Skupljaće pseći izmet i nosiće ga na DNK analizu VIDEO

Mogu li se ovakvim merama očistiti prestoničke ulice i parkovi, koliko košta ova metoda, ko će utvrđivati da li su nered ostavili vlasnički ili napušteni ljubimci i imamo li laboratorije i stručnjake koji se bave analizom DNK pasa?

DNK analiza pasa je slična ovoj analizi kod ljudi, kaže dr Dušan Keckarević, molekularni biolog i forenzički genetičar.

"Uzima se standardni uzorak, verovatno bukalne sluznice ili uzorak krvi i radio bi se jedinstveni genetički profil svakog psa", objašnjava on kako bi potencijalno izgledala ova procedura.

To bi funkcionisalo tako što bi se taj jedinstveni genetski kod zabeležio poput matičnog koda kod ljudi. Mogao bi da se upiše i u čip koji je ugrađen psu.

Keckarević kaže da se ranije bavio analizom DNK kod pasa, na primer, u slučaju saobraćajnih nezgoda koje su prouzrokovali psi, ili u slučaju ujeda pasa. Iz tih razloga, on ocenjuje da je ova vrsta analize moguća.

"To je moguće, samo treba što pre obezbediti trag i, s druge strane, uzeti referentni ili sporni uzorak "osumnjičenog" psa da bi se uporedilo", kaže on, ali dodaje da sve to podrazumeva određenu infrastrukturu, stručnjake i finansije.

"DNK analzie uvek zavise od nekog protoka. Što je veća količina uzoraka, to je jeftiniji uzorak. Ali bi te analize koštale 40 i više dolara", objašnjava forenzičar i kaže da još uvek nije poznata regulativa, ali da će troškove najverovatnije snositi vlasnici.

Neverovatno je da neko izvede psa i da ostavi njegov izmet, mišljenja je Elvir Burazerović, direktor ORKE, organizacije za dobrobit životinja, zaštitu životne sredine i ruralni razvoj u Srbiji.

"To je izraz vrhunske neodgovornosti i neodgovornog vlasništva Odgovorno vlasništvo ne podrazumeva samo brigu o svom ljubimcu nego podrazumeva i brigu o drugim ljudima i životnoj sredini. Ja se zaista čudim da se toliko godina apeluje, a da mi danas ne možemo proći kroz park a da ne ugazimo u izmet", ističe Burazerović. Ipak povodom ove odluke grada Beograda on kaže – teoretski moguće, praktično veoma teško.

"Imamo niz stvari koje moramo da uradimo da bismo uopšte došli u ovu situaciju da možemo da upoređujemo DNK u fecesu psa. Prva i osnovna stvar je da svi psi moraju da imaju svoj DNK profil u okviru svog kartona. Posle mnogo godina mi nismo uspeli da obeležimo sve pse. Nemamo ni 30 posto pasa u bazi podataka na nivou Srbije", objašnjava direktor Orke.

Prema rečima Dušana Keckarevića postoje različita sistemska rešenja koja bi mogla da dovedu do toga da se vlasnici pasa ponašaju odgovornije.

"Za početak, prisustvo komunalne policije da vodi red na mestima gde najčešće sreću vlasnici pasa", navodi i on i dodaje da su kazne neodgovornih vlasnika u Zapadnoj Evropi uobičajena praksa.

Ističe da bi država mogla da uvede DNK analizu pasa ako bi zaista želela to da uradi.

"Međutim, mogu da kažem da država nije dovela do finalizacije Zakona o DNK registru izvršioca krivičnih dela... Ili, što je pomenuo kolega, da čipovanje nije završeno“, kaže on i ističe da se to ne radi jer "neki ljudi nisu na pravim mestima" i da nedostaju novac i infrastruktura, kao i da se sredstva ne ulažu u prave stvari.

Takođe, objašnjava on, nije bitna samo izrada DNK profila pasa već i ko će da bude u bazi i ko će moći da joj pristupa, ko sme da traži proveru kroz baze i koliko će to brzo da ide. Dodaje i da ga od donosilaca ove odluke još uvek niko nije kontaktirao za stručno mišljenje.

Za rešenje ovog problema postoje različiti modeli na koje se oslanjaju drugi gradovi, kaže Burazerović.

"Jedna od varijanti je da sam grad nabavlja posebne mašine samo za skupljanje smećeg izmeta, što je bio slučaj u Parizu. Drugo su drakonske kazne. Treće, što imamo u Americi, su ove DNK tipizacije i ogromna kazna koja se plaća", navodi on.

"To može biti dobro. Ali mi živimo u Srbiji gde vi nemate uređene elementarne uslove“, zaključio je Burazerović i dodao da smatra da je ova odluka doneta bez ikakvog promišljanja.