. U slučaju puta u zemlje koje traže titar test, i ovo uverenje će biti potrebno prilikom odlaska kod veterinarskog inspektora radi dobijanja veterinarskog sertifikata. Ono se izdaje u gradskoj veterinarskoj inspekciji.

SAVET +

• Kupanje ljubimaca na Savskom jezeru (Ada Ciganlija) zabranjeno je, kao i kretanje i boravak životinja u kupališnoj
• Pet-frendli hoteli na Zlatiboru su „Satelit” i „Mona”, a na Paliću hotel „Prezident”.
• Italija je „kolevka” pet-frendli letovanja, a prednjače Bau Bau Village u Savoni i plaža La Spiagge di Pluto (Bibione, Veneto).
• Sitonija ima dosta pet-frendli plaža.
• Uvođenje životinja na uređena i izgrađena kupališta u Crnoj Gori zabranjeno je Zakonom o turizmu. U ovoj zemlji nema zvaničnih pet-frendli kupališta, ali je sa psom moguće boraviti na Adi Bojani i u hotelu „Hunguest Sun Resort 4*” u Herceg Novom (na oba mesta je dozvoljen smeštaj pasa do deset kilograma uz obaveznu kućicu/transporter u kom će spavati).
• Prva pet-frendli plaža na Jadranu nalazi se u mestu Crikvenica u Hrvatskoj.
• Hotel „Hilton Resort” u Egiptu boravak psa naplaćuje od 20 do 25 evra dnevno.
• Na Majorci ima dosta hotela u kojima životinje mogu da uđu u hotel i sobu, ali u restoran, na bazen i plažu ne mogu – dobro se raspitajte.

NISU SVI PSI VRSNI PLIVAČI

Ma koliko da bi im tokom vrelih dana prijalo osveženje u reci, jezeru ili moru, nisu sve kuce dobri plivači. Vlasnici, obratite pažnju na sledeće redove:

• plivanju nisu skloni psi koji imaju teško telo, veliku glavu i kratke noge – to su u prvom redu engleski i francuski buldozi, baseti i jazavičari;
• oprez se savetuje i vlasnicima brahiocefaličnih rasa: mops, ši-cu, pekinezer, bostonski terijer, nemački bokser, bulmastif, engleski mastif, kavalirski španijel kralja Čarlsa, lasa apso;
• istraživanja su pokazala da je utapanje drugi po redu uzrok smrtnosti buldoga (posle srčanog udara).

Thinkstock

PRVI PUT U VODI

• Poznavanje terena životinjama je veoma bitno. Neka pas najpre istraži plažu.
• Upoznavanje s vodom započnite laganom igrom u plićaku mora, jezera ili reke.
• Ne gurajte psa na silu u vodu, već ga pustite da sam istraži novu sredinu.
• Ako uživa, na plivanje ga stimulišite bacanjem loptice, grane ili igračke.
• Škola plivanja: za prve časove izaberite mirno mesto, plićak, bez talasa. Izbegavajte kamenjare, stene i mesta obrasla travom ili prekrivena muljem. Uđite u vodu s vašim ljubimcem i potrudite se da sve izgleda kao igra.
• Pomoć prijatelja: bilo bi dobro da u vodu vaša kuca prvi put uđe sa psom koji je dobar plivač. Iskustvo je pokazalo da su naši ljubimci u društvu drugih pasa spremniji na istraživanje.
• Ako pas uđe u vodu i zapliva, nagradite ga aplauzom, uzvikom ohrabrenja, maženjem ili poslasticom kada izađe iz vode.
• Kupajte se zajedno s njim, ali ne plivajte daleko.
• Nikada ga ne ostavljajte samog u vodi, bez nadzora.
• Zaštitni pojas: idealan za putovanje brodom ili čamcem. Ukoliko slučajno upadne u vodu, psa će pojas održati na površini (dostupan u bolje snabdevenim pet šopovima i na internetu).

KUPANJE

• Trebalo bi da poznajete područje gde planirate da plivate sa svojim psom. Proverite da li ima oštrih stena, rastinja…
• Uverite se da je voda dovoljno čista i da nema nikakvih zagađenja (pas može pokušati da je pije).
• U svakom trenutku imajte svežu vodu na raspolaganju i potrudite se da pas popije dovoljno vode pre nego što počnete s plivanjem.
• Kada završite s plivanjem, UVEK isperite svog psa čistom vodom.

Thinkstock

ZAŠTITA OD SUNCA I ŽEGE

Stručnjaci naglašavaju da je tokom vrelih letnjih dana koji su pred nama veoma važna nege kože i dlake ljubimaca. Valjalo bi znati sledeće:

• Redovnim četkanjem i uklanjanjem starih slojeva dlake pas se lakše hladi.
• Koža vašeg psa jednako je osetljiva na štetne UVA i UVB zrake kao i vaša, a naročito su na udaru uši i nos vašeg mezimca. Kratkodlaki psi mogu da izgore na suncu, kao i kuce koje imaju svetle noseve i uši. Solarni dermatitis (upala kože) najčešća je bolest od koje ljubimci obolevaju zbog izlaganja suncu. Pored dermatitisa, moguća je i pojava kožnih tumora.
• Posavetujte se s veterinarom o kremi sa zaštitnim faktorom koja će vašeg psa štititi na plaži/planini.
• Imajte na umu da vreli beton može uzrokovati opekotine na šapama (izbegavajte šetnju tokom najtoplijeg dela dana, od 10 časova ujutro do 16 sati po podne).
• Pobrinite se da pas uvek ima mesto u hladu. Ako nema prirodne hladovine, napravite je pomoću suncobrana.
• Pas uvek mora nadohvat njuške imati dovoljno sveže vode za piće.

TOPLOTNI UDAR

Brahiocefalični psi su skloniji toplotnom udaru. Voda im se mora davati često, moraju biti zaštićeni od sunčevih zraka, valja ih držati u klimatizovanim prostorijima i koristiti rashladne uređaje u vozilima. Veoma su osetljivi i sibirski psi (samojedi, haskiji, aljaski malamuti).

Simptomi

• ubrzano, plitko i glasno disanje
• jezik i sluzokoža imaju izrazito crvenu boju
• povraćanje/sakupljanje pene na ustima
• iznurenost
• psa izdaju noge, gubi svest
• proliv (neretko s primesama krvi)
• srčani udar, grč ili spazam mišića

Prva pomoć

• premeštanje psa sa sunca i vrućine u hladovinu
• što pre ga rashladiti kupanjem ili kvašenjem vodom
• hladne obloge (umereno hladne, nikako ledene, a izbegavajte i kockice leda)
• ako postoje problemi s disanjem, psa odmah odvesti najbližem veterinaru

Thinkstock

U AUTOMOBILU

Ljubimca nikada ne ostavljajte zaključanog u parkiranom automobilu, čak ni kada je oblačno ili ako je parking u hladovini. Zatvoren auto se veoma brzo greje, u njemu lako postane zagušljivo i prevruće. Iako je spoljna temperatura tek nešto iznad 20 stepeni, unutrašnjost vozila za samo jedan čas može da se zagreje i do neverovatnih 45 stepeni. Dovoljno je da životinja u takvim uslovima provede samo petnaestak minuta da bi doživela toplotni udar, a u slučaju duže izloženosti moguća je čak i smrt.

SAVET VETERINARA

Dr vet. med. Srđan Obradović vlasnicima savetuje:

– da na put ne kreću sa psom koji nije naviknut na vožnju kolima ili nekim drugim prevoznim sredstvom ili ima veliki strah od vožnje;

– da ne kreću na put u vreme najvećih vrućina;

– da zaustave vozilo (ako su u mogućnosti) prilikom vremenskih nepogoda kao što su jaka kiša i grmljavina ukoliko se pas plaši;

– ako pas povraća tokom vožnje, da mu nekoliko sati pred put ne daju hranu (generalno bi trebalo izbegavati da i psi koji uživaju u vožnji kreću na put punog stomaka);

– da tokom puta prave pauze kako bi se psi prošetali i napojili.