Životinje kojima najviše preti izumiranje

Veličina tela je bitna kada se radi o riziku od izumiranja, a kičmenjaci u takozvanoj "zlatnoj zoni" - ni preveliki ni premali, "pobeđuju" po opstanku.

Naučnici tvrde da je potrebno zaštititi životinje s oba kraja skale. Kao najveća pretnja za velike životinje je naveden lov, dok su male u opasnosti od zagađenja i seče šuma.

"Najvećim kičmenjacima najviše prete ljudi koji ih ubijaju. Najmanje vrste su verovatno geografski ograničene, što je važan faktor za rizik od izumiranja, a preti im nestanak staništa", rekao je vođa tog istraživanja Bil Ripl za BBC.

Istraživanje je našlo nove dokaze da životinjske vrste toliko izumiru da se može smatrati da je u toku "šesto masovno istrebljenje". To je podstaklo napore da se odrede ključni faktori rizika istrebljenja neke vrste.

Jedan je veličina tela, a istraživanja na pticama i sisarima pokazuju da je verovatnije da će krupnije vrste izumreti. Isto se pokazalo i za najsitnije životinje.

Krupne životinje - slonovi, nosorozi, lavovi su dugo predmet zaštite, dok ribe, ptice, gmizavci i vodozemci koji su džinovi u svojim porodicama, poput kit-ajkule, somalskog noja ili kineskog džinovskog daždevnjaka, često bivaju zanemareni.

Istovremeno ugrožene vrste malih životinja - žaba i rovčica, takođe dobijaju veoma malo pažnje.

"Mislim da moramo skrenuti više pažnje na najmanje, jer veći već imaju mnogo pažnje", rekao je Ripl.

Naučnici su uporedili telesnu masu i rizik od istrebljenja za više od 25.000 vrsta kičmenjaka, a izumiranje preti oko 4.000. Te vrste žive podjednako na kopnu i u slatkoj i slanoj vodi.

Najveće pretnje za velike životinje su regulisani i neregulisani ribolov, lov i hvatanje zbog hrane, trgovine ili lekova, a za najmanje zagađenje jezera, reka i potoka, poljoprivreda i seča šuma.

Izumiranje može biti prirodan proces koji pogađa nekoliko vrsta godišnje, međutim, procene govore da vrste nestaju stotinama puta više od uobičajene stope.