Jozef Bojs: Želeo je da ukine kapitalizam i svet izleči umetnošću

Jozef Bojs, čuveni nemački umetnik, ovoga maja napunio bi 100 godina, a tim povodom u Nemačkoj se organizuje serija izložbi. Bojs je sedamdesetih imao bliske veze sa scenom oko beogradskog SKC-a.

Izvor: DW
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Ribarski prsluk i šešir bili su njegov zaštitni znak - mast i filc njegovi omiljeni materijali. Želeo je da ukine kapitalizam i svet (iz)leči umetnošću.

Tako je Jozef Bojs postao najpoznatiji i najuticajniji nemački umetnik 20. veka, koji je uzburkao umetnički svet - i do danas ga deli na njegove vatrene poštovaoce i one koji ga preziru.

Sedam hiljada hrastova za Kasel

Povodom stotog rođendana umetnika, filozofa i predavača, dvanaest muzeja u Severnoj Rajni Vestfaliji pripremilo je izložbe i programe, uključujući i onaj u Kleveu, mestu u kojem se Bojs rodio 12. maja 1921.

"Svaki čovek je umetnik" - pod tom poznatom krilaticom Jozefa Bojsa, K20 umetničke kolekcije Severne Rajne Vestaflije u Diseldorfu, od 27. marta organizuje takozvane "kosmopolitske vežbe" sa umetnikom. Na ekranima postavljenim na čeličnim skelama mogu se videti dvanaest izabranih Bojsovih umetničkih akcija i hepeninga, koje su snimili savremenici. Pomenimo samo neke.

Tamo može da se vidi film Bojsove akcije iz 1974. pod nazivom "I like America and America likes Me" (Sviđa mi se Amerika i ja se sviđam Americi). Umetnik je dva dana proveo u njujorškoj galeriji zatvoren sa živim kojotom. To mu je donelo ne samo reputaciju šamana, već i vrtoglavo podiglo tržišnu cenu njegovih umetničkih dela.

Tu su i fotografije sađenja "7.000 hrastova", na Dokumenti 7, 1982. godine, kojom je umetnik propagirao "šumu umesto uprave grada".

Bojsova "Pumpa za med na radnom mestu", koju je instalirao u Kaselu, na Dokumenti 6 1977. godine, svojevrsna je umetnička kritika kapitalizma.

Savremenost Bojsa

Šta nam Bojs može danas reći? Da bi to istražio, kustoski tim koji čine Izabela Malc, Katerine Nikols i Ojgen Blume dodao je Bojsu 34 citata i dela savremenih umetnika, autora, mislilaca i aktivista. Iako se oni ne odnose direktno na Bojsa, oni stupaju u dijalog sa umetnikom, kao i međusobno.

Poput njega, oni traže odgovore na goruća pitanja našeg vremena. Tu su zastupljeni Šveđanka Greta Tunberg, aktivistkinja za klimu, kontroverzni francuski filozof i književnik Mišel Uelbek, američka aktivistkinja za građanska prava Anđela Dejvis, indijska aktivistkinja za ženska prava Vandana Šiva, pa čak i vijetnamski budistički monah Tič Nat Han.

Mnogo ekrana, mnogo zvučnika. Citati Bojsa zalepljeni na zidovima. Umetnik bi bio oduševljen tom polifonijom. Međutim, uzalud se traže crteži, skulpture… Predstavljanje umetnika svodi se na njegovu akcionu umetnost. Nema materijala tako tipičnih za Bojsa - masti i filca.

Prošireni koncept umetnosti

Jozef Bojs proširio je koncept umetnosti. Svojom umetnošću, svojim akcijama, svojim govorima, postavljao je pitanja: Šta je demokratija? Da li je ovo kraj kapitalizma? Šta umetnost čini za društvo?

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

Za njega umetnost nije bila delo koje može da se stavi u dnevnu sobu ili muzej, već događaj, razgovor i proces razmišljanja. Umetnik ima zadatak da podstakne akcije tako da one razviju sopstvenu dinamiku.

Čuvena Bojsova rečenica "Svaki čovek je umetnik", značila je: Svaki čovek kao društveno biće ima kreativnu moć da promeni sebe i svet.

Ko je u stvari bio Bojs

Ali ko je on u stvari bio? On, koji je umeo tako dobro se proda, koji je izmislio svoju biografiju, petljao se sa kulturnom birokratijom i tako provocirao da ga izbace sa umetničke akademije u Diseldorfu na kojoj je bio profesor?

On, koji je bio suosnivač Zelenih i istovremeno se kretao u neonacističkim krugovima? On, koji je bio ekolog koji se vozio velikim bentlijem? Antikapitalistički humanista koji je takođe bio prijatelj sa nacističkim bankarom Hermanom Jozefom Absom?

Da li je Jozef Bojs bio vizionar, kako to misle njegovi vatreni obožavaoci? Ili je bio šarlatan, kako to kažu kritičari?

Izložba u Diseldorfu ne postavlja takva pitanja. Jozef Bojs kao složena umetnička figura u posleratnoj Nemačkoj ostaje nedešifrovan. Ali godina Bojsa tek je počela.

Bojs i Jugoslavija, Beograd

Može se očekivati da će se, povodom godišnjice rođenja, Bojsa setiti i neki sa prostora bivše Jugoslavije. Bojs, tada profesor u svojim pedesetim, sedamdestih godina učestvovao je na likovnom Bitefu u Beogradu. Bio je u bliskim vezama sa avangardnom umetničkom scenom oko Studentskog kulturnog centra.

Bio je i na čuvenim Aprilskim likovnim susretima 1974. gde je održao svoje višečasovne govore, istog dana kada je Marina Abramović izvela svoj čuveni performans sa zapaljenom zvezdom. Mnoga imena tadašnje umetničke scene povezana su sa njim, kao i ime nedavno preminulog Ere Milivojevića, koji je bio jedan od govornika na komemoraciji povodom smrti Jozefa Bojsa, koji je umro 23. januara 1986. u Diseldorfu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 31 idi na stranu