Portret Svetlane Bojković na Festivalu evropskog filma Palić

Glumica je prisustvovala otvaranju same izložbe autora Dragana Đorđevića u nedelju u Otvorenom univerzitetu u Subotici, gde je i bioskop EuroCinema, kao prostor za projekciju filmova Takmičarskog programa, dok je danas imala susret sa medijima i publikom.

Svetlana Bojković je istakla da u karijeri pri izboru svake sledeće uloge mora da postoji motiv da ona nešto nudi, neku tajnu, zagonetku koju je potrebno otkriti, rešiti na pravi način, i to ona naziva “potraga za istinom”, kao odlomak naziva izložbe.

"Zaista izjednačavam glumačku umetnost sa ljudskom istinom, jer svi ti likovi koje mi glumci tumačimo su zapravo ljudska bića, imaju svoje biografije, sudbine, odnose sa drugim ljudima, i što je stvar sa njima komplikovanija, to je meni zanimljivije za igru", otkriva ona.

Napominje i to da je neophodno da glumac svoju ulogu uvek odbrani, ono ljudsko u tom liku, makar tumačili i jednu Medeju. Bojkovićeva ističe da je teško izdvojiti jednu ulogu koja joj je najdraža, svakako ih je bilo više, ali uvek joj je bilo teže da tumači stvarne ličnosti iz istorije, jer je tada svakako veća odgovornost, kao neka vrsta tereta.

"Igrala sam kraljicu Elizabetu iz Engleske u pozorišnoj predstavi "Marija Stjuart" Fridriha Šilera u Ateljeu 212, kao i Žanku Stokić ili Milunku Savić, čak mi je najteže bilo kada igram naše žene, heroine, kao što je Nadežda Petrović", jasna je glumica, i dodaje da je posebno opterećujuće kada se igra Žanka, jer i danas postoje neki ljudi koji se nje rado sećaju.

Ali onda naglašava da je upravo te ličnosti najbolje odigrala, bolje od svih fiktivnih. Podsećanje je neminovno za film koji je proslavio Svetlanu Bojković, čuveno ostvarenje “Pas koji je voleo vozove” Gorana Paskaljevića. Partneri te 1977. godine su joj bili Irfan Mensur, Velimir Bata Živojinović, Pavle Vuisić, Danilo Bata Stojković, Dragomir Čumić Čuma i mnogi drugi. "Bila sam iznenađena kada sam pozvana na taj obiman kasting koji je osmislio Paskaljević, a ja sam do tada već 10 godina bila glumica na televiziji, tada su bile aktuelne serije u kojima sam glumila 'Čedomir Ilić', 'Kuda idu divlje svinje', 'Nikola Tesla', i sumnjala sam da li ja to mogu", iskrena je Bojkovićeva o prvim utiscima za pripremu antologijskog filma koji će njoj doneti nagradu za najbolju glumicu na Filmskom festival u Puli 1978. godine.

"Onda, kada smo imali probnu scenu Irfan i ja, na monitorima se moglo sve videti i osetiti, shvatila sam da to mogu, i onda mi je bilo svejedno da li ću dobiti ulogu ili ne", analizira glumica svoj osećaj da joj je bilo potrebno da stekne samopouzdanje za film.

Ipak, njen stav je da su svi ti filmski krugovi bili i ostali suviše zatvoreni, i da ne može bilo ko da tu uđe i pravi karijeru.

"To se završilo tako da sam dobila Zlatnu arenu u Puli i onda dugo posle nisam dobila novi film", ističe Bojkovićeva.

Glumica Mira Banjac iz publike je pohvalila koleginicu zato što, pored nesumnjivo blistave karijere, ima i neprocenjivu osobinu da je veliki borac, što malo ko zna, da ulazi u velike borbe sa sistemima u interesu svoje branše, i da će pronaći neophodna sredstva za umetnost tamo gde to niko ne može.

"Ona apsolutno sve zna, o svemu je obaveštena, za sva pozorišta u celoj zemlji, kakve probleme imaju, jer to su i njeni problemi, i zaista nema mnogo takvih boraca u ovom trenutku", emotivno je istakla Mira Banjac, dodavši da će joj glumački svet biti veoma zahvalan.

Bojkovićeva se osvrnula i na najnoviju predstavu njenog matičnog teatra Ateljea 212 "Dabogda te majka rodila" Vedrane Rudan u režiji Tatjane Mandić Rigonat (premijera bila 11. septembra), u kojoj igra sa Martom Bereš, upravo glumicom sa ovih prostora, iz Subotice, i pohvalila je mladu koleginicu da je divna osoba i umetnica, i sa takvima je uvek sve lepše i lakše tokom procesa rada.

Osnivač i direktor festivala Palić Radoslav Zelenović podvukao je da Bojkovićeva u svom produktivnom opusu ima 118 naslova na filmu i televiziji, i napomenuo da je ona prošla kroz to poznato “prokletstvo” dobijanja Zlatne arene u Puli, posle kojeg nema nove uloge na filmu 10 godina.

On je izdvojio njenu rolu u hit-filmu "Zona Zamfirova" (2002) Zdravka Šotre kao veoma posebnu ulogu brižne i emotivne majke, a opet iskazao je žal što njen talenat nije dovoljno iskorišćen na velikom ekranu tokom cele karijere.

"Što se tiče filma, pitali su me više puta da li mi je žao što nisam više bila prisutna, rekla sam - ne, i to je stvarno iskreno, jer ta tehnologija rada na filmu nije mi se svidela, bilo mi je dosadno, to čekanje da na vas dođe red za scenu, kadar", napominje glumica, o čemu je već pričala više puta ranije kada se spomene ova tematika.

"Neskromno ću i ovo reći - to što me nije bilo na filmu više je škodilo našem filmu, nego meni", uz osmeh je izjavila glumica, na šta je dobila veliki aplauz prisutnih.

Prisetila se glumica svih kolega koji su predstavljeni na izložbi, sa kojima je radila, od Petra Kralja, Branka Pleše, Miloša Žutića, Vlastimira Đuze Stojiljkovića, Predraga Ejdusa, Marka Nikolića, i reditelja Ljubomira Mucija Draškića, njenog drugog supruga.

Glumica nakon povratka iz Švedske, gde je živela neko vreme, u Srbiji sada snima i sprema predstave dosta vredno i intenzivno, iako je već u penziji.