Goran Bogdan za B92.net: "Ono otkida meso sa kostiju, lomi kičmu tako da moraš voleti"

Njegovo poslednje glumačko ostvarenje u filmu Srdana Golubovića ''Otac'' donelo mu je, prema njegovim rečima, mnogo toga od zvaničnih priznanja u vidu nagrada pa do najvažnijeg za svakog glumca, a to su reakcije publike i aplauza koji je trajao po nekoliko minuta posle projekcije u Berlinu na "Berlinalu'' i Beogradu tokom FESTa. Goran Bogrdan za B92.net kaže da je gluma za njega više od posla, upoređuje to sa sveštenstvom i smatra da standard jeste pokvario ljude, ističući da beda kvari ljude, kao i razmaženost. Kako ste doživeli sve što se desilo u Berlinu i na FEST-u, odlične kritike, nagrade?

Bio sam dosta kul dok nisam počeo da se spremam, svi smo imali tremu. Prvi put sam bio na tako velikom festivalu, a sa druge strane film "Otac" mi je dosta bitan, intiman, sa treće strane film mi je doneo saradnju sa Srdanom, za koju se nadam da će potrajati. Nisam znao da će ljudi tako da reaguju na film, moram da priznam. Tek posle projekcije, kada su počeli da prilaze, govore kako su se osećali, tek tada sam shvatio da su dosta bolno shvatili ovu priču, kakva ona i jeste.

Bili ste u žiriju na FEST-u prošle godine. Da li je moguće biti objektivan i precizan u ocenjivanju umetničkog dela s obzirom na to da veliki udeo u toj vrsti vrednovanja ima ukus?

Meni je bilo beskrajno teško, nisam ja taj tip koji može da ocenjuje. Imam poniznost prema kolegama, znam koja je to muka da se zaradi i snimi, dok se stvara neka priča. FEST ima posebno mesto u mom srcu i Jugoslav Pantelić mi je drag prijatelj i otkad je on direktor vraća mi se nostalgija kakav je FEST bio pre kada su stariji glumci pričali o tome, ima neke strasti i otkad je Jugoslav tu, FEST ima to i jedva čekam Sarajevo film festival i FEST kao slavlje nas, jadnika, koji se bavimo time. Tako da treperim kad je FEST.

Budući da ste diplomirani ekonomista, koliko je isplativo baviti se glumom sa ekonomskog aspekta?

Tu se uopše ne radi o isplativosti, ta se matematika ne može napraviti. Mislim da glumu moraš voleti na nivou religije, moraš biti posvećen njemu i nema tu matematike da li se isplati ili se ne isplati. Ono otkida meso sa kostiju, lomi kičmu tako da moraš voleti. Nije mi nikad muka, glumu obožavam. Meni je lepše kad je teže, strah me je kad je lako onda mislim da ne radimo nešto kako treba. Tako da tu nijedna matematička jednačina se ne može primeniti. Moraš biti ludo zaljubljen u glumu da bi bilo isplativo.

Dvadeset kilograma ste oslabili zarad uloge Nikole u filmu "Otac", je li to najveća fizička transformaciju koju ste imali do sada?!

To je trivijalno, ta fizička transformacija. Nisam glumac transformacija, ja ne umem i nemam veštinu transformacije. Imam drugi pristup, tražim to nešto u sebi, približavam ga sebi i tako nastojim da iznesem tu priču. Ne tranformišem se, nastojim to preživeti. Cenim glumce koji to mogu, ja ne umem.

Foto: Promo

Kao glumcu s nagradom najboljeg evropskog glumca dostupni su vam evropski projekti. Šta vas je motivisalo da prihvatite ponude za nekoliko srpskih serija?

Ja ne smatram to kao srpske serije, samo kao dobre ili loše. Pročitam scenario i nema za mene taj prefiks srpski, hrvatski, za mene to ne postoji. Bjela me je pozvao, pročitao sam scenario koji je fantastičan i to je to.

Kako vam se čini uspon igranog televizijskog serijskog sadržaja u odnosu na film?

Bogu hvala, to je fantastično. E tu ima matematike, može se iz kvantiteta roditi kvalitet, da nema kvantiteta ne može da se rodi kvalitet. Dobro, može doći do površnosti, to je loše. Ali je pozitivno za mene i moje kolege, radimo i tako se postaje bolji. Verujem da će se iz ovoga izroditi nešto dobro. Ne znam koliko će potrajati, ali bilo bi dobro da se prelije i na ostale države bivše Jugoslavije. Kultura je jako bitna, sastavni deo naših života, čini da se stvari menjaju na bolje, ukazuje, traga za istinom. Tako da je sve to uzajamno povezano za sve

Šta glumca čini dobrim glumcem?

Ja svakog dana tragam za tim. Nastojim biti što bolji. Za sebe ne smatram da sam dobar glumac, niti razmišljam o tome na taj način. Svedem se na svakog pojedinog čoveka koji je publika, publika određuje šta je dobro, a šta nije, šta voli, a šta ne voli. Ne treba tu mistifikovati. Oko publike je istina, ona je sudija.

Imate tri brata i dve sestre, odrasli ste u Širokom Brijegu, koliko je odrastanje kakvo ste imali uticalo na vaš pristup nekima od uloga?

Sigurno, iskustvo je bitno, ali nije samo to važno. Ima genijalnih glumaca koji su odrasli u odličnim uslovima i dobri su u svom poslu. Bitan je faktor, gde ste odrasli, kada, kako. Ja sam srećan, ipak mi je dalo neku širinu, patos je tu svakako.

Foto: B92

Gledate li filmove u kojima glumite?

Slabo. Većinom ne.

Kada je na festivalu, onda izađete jer ne želite da gledate?

Da. Imam tremu, čudan osećaj. Kao da gledam finale lige prvaka, sav sam “Ne, ne to, kako, zašto tako”. Kao da navijam, iznerviram se i da se ne sekiram izađem.

U medijima je izašla vest da ste prihvatili ulogu za film o Tomi Zdravkoviću, je li to tačno?

To sam i ja pročitao u novinama. Naravno da znam sve o njemu i volim njegove pesme, kao i svako. Car, boem, legenda. Ali često pročitam u novinama nešto što me iznenadi i nema veze sa istinom.

Legendarni Štulić, u jednoj od svojih pesmama, kaže "Standard je pokvario ljude”. Smatrate li da je standard pokvario ljude današnjice i na koji način?

Pazi, koji standard?! Beda pokvari ljude. Imamo nizak standard, završio sam ekonomiju, znam. Mi smo u katastrofalnom ekonomskom stanju i poziciji, tako da beda kvari ljude, kao što i razmaženost kvari ljude. Džoni je praktično na nivou proroka, standard kvari ljude, i beda i razmaženost.

Razgovarala: Sanja Ćulibrk