Nikitović za B92.net: Naslovne stranice tabloida su mnogo drastičniji primer teorije zavere

Snimao se desetak godina, sa sjajnom glumačkom ekipom, muzikom koja je bila važna za priču o noćnom životu u Beogradu ili bilo kojem drugom gradu na svetu i kao takva bila izuzetno zapažena. Vasilije Nikitović režiju je završio u klasi profesora Miše Radivojevića, a pre toga je, kako sam kaže, imao sreću i čast da uči od Emira Kusturice, s kojim je sarađivao na nekoliko njegovih filmova. Vasilije Nikitović je takođe otac osmoro dece i muž Marije, koja je bila zadužena za muziku iz filma "Četiri ruže". Za B92.net kaže da je biti dobar otac i dobar muž lako. Mnogo lakše nego biti loš otac i loš muž. To je cela tajna.

Za deset godina, koliko ste snimali prvenac "Četiri ruže", društvo koje nas okružuje kao da se nije promenilo. Kako objašnjavate to?

''U današnje vreme, kada su nam informacije iz celog sveta dostupne u realnom vremenu, jedan događaj sustiže drugi, a svaki sledeći mora biti još intenzivniji i još šokantniji kako bi zaokupio našu pažnju. Tako se stiče utisak da se život menja velikom brzinom, da smo sudionici epohalnih promena i da se stvari oko nas i naši životi ubrzano menjaju. U stvari smo sve više i više zbunjeni posmatrači jednog te istog, i tako jednostavnog - života.

Sve nam bude jasno već narednog jutra, kada se probudimo samo jedan dan stariji, a sve drugo je manje-više isto. Upravo o tome govori i film 'Četiri ruže', gde se od izlaska sunca pa do novog svitanja izdešava sve i svašta, i na kraju je, kao i u životu, samo jedno bitno - kako ste se vi poneli u tom dešavanju, koju ste stranu izabrali na raskrsnici, odnosno, da li ste bili na strani dobra ili zla. To su univerzalne stvari koje karakterišu podjednako i pećinskog čoveka i brokera na berzi. Zato je toliko čudan taj utisak da se u deset godina, koliko je stvaran film 'Četiri ruže', ništa nije promenilo. Ono što se sigurno menja su samo modeli telefona kojima mi taj svet konzumiramo.''

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 4 Ruže Film 🎬 Èetiri ruže (@cetiriruze) дана 12. Феб 2020. у 5:22 PST

Izjavili ste da biste, da niste reditelj, bili psihijatar, pa možete li preciznije da odgovorite na ovo pitanje - kojim rečima biste opisali naše društvo tokom pandemije, kako smo to kolektivno podneli i shvatili?

''Psihijatar i reditelj bave se istim poslom - pokušavaju da pomognu čoveku da se snađe u vrtlozima sopstvenog bića. I jedan i drugi različitim sredstvima suočavaju čoveka sa njegovim strahovima, otvaraju razna skrivena pitanja, preispituju postupke i traže najbolje rešenje i dozu prave terapije. Može se reći da je psihijatar u ovoj igri u određenoj prednosti u odnosu na reditelja, jer ima mogućnost da napiše recept sa lekovima.

Pandemija je čoveka suočila sa strahom od smrti. To je ono o čemu čovek najmanje voli da razmišlja, jer smo kao ljudska bića naštimovani tako da nam glavni pokretači budu radost i život. I kada nam spočitavaju da kao društvo olako zaboravljamo teške trenutke, i kada nam neki analitičari ponavljaju da Srbi nemaju pamćenje, upravo zaboravljaju da je u prirodi ljudskog bića da ide napred, da teži ka sreći i da se ne vezuje za ružne i teške emocije, jer takve ljude naš narod s pravom naziva zlopamtilima. Nadajmo se da je pandemija iza nas i verujemo da smo uvideli kolika je vrednost svakog ljudskog života. I to je puna kapa.''

Svi su pričali o "vraćanju porodici" tokom pandemije. Usled briga i posla kao da se zaboravio značaj porodice. Hoće li se nešto promeniti posle pandemije?

"Verujem da pandemije nisu potrebne da bismo shvatili važnost, značaj i lepotu porodice. Bilo bi lepo da pomislim da će sada biti više srećnih porodica, ali kao što na početku rekosmo, ništa se značajno kroz vreme i događaje ne menja u glavama ljudi. Onima kojima je porodica bila najvažnija pre pandemije biće isto toliko najvažnija i nakon pandemije. Onima kojima je nešto drugo bilo važno ili najvažnije biće im isto toliko važno to nešto drugo i pre i posle." Rodilo Vam se osmo dete. Šta za Vas znači porodica?

''Naša familija je od pre nekoliko dana još brojnija i još bogatija. Rodio se Dimitrije Nikitović i doneo nam ogromnu radost i snagu. Novi život donosi upravo ono što i sam kaže - novi život. Ne postoji ništa veće i bitnije od života, i upravo mi to daje još više energije za borbu i za nove radne pobede. Čak i oni ljudi kojima je više stalo do materijalnih dobara, pa i oni su srećniji kad imaju više nego kad imaju manje. Kada nam je kao državi potrebna pomoć, ne tražimo je od Monaka, nego od mnogoljudne Rusije ili Kine.''

Je li teško u Srbiji biti dobar otac osmoro dece i dobar muž? Koja je Vaša tajna koju možete da podelite sa nama?

''Вiti dobar otac i dobar muž je lako. Mnogo lakše nego biti loš otac i loš muž. To je cela tajna. Verujem u božju pomoć, a to nije tajna, već posvedočena istina.''

U kom obliku i koliko će se ogledati posledice pandemije na kulturu?

''Biće manje novca za kulturu, naročito za skupe projekte kao što su filmovi. Onima koji su se kulturom bavili zbog novca možda manjak novca probudi i malo mašte, pa će i njihova dela više obilovati smislom. Mislim da treba obratiti pažnju na samostalne umetnike kojima bi pomoć države značila mnogo, a mi iz industrije filma i šou-biznisa već ćemo se nekako snaći kao i do sada. Značaj kulture na razvoj i oblikovanje društva je neizmeran, ali kukanje da će zbog nedostatka novca nestati kultura je preterano. Nećemo se vratiti u kameno doba.'' Kako su Vama protekli ovi dani, jeste li pronašli neku inspiraciju za naredni film?

''Inspiraciju za novi film smo već pretočili u novi scenario. Film 'Kruna', čiji scenario potpisujem zajedno sa Draganom Gagijem Jovanovićem, Dušanom Bulićem i Dragoljubom Stojkovićem, a koji je nastao po ideji Dragana Jovanovića i Aleksandra Karajovića, u planu je da se snima već početkom septembra. I da se vratim na prethodno pitanje… kako će kultura bez velikog novca - [to se nas tiče, kao i do sada - lako.

Vreme vanrednog stanja proveli smo u vikendici u Vrčinu, gde je cela porodica boravila u prirodi. I kada ne bi morali da se vratimo u 'stari' normalan život, kladim se da bi na glasanju preovladao stav da odavde ne treba da mrdamo.''

Vaš film "Četiri ruže" doživeo je dobre kritike i dobar odziv publike u bioskopima. Jeste li to i očekivali?

''Zatalasali smo more. To nam je i bio cilj. Znali smo da će ovaj dugo očekivani mali film biti neočekivano dobro prihvaćen jer je iskren, tačan i ujedno šokantan i zabavan. Znali smo da ćemo pod pravim uglom dopreti do naše publike, i ovo je sada njihov film, a ja sam samo jedan od gledalaca koji 'Četiri ruže' doživljava i nanovo deli svoje utiske s vernom i divnom publikom, kojoj i ovim putem, u ime celokupne filmske ekipe, izražavam poštovanje i zahvalnost za ljubav i podršku koju nam pruža.''

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели 4 Ruže Film 🎬 Èetiri ruže (@cetiriruze) дана 26. Феб 2020. у 2:33 PST

Je l' bio opterećujući imperativ da Vaš prvenac bude na nivou glumačkih zvezda?

''To ni u kom slučaju nije bilo opterećenje, već naprotiv, to je jedan od najlepših i najvećih darova ovog filma.

Zaista, 'Četiri ruže' okupile su sjajne glumce i sjajne saradnike, rekao bih, filmske legende, dobre ljude i najbolje prijatelje. I zbog toga sam dodatno veoma ponosan i na njihov veliki uspeh u ovom našem zajedničkom, filmskom delu. 'Četiri ruže' pomalo mi danas liče na dete koje smo zajedno podizali svih ovih desetak godina. Nadam se da će u narednim projektima i naša fimska porodica biti sve bogatija.''

Kad god se nešto veliko događa, određeni broj ljudi smatra da je to teorija zavere da bi se skrenula pažnja sa neke teme. Na koju temu ne smemo da zaboravimo ni usled ovih vremena?

''Teorija zavere uvek me podseti na onaj neki strip u kojem jedna ovca ubeđuje stado sa rečima - verujte mi, pastir i pas rade zajedno! A stado mu se smeje i kaže - opet ti i tvoje teorije zavere! Čovečanstvo je puno stvari za koje nikada nećemo saznati pravu istinu, recimo ko je ubio Kenedija ili pravi sastojak koka-kole! U krajnjoj liniji nisu teorije zavere jedine 'dimne zavese' savremenog sveta. Naslovne stranice tabloidnih novina su mnogo drastičniji primer, ako mene pitate. Ali i za jedno i za drugo važi isto pravilo - da nas te i takve stvari ne smeju odvajati od pravog života. A pravi život je onaj u kojem se stvara. Nekad novi život, nekad novi film, a nekad prosto samo zasadim neko novo povrće, ovde u bašti u Vrčinu.''

Piše: Sanja Ćulibrk