Rase pasa kroz istoriju i njihova "prvobitna namena"

Rasu psa najjednostavnije možemo da opišemo kao grupu pasa koji imaju sličan fizički izgled i ponašanje, a nastali su ili prirodno ili ljudskom intervencijom. Mnoge rase nazivamo „drevnim rasama“ jer liče na one koje smo susretali u, recimo, starim egipatskim grobincama još pre 5.000 godina, piše Pet magazine.

Međutim, pomoću DNK testova saznali smo da je njihovo poreklo većinom malo drugačije, kao i da su ljudi umešali svoje prste u selekciju, pokušavajući da pojačaju određene karakteristike, a sve s određenim ciljem. Prosto, rase su uglavnom nastale s određenim razlogom, za određenu svrhu. U to vreme, pas se nije izjednačavao samo s najboljim čovekovim prijateljem. Stoga, predstavićemo vam zanimljivu istoriju, prvobitnu namenu i poreklo nekoliko rasa pasa.

Engleski pointer

Smatra se da ova engleska rasa zapravo potiče iz Španije i da je odgajana u XVII veku. Španski pointeri su bili veći, teži i sporiji nego današnji, koji svoj moderan izgled mogu zahvaliti Englezima. Samo ime (eng. Point – pokazivati) govori koja je svrha njihovog nastanka. Naime, bili su izuzetno sposobni za pronalaženje plena, ali umesto da ga dalje ulove, zaustavili bi se i njuškom lovca uputili na njega. Jasno je da je ovo bila izuzetno korisna karakteristika za bogate engleske lovce koji su jurili fazane. I dan-danas, pointer je zadržao tu bizarnu ali plemenitu želju da pronađe a ne ulovi pticu.

Engleski koker španijel

Koker španijeli su nastali od španijela, jedne od najstarijih rasa. Moguće je da su u Englesku stigli tokom Cezarove invazije (54-55. p.n.e). Prvi deo imena (španijel) verovatno potiče od reči Španija ili od francuske fraze Chiens de l’Espagnol (španski psi). Drugi deo, koker, proističe iz njihove namene. Koker španijeli su bili lovci koje su aristokrate koristile kao pomoć u hvatanju divljači (eng. woodcock, vrsta divljači). U pitanju je mali pas koji lako uplaši divljač, olakša lovcu da je ubije, a zatim donese pticu nazad vlasniku. Danas se, naravno, više koriste kao ljubimci nego kao lovci.

Baset

Ime ove rase (baset) znači „nisko“ i upućuje na njihovu visinu (odnosno nedostatak visine). Prema jednoj verziji, nastali su kao mutacije St. Hubert Hound rase, kad su nastali kratkonogi i patuljasti psi. Prvobitno su zadržani kao zanimljivost, a kasnije su namerno odgajani kako bi lovili zečeve. Francuska aristokratija ih je obožavala, ali nakon Francuske revolucije postaju lovački psi običnih ljudi, seljana, kojima je bio potreban pas s kraćim nogama kako bi mogli da ga prate peške, u nedostatku konja. Napominjemo da je negativna strana kratkonogih rasa sklonost mišićnim i kičmenim problemima.

Bul terijer

Bul terijer potiče otprilike iz 1835. godine, kad je stvoren ukrštanjem buldoga i danas izumrlih belih engleskih terijera. Kasnije su ovi „bul i terijeri“ ukrštani sa španskim pointerima kako bi se dobilo na veličini. Ova britanska rasa ima prilično mračnu prošlost – do sredine XIX veka „krvavi životinjski sportovi“ bili su vrlo popularni. Bul terijer je bio idealan za takve prilike, jer se u ringu neumorno i snažno borio protiv pacova, medveda, jazavaca i drugih pasa. Smatrali su ih prijateljima britanske gospode i nazivani su „belim kavaljerima“ zbog hrabrosti i neustrašivosti za borbu. Ne čudi da se bul terijeri teško treniraju i da se ne slažu baš najbolje s drugim životinjama.

Mops

Mops potiče iz Kine i jedna je od retkih rasa koje su nastale upravo sa ciljem da budu ljubimci. Neki istoričari ih povezuju s tibetskim mastifom. Bez obzira na pretke, činjenica je da ih je kineski car poštovao i da su živeli luksuznim životom (navodno su imali i ličnu stražu). U Evropu su stigli u XVI veku i bili su izbor ljubimca mnogih istorijskih ličnosti. Marija Antoaneta je imala mopsa, kao i Napoleonova žena i kraljica Viktorija. Tokom viktorijanske ere bili su posebno popularni i predstavljani su na platnu, razglednicama i figurama iz tog perioda.

Thinkstock / Ilustracija

Engleski kratkodlaki hrt

Engleski kratkodlaki krt je odgajan kao lovački pas usled odličnog čula vida koji mu je omogućavao da lako uoči plen, pojuri ga i uhvati neverovatnom brzinom. Veruje se da su „drevna rasa“ koja se pominje u Bibliji, Starom Egiptu, Grčkoj i Persiji. Međutim, prema DNK istraživanjima, ispostavilo se da je to slučajnost i da su se kao rasa pojavili tek u srednjem veku. Živeli su na dvoru s kraljevima, a posedovanje ove rase toliko se smatralo prestižom, da je seljanima bilo zabranjeno da ih odgajaju, a čak i plemstvo je prvobitno moralo da dobije odobrenje od kralja.

Buldog

Prvobitno su buldozi stvoreni za krvave sportove, i to borbe s bikovima. U viktorijanskoj Engleskoj to je izgledalo ovako: bik bi se privezao za stub sa oko 20-30 m prostora za kretanje, a u blizini bi se pustili psi. Okršaj bi se odvijao tako što bi psi pokušavali da ugrizu bika za lice, dok bi bik usput poubijao veliki broj pasa. Godine 1835. krvavi sportovi su zabranjeni, pa nije više bilo potrebno odgajati ove čudne pse. Tek decenijama kasnije ponovo počinje ukrštanje kako bi se dobio pas fizičkih karakteristika pređašnjih buldoga.

Nemačka doga

Psi slični nemačkoj dogi viđeni su na egipatskim artefaktima i vavilonskim kulama. Prema nekim dokazima, poput starih kineskih zapisa, smatra se da su nastali na Tibetu. Moguće je da su ih Asirci doveli u Evropu, razmenom sa Grcima i Rimljanima koji su ih dalje ukrštali s drugim rasama. Nemačka doga je korišćena u lovu, i to na krupne i opasne životinje. Zahvaljujući svojoj veličini, uspešno bi zadržavali jelene, divlje veprove i ostale životinje, nakon što bi ih drugi psi uhvatili. Od 1800. godine, nemački uzgajivači su nastavili da unapređuju rasu, i od agresivne rase imamo današnje nežne pse.

Pudla

Pudle su, verovali ili ne, jedna od najstarijih rasa. Datiraju iz Nemačke, i nosile su ime Pudelhund. Veoma su inteligentne i aktivne. Slično retriverima, okretne su u vodi i idealne za pronalaženje vodenih ptica. Čak imaju i kožicu spojenu na šapama koja im pomaže da plivaju. Pudle su se dalje razvijale u Francuskoj, zemlji s kojom ih najviše i povezujemo. Ali pudle nisu samo slatki ljubimci već i odlični radni psi. Takođe, još neko ih je voleo – romski putujući narod, kad je shvatio da su odlični kao cirkuski psi. Romi su trenirali pudle da izvršavaju različite trikove, a sve to obučene u bleštave kostime, ponekad i s farbanom dlakom.

Dalmatinac

Kao što samo ime kaže, Dalmatinci potiču iz Hrvatske, tačnije Dalmacije, s prvim pomenom u ranom XVII veku. Bili su psi za sve – nekad su se koristili za lov, nekad kao čuvari, nekad kao ljubimci. U XIX veku u Americi postaju vatrogasni psi, jer je otkriveno da osećaju prirodnu naklonost prema konjima. Kako su konji vukli vatrogasna kola u to vreme, dalmatinci su trčkarali uz njih, krčili put ka vatri koju je trebalo ugasiti, zatim čuvali opremu, pa i uspešno spasavali ljude.