Ljubimac na B92.net

Sve o ishrani mačaka

U odnosu na pse, mačke uz čoveka nisu umnogome promenile svoje ponašanje i potrebe. Familija mačaka se tokom evolucije razvila u striktnog mesojeda, što je ostala i danas.

Izvor: B92, petmagazine.rs
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Poznavanje mačjih nutritivnih potreba ključno je za održavanje mačke u dobroj telesnoj i zdravstvenoj kondiciji. Kako bi obezbedile sve neophodne nutritivne sastojke, mačkama je potrebna hrana životinjskog porekla.

Za normalno funkcionisanje organizma (održavanje i izgradnju telesnih tkiva, održavanje telesne temperature i fizičku aktivnost) mačkama je neophodna i određena količina energije i voda.

Ugljeni hidrati (iz biljaka) i masti (životinjskog porekla) najvećim delom su izvori energije, međutim, specifičnost mačjeg metabolizma je u tome da deo energije dobija i iz proteina.

Kalorijska (energetska) vrednost hrane

  • Mačka mora uneti dovoljno energije kako bi zadovoljila sve potrebe organizma, jer se njen nedostatak reflektuje na gubitak težine i remećenje zdravstvenog statusa mačke.
  • Obrnuto (a danas veoma često) jeste unošenje veće količine hrane, odnosno veće količine energije nego što je stvarna potreba organizma. Višak energije se tako deponuje u vidu masnog tkiva.
  • Mačka ima prirodnu sposobnost regulisanja unosa hrane, ali smo mi uticajem na njen zivot (zatvaranjem u stan, remećenjem lovačkih aktivnosti i stalnom ponudom vrlo ukusne, a energetski bogate hrane) uticali da se ova sposobnost gotovo izgubi.
  • Energetske potrebe mačke se menjaju u zavisnosti od uzrasta, okruženja i hormonskog statusa. One su više tokom rasta i razvoja, reprodukcije, izrazitih fizičkih aktivnosti i ektremnih temperatura spoljašnje sredine.
  • Jedna od poslednjih studija iz 2007. godine pokazuje da je mladim odraslim mačkama, bez obzira na pol, potrebno oko 60 kcal/kg telesne mase. Druga studija je pokazala da je starijim mačkama potrebno mnogo manje energije (25 odsto manje), što je 45 kcal/kg telesne težine.


Neophodni nutrijenti
  • U ishrani mačke moramo obratiti pažnju na sadržaj kvalitetnih, uravnoteženih proteina životinjskog porekla, aminokiseline taurina, arahidonske kiseline i vitamina A.
  • Osim ovih nutrijenata, pri ishrani mačke mora se uzeti u obzir prisutnost B3 vitamina – niacina, kao i činjenica da mlečni šećer ne može adekvatno da se vari.
  • Taurin je značajan zbog uticaja na razvoj rožnjače, normalno funkcionisanje srčanog mišića i reproduktivnu funkciju. Mačka može sintetisati samo male, nedovoljne količine taurina, tako da on mora biti dodat hrani.
  • Unos ugljenih hidrata mačkama nije neophodan. Nešto značajnija grupa ugljenih hidrata za mačke su vlakna – nerastvorljiva pomažu transport kroz sistem za varenje (između ostalog spasavaju mačku od nakupljenih kuglica dlake) i rastvorljiva – značajna za funkcionisanje ćelija crevnog trakta.
  • Neke od masnih kiselina mačka mora unositi hranom, i to životinjskog porekla.
  • Ono što se ne sme izostaviti jeste unos vode – mačka uvek mora imati pristup svežoj vodi. Koliko će mačka piti vode zavisi pre svega da li jede uglavnom svežu, vlažnu hranu ili suvu industrijsku.

Ishrana mačića

okom prvih 48 sati mačići kroz prvo majčino mleko (kolostrum) dobijaju potrebne hranljive materije (kolostrum je izrazito bogat mastima, proteinima i određenim mineralima), unose tečnost neophodnu da se aktivira cirkulacija i pasivna zaštita (bioaktivni faktori i antitela majke) koje ga štite od infekcije u prvom periodu života.

Kvalitetnom, odnosno odgovarajućom ishranom majke, obezbedićemo mačetu sve potrebne hranljive materije pre svega u prve četiri nedelje života, kao i nadalje – do potpunog prestanka dojenja sa sedam, osam ili deset nedelja života.

Promene sastava mleka mame mačke idu od visoke koncentracije proteina, masti i mineralnih materija u kolostrumu, zatim pada nihove koncentracije i ponovnog postepenog porasta do pete ili šeste nedelje života mačića. Ove promene prate promene nutritivnih zahteva mačjeg organizma u razvoju. Mačićima u uzrastu od pet do šest nedelja potrebna je kalorijski najjača hrana (200 do 250kcal/kg telesne težine).

U ovom periodu je vrlo značajno prisustvo Omega 6&3 masnih kiselina u ishrani mačića. Majčino mleko je jedini način da mačići dobiju dovoljne količine DHA esencijalne aminokiseline neophodne za pravilan razvoj nervnog sistema i vida. Zato u ishrani mačke tokom graviditeta i dalje tokom dojenja ove esencijalne masne kiseline treba da budu prisutne u dovoljnoj količini i odgovarajućem odnosu (5:1).

Mačići sa tri do četiri nedelje starosti počinju da se upoznaju s polučvrstom hranom, jer im majčino mleko više ne pruža dovoljno energije, a sa šest nedelja mogu prestati s dojenjem i preći na čvrstu hranu.

U naredna četiri meseca, mačići će najintenzivnije rasti. U tom periodu su najbitniji: proteinski sastav, esencijalne masne kiseline, minerali kalcijum i fosfor, vitamin A, kao i antioksidansi – vitamin E, vitamin C, flavonoidi i cink. Na antioksidanse u sastavu hrane treba obratiti pažnju pre svega u periodu vakcinacije (8-16. nedelje), jer se pokazalo da je njihovo prisustvo u hrani značajno uticalo na formiranje kvalitetnog imunološkog odgovora.

Preporuka stručnjaka za hranu za mačiće: 30 odsto proteina u suvoj materiji, 1 odsto kalcijuma, 0,8 odsto fosfora, vitamina A 9000IU/kg hrane.

Mačići 60 odsto unetih proteina potroše na osnovne metaboličke procese, a 40 odsto na rast i razvoj, pa je potpuno jasno zašto njihova hrana mora sadržati kvalitetne proteine životinjskog porekla u odgovarajućem odnosu.

Za mače uzrasta 20 nedelja potrebno je oko 130 kcal/ kg telesne težine, a za mače starosti 30 nedelja oko 100 kcal/kg telesne tezine. To znači da je mačetu od 30 nedelja i težine oko 2,5 kilograma potrebno oko 60 grama visokokvalitetne suve hrane za mačiće (4.200 kcal/kg). Ova vrednost će opadati s daljim rastom mačeta do njegovih navršenih godinu dana.

Raspored obroka mačeta treba da bude stalan: dva obroka mogu biti servirana u činiji za hranu, a dva (ili jedan) u specijalnoj loptici (igrački) koja će imitirati plen. Bitno je da ukupna količina unetih kalorija bude odgovarajuća uzrastu i težini mačeta.

Nutritivne potrebe odrasle mačke

  • Odraslom mačkom se smatra mačka starija od godinu dana.
  • Njene nutritivne potrebe zavise pre svega od hormonalnog statusa – da li je sterilisana ili je eventualno u reproduktivnom periodu, i od uslova života – da li živi u stanu ili učestvuje u „dvorišnim aktivnostima”.
  • Idealna telesna kondicija podrazumeva da joj možemo opipati rebra i kičmu, bez vidljivih masnih naslaga, da joj je struk uočljiv, a da na stomaku ima minimalne masne naslage.
  • Prema različitim načinima izračunavanja odrasloj mački težine četiri kilograma i umereno aktivnoj, trebalo bi obezbediti dnevno od 240 do 253 kcal/dnevno. Praktično to znači da joj je potrebno oko 60 grama suve hrane dnevno (ako je to kvalitetna industrijske hrana sa 4.200 kcal/kg i najmanje 27 odsto proteina) ili adekvatno smanjena količina suve hrane uz dodatak kvalitetne vlažne hrane (konzervica, kesica).


Mama mačka (u graviditetu i laktaciji)
  • Dve nedelje pre parenja trebalo bi početi s prelaskom na visokokvalitetnu i visokosvarljivu hranu za period graviditeta i laktacije (na ishranu s povećanim procentom proteina 32 odsto minimalno, i 20 odsto masti zbog povećanih energetskih potreba).
  • Takođe, prisustvo Omega 6&3 masnih kiselina trebalo bi da bude kontrolisano, idealno je 5:1. Mačići će tako biti obezbeđeni vrlo bitnim masnim kiselinama – pre svega DHA značajnim za razvoj nervnog sistema i organa vida.
  • Energetske potrebe mame mačke postepeno i blago rastu tokom graviditeta, ali njena težina (većim delom taložena kao masno tkivo) ima mnogo intenzivniji porast do kraja graviditeta kako bi mačka obezbedila energiju potrebnu za period laktacije. Tada energetske potrebe intenzivno rastu do šeste nedelje starosti mačića, a težina mačke opada do nivoa pre graviditeta.
  • Količina hrane trebalo bi da se postepeno povećava posle druge nedelje graviditeta tako da na kraju graviditeta dnevni obrok bude 25 do 50 odsto veći od dnevnog obroka koji joj je bio potreban pre graviditeta. Mačku treba posmatrati, opipavati kako ne bi gubila na telesnoj masi, ali i kako ne bi dobila prekomernu težinu.
  • Raspored hranjenja se može promeniti u smislu zamene uobičajena dva do tri obroka ishranom „po volji” – ili većim brojem zaista malih obroka.
  • Nakon okota mačka gubi oko 40 odsto težine koju je dobila tokom graviditeta, a preostalih 60 odsto čine masne rezerve. One će obezbeđivati velike energetske zahteve tokom dojenja.
  • Osnovno je mački koja doji obezbediti dovoljan kalorijski unos i dovoljnu količinu sveže vode!
  • Mačku bi trebalo hraniti energetski bogatom hranom s viskokvalitetnim animalnim proteinima i mastima, i odgovarajućim mineralnim sastavom. Tako ćemo joj omogućiti da zdrava i jaka, bez drastičnog gubitka težine, prođe kroz fiziološki stresan period laktacije (produkcije mleka).
  • Tokom prve nedelje dojenja mačića mački je potrebno jedan i po do dva puta više energije nego u periodu pre graviditeta. Tokom druge nedelje dva puta, a tokom treće do četvrte nedelje čak dva i po do tri puta više energije.
  • Kad sa četiri nedelje mačići počnu da se interesuju za čvrstu hranu, a samim tim postepeno smanje sisanje, smanjuju se i energetske potrebe mačke. Tada se količina hrane postepeno smanjuje sve do treće nedelje posle prestanka sisanja (mačići tada imaju 11 do 12 nedelja), i možemo je postepeno prebaciti na hranu čiji sastav odgovara ishrani održavanja odraslih mačaka.
  • U periodu graviditeta i laktacije suplementacija mineralima (Ca) nije potrebna ako je mama mačka hranjena odgovarajućom kvalitetnom hranom.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Sterilisana mačka

  • Opasnost od gojaznosti kod sterilisanih mačaka vrlo je prisutna. Osnovni razlog je u neusklađenosti energetskih potreba mačke i količine hrane koju dobija. Vrlo često „potreba za hranom” biva zamena za interakciju vlasnika i mačke.
  • Realna potreba za hranom i dalje je potreba za održavanjem bazalnog metabolizma i ispunjavanje dnevnih aktivnosti. Sterilisane mačke uglavnom nemaju veliki izbor dnevnih aktivnosti, pa je samim tim njihovo trošenje energije manje. Zato je neophodno odlučiti se za hranu koja je namenjena sterilisanim mačkama ili hranu namenjenu odraslim mačkama smanjiti količinski za 20 odsto.
  • Hranu bi trebalo podeliti u veći broj strogo kontrolisanih obroka– to može biti i kombinacija dva obroka u činiji i jedan do dva obroka data u igrački za hranjenje (lopta s rupama veličine granula) ili „sakrivena” na nekoliko mesta po kući. Tako ćemo joj omogućiti da bude aktivna u potrazi za hranom.


Ishrana starijih mačaka
  • Mačke u kućnom okruženju, pravilno hranjene i zdravstveno zaštićene, prosečno žive oko 14 godina, a nije retkost da im se život produži na 20, pa i više godina.
  • Ishrana starije mačke trebalo bi da joj obezbedi održavanje dobrog zdravstvenog stanja i optimalnu telelesnu težinu, kao i da prevenira ili uspori razvoj hroničnih bolesti.
  • Mačke između 7. i 9. godine su u najvećem riziku od gojaznosti. U tom periodu je potrebno ponuditi joj hranu manje kalorijske vrednosti ali s adekvatnom količinom neophodnih hranljivih materija za stariju životinju. Dnevnu količinu hrane trebalo bi podeliti u veći broj obroka, jer će se tako poboljšati varenje i smanjiti osećaj gladi, naročito kod mačaka s povećanom telesnom težinom.
  • S daljim starenjem opada mogućnost varenja proteina i masti tako da će zdrava mačka između 12. i 15. godine života prirodno početi da uzima veću količinu hrane kako bi kompenzovala ovu promenu. Njena ishrana trebalo bi da bude bazirana na visokokvalitetnim sastojcima životinjskog porekla, s visokim nivoom kvalitetnih proteina i smanjenim nivoom masti. Korisno je da nivo antioksidanasa takođe bude povećan zbog poboljšanja imunološke zaštite i zdravlja nervnog sistema.
  • Studija koja je obuhvatila starije mačke pokazuje pozitivne efekte dodavanja vitamina E (60 IU/kg) u hranu.
  • Starenje utiče na smanjenje čulnih doživljaja, što znači da hrana za starije mačke mora biti veoma ukusna, privlačnog mirisa i teksture. Mačke u ovom uzrastu vole rutinu, pa ne vole promenu ili uvođenje nove hrane, novog rasporeda hranjenja, novog mesta za činiju. Ako je tokom prve polovine života hranjena dva do tri puta dnevno, trebalo bi postepeno uvoditi bar još jedan dodatni obrok, odnosnodnevnu količinu hrane podeliti na više manjih obroka.
  • Nažalost, starenje sa sobom nosi i bolesti. Uglavnom su to hronična i degenerativna stanja – problemi sa zubima i usnom dupljom, dijabetes, bolesti bubrega, osteoartritis. U ovakvim slučajevima ishrana bi trebalo da bude modifikovana prema osnovnoj bolesti.


U brojkama

200 do 250 kcal po kilogramu telesne težine potrebno je mačićima uzrasta od pet do šest nedelja

60 kcal po kilogramu telesne mase potrebno je mladim odraslim mačkama (bez obzira na pol)

240 do 253 kcal/dnevno potrebno je odrasloj mački težine 4 kilograma

25 do 50 odsto trebalo bi da bude veći dnevni obrok skotne mačke (posle druge nedelje graviditeta) u odnosu na obrok pre graviditeta

45 kcal/kg telesne težine potrebno je starijim mačkama

Mačke

Ove životinje vide 50 posto bolje od nas!

Jeste li se ikada zapitali vide li mačke u potpunom mraku budući da znamo za njihov izuzetan vid? Odgovor na ovo pitanje je negativan, ali u polutami mačke vide čak 50 posto bolje od nas, zahvaljujući specifičnoj građi oka.

Mačke sreda 13.02. 08:19 Komentara: 2

Tigar - divlja mačka nad mačkama

Tigar - lovac samotnjak. Neustrašiv je, surov, obožava i vodu i rastinje, oslanja se samo na sebe i velika je pretnja svakome ko mu se nađe na meti. Ako pitate Kineze, tigar je kralj životinja!

Mačke ponedeljak 11.02. 20:07 Komentara: 42
strana 1 od 7 idi na stranu