Beograd: Spomenici kućnim ljubimcima

Ben je bio prelep 10-godišnji rotvajler kojeg je Tanjina porodica bezgranično volela.

Zbog toga su i odlučili da ga dostojno sahrane i na tom mestu podignu mermerni spomenik na kojeme su postavili čak i njegovu fotografiju na porcelanu.

Ovaj rotvajler, koji je doživeo pristojnu starost, samo je jedan od tridesetak pasa koji su sahranjeni na Miljakovačkom groblju.

Njihovi vlasnici su odbili da izvrše zakonsku obavezu i da smrt svojih kućnih ljubimaca prijave gradskim vlastima jer bi u tom slučaju tela uginulih životinja završila na đubrištu ili u vatri krematorijuma u nekom od azila za pse.

Od svih grobalja u Beogradu, jedino ovo u Miljakovačkoj šumi nema upotrebnu dozvolu jer je podignuto ilegalno.

Komšije su se u početku bunile i zvale inspekciju tražeći da se ono ukloni, a onda je s godinama sve palo u zaborav.

Mnogi šetači koji tuda prolaze danas gotovo i ne obraćaju pažnju na male spomenike koji štrče iz zemlje na samom ulasku u šumu. U poslednje vreme retko ko obilazi neobične humke, a sahrane su mnogo ređe nego pre nekoliko godina.

Na nekim spomenicima postavljene su i fotografije na porcelanu.

Miroslav Maksić (79), koji živi u komšiluku, kaže da groblje redovno posećuje samo jedna starija gluvonema gospođa. Ona svakog jutra prvo propisno okadi grob, pa tek onda zapali sveću za dušu svog kućnog ljubimca.

Spomenik

"Kad očita molitvu, dugo i glasno jeca. Mora da je tog psa mnogo volela" zaključuje Maksić, koji svakog popodneva u društvu prijatelja prošeta stazom koja vodi pored psećih spomen-obeležja.

Svega pedesetak metara dalje, nalaze se prve kuće. Stanovnici starog Miljakovca godinama znaju da se u njihovom komšiluku sahranjuju psi.

Dvospratna kuća S. B. izgrađena je mnogo pre nego što se u šumi pojavio prvi grob, ali se danas s njenih prozora jasno mogu videti „pseći krajputaši“.

Prijatelji i rođaci su ga nagovarali da sruši spomenike i uništi groblje, ali je odbio njihov predlog.

Ipak, kaže da mu nisu baš najjasniji motivi kojima su se rukovodili svi ti ljudi kada su svojim uginulim psima podizali spomenike u blizini njegovog doma.

"Do sada sam izgubio tri psa, koje sam neizmerno voleo. Bio sam tužan, ali od njihove smrti nisam pravio spektakl. Šta da radim, privikao sam se na ovu neobičnu situaciju. Računam, kad ljudi mogu da žive pored onolikog Novog groblja, vala ni meni ne smeta ovih desetak kerećih spomenika" iskren je naš sagovornik.

Odustalo se od izgradnje groblja u Beogradu

Prošle godine najavljen je početak izgradnje groblja za kućne ljubimce u Novom Beogradu, ali se od te ideje zasad odustalo.

Prema rečima zamenika gradskog sekretara za komunalne i stambene poslove Branka Jelčića, zasad u budžetu nema para za realizaciju takvog projekta, a zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa sporno je i zemljište na kojem je planirana izgradnja groblja.

Danica Drobac, predsednica Udruženja za zaštitu životinja „Evropska inicijativa 17“, nije iznenađena ovom odlukom gradskih otaca jer su sve vlasti dosad davale isto obećanje, koje na kraju nije ispunjeno.

Amerikanci se sahranjuju pored ljubimaca

Najstarije groblje za kućne ljubimce u Americi nalazi se u Hartsdejlu, nedaleko od Njujorka.

Nastalo je krajem 19. veka i sada ima više 70.000 grobova. Sve je počelo kada je jedan veterinar dopustio svojoj prijateljici da sahrani psa u njegovom voćnjaku, a priča je postala popularna zahvaljujući lokalnim novinama.

Pored pasa i mačaka, tu se sahranjuju i egzotične životinje, a cenu određuje veličina, odnosno težina životinja.

Za manjeg psa sahrana košta oko 700 dolara. Od toga 250 odlazi na grobno mesto, 50 se plaća groblju, godišnje održavanje staje 34, a sanduci mogu da se nabave po ceni od 200 dolara.

Ukoliko izraze želju, vlasnici uginulih životinja imaju pravo da budu sahranjeni pored svojih ljubimaca.