"Više od 30 godina pokušavao da dokaže da je Beograđanin, a voleo Jugoslaviju više od Engleske"

Timoti Bajford je skoro 40 godina radnog veka u Srbiji proveo sa statusom stranca sa privremenim boravkom, a državljanstvo je dobio tek sa 65 godina, na intervenciju tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Imao je problema i da dođe do penzije, a ponovo se našao u žiži javnosti prošle godine, zbog nestašice leka "durožestik". On je uputio apel preko društvenih mreža kada je rekao da će "umreti od birokratije, a ne od raka".

"Ja sam to radio da se obrati pažnja na opštu situaciju, ne zbog mene. Ima ljudi koji su mnogo teže bolesni“, rekao je tada Bajford za B92.

O Bajfordovom radu i životu snimljen je i dokumentarac "Pitam se, pitam se… ko je Timoti Džon Bajford” po scenariju i u režiji novinara Studija B Velje Pavlovića, koji je tada za B92 rekao: "Tek pre nekoliko godina smo se upoznali kada je bio gost emisije 'Nivo 23'. Izgledalo mi je kao da ga oduvek znam. Shvatio sam da delimo neka zajednička interesovanja i hobije, kao što su ljubav prema tehnici, fotografiji ili muzici, na primer. Pošto je Timoti govorio da mu je Hendl omiljeni kompozitor, potrudio sam se da pronađem Hendlovu prikladnu muziku, pa je u filmu, osim na jednom ili dva mesta gde je upotrebljen Betoven, svuda samo Hendl".

Bio je poznat po tome što je napravio najbolje TV serije za decu na prostoru bivše Jugoslavije - ''Neven'', ''Poletarac'', ''Babino unuče'', ''Metla bez drške'', ''Nedeljni zabavnik", ''Tragom ptice dodo'', ''Notna svaštara''…

Rođen u Solzberiju u Velikoj Britaniji, gde se i školovao, Timoti Bajford je pozorišne studije završio u Londonu, sa zvanjem teatarskog inspicijenta. U istom gradu je radio u pozorištima, na Vestendu. Televizijskim radom počeo je da se bavi na Bi-Bi-Siju. Režirao je priloge i samostalne radove u dečjoj redakciji, gde je s uspehom režirao filmske inserte za serijski program.

Na Bi-Bi-Siju je ostao do 1971. godine, kada je došao u TV Beograd, radeći koprodukciju s dramaturgom Milom Stanojević. Radio je serije za Dečju redakciju, Zabavni program i Školsku redakciju. Dobio je više priznanja za svoj rad, a Međunarodni centar književnosti za decu "Zmajeve dečje igre" dodelio mu je povelju za sveukupno stvaralaštvo i bezgraničnu odanost detinjstvu.

Od 2011. godine bio je savetnik u Redakciji dečjeg i školskog programa Radio-televizije Srbije, a prema njegovom konceptu snima se emisija "Plava ptica".

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Yugonostalgia - Jugonostalgija (@yugo.nostalgia) дана 19. Јул 2019. у 4:02 PDT

Bajford se godinama borio sa teškom bolešću. O ovom stvaraocu uz čije emisije su odrastale generacije na celoj teritoriji bivše Jugoslavije za RSE govorio je beogradski filmski kritičar i Bajfordov prijatelj Milan Vlajčić:

''Timoti Džon Bajford je bio legendarna ličnost jugoslovenske medijske kulture, čovek koji je došao na beogradsku televiziju početkom sedamdesetih godina i napravio neverovatne stvari. Napravio Nevena, radio po Zmaju, ostavio veliki trag i bio velika škola za sve one koji su hteli nešto da nauče od njega. On je došao iz Londona već kao pečen profesionalac i uneo veliku novinu. Mi smo godinama čekali njegov come back, ali on se nije dogodio. Beogradska TV zbog svega onog što se događalo devedesetih godina nikada mu nije dala priliku da nastavi ono što je radio. On je ostao zaljubljen u Beograd i bio je ponos ovog grada".

Bio je neverovatno, kako je dodao, skroman čovek i po tome je potpuno odudarao od ove sredine koja boluje od mnogih umišljenih genija i narcisoidnih ljudi.

"Primao je kao blagodet to što je živeo u Beogradu. Bio je strastven maratonac, sve dok je mogao. Međutim, teška bolest ga je skolala pre nekoliko godina. Ja sam ga video pre dva-tri meseca i pričali smo, nije dozvoljavao da se govori o bolesti. Govorio je da se bori, bio je nasmešen, bio je čovek velike energije. Takvog ćemo ga i zapamtiti", poručio je.

Generacije dece pamte njegove TV serije, uz koje su odrastali. Kažu da je voleo Srbiju više nego rodnu Englesku, a danas jedna šuma u Beogradu nosi njegovo ime.

Bajford se godinama borio s kancerom. O njegovoj bolesti se dosta pisalo u medijima kada je ostao bez neophodnog leka. Preminuo je u 73. godini.