Jubilarno Berlinale - manje glamura i crvenog tepiha, a više umetnosti

Jubilarno Berlinale sa novim rukovodstvom, novim formatima, novim salama. Ovaj filmski festival 2020. obećava pomeranje akcenata, manje glamura i crvenog tepiha, a više umetnosti.

Izvor: DW
Podeli
Foto:Gettyimages/ Pascal Le Segretain
Foto:Gettyimages/ Pascal Le Segretain

Evo 11 činjenica o festivalu.

1. Nov rukovodeći duet unosi svežinu

Berlinale ove godine slavi 70. rođendan – i nalazi se pred novim početkom. Posle 19 godina Ditera Koslika, sada sa rukovodećim duom Karlo Katrijan (umetnički direktor) i Marijet Risenbek (menadžer) počinje nova era. Najveći nemački filmski festival se ponovio. Festivalski centar je ostao na trgu Potsdamer plac, ali se zbivanja mnogo više nego ranije šire i na Aleksanderplac. Projektuje se ukupno 340 novih flmova, i to je manje nego do sada. No, ljubitelji filma imaju izbor između 13 različitih festivalskih programa.

2. Takmičenje za Zlatnog medveda

Jezgro Berlinala je takmičarski deo – Italijan Karlo Katrijan je sa svojim timom u trku za Zlatnog i Srebrnog medveda pozvao 18 filmova. Žiriju i gledaocima se prezentuju dela iz Nemačke, Zapadne i Istočne Evrope, SAD, Latinske i Srednje Amerike, Jugoistočne Azije i Irana. Za Medveda se bori mešavina poznatih rediteljskih zvezda i ''novajlija" iz čitavog sveta. Ove godine su akcenti festivala malo drukčiji: umesto mnogo glamura i crvenog tepiha biće više filmske umetnosti i otkrića.

Foto:Gettyimages/ Pool
Foto:Gettyimages/ Pool

3. Međunarodni žiri

Predsednik žirija će ove godine biti Britanac i Oskarom nagrađeni glumac Džeremi Ajrons. On je imao uspeha kako u holivudskoj top-produkciji tako i u evropskom autorskom bioskopu. Društvo mu prave glumice Berenis Beho (Argentina/Francuska) i Italijan Luka Marineli, režiseri Kenet Lonergan (SAD) i Anemari Žasir (Palestina) te Kleber Mendonsa Filjo (Brazil), kao i nemačka producentkinja Betina Brokemper.

4. Više od takmičenja

Velika greška bi bila da se na Berlinale gleda samo kao na takmičenje. U takmičenju učestvuje 18 filmova, ali će na festivalu biti prikazano više od 340 filmova. U sekcijama „Forum", „Panorama", „Generacija", „Retrospektiva" i drugim, posetioci mogu da gledaju filmove iz svih svetskih regiona: kritička i zabavna dela, novo i staro, eksperimentalne i komercijalni filmove. „Forum" ove godine slavi 50. jubilej. Tu je i nova sekcija „Susreti", koju je uveo direktor Karlo Katrijan.

5. Film koji otvara festival je van konkurencije

Katrijan je odlučio da ove godine festival bude otvoren filmom koji nije u zvaničnoj konkurenciji za nagrade. Taj film je suviše u fokusu svetske štampe, što bi moglo da mu naškodi, rekao je on pred početak festivala. I tako „Moja Selindžerova godina", kanadsko-irska produkcija sa Sigorni Viver, sasvim opušteno ide - van konkurencije. A Viverova će svakako biti jedna od najvećih zvezda u Berlinu.

6. Nemci

Berlinale je tradicionalno i neka vrsta festivala nemačkog filma. Premijerno će, na primer, biti prikazana nova ekranizacija klasičnog literarnog dela „Berlin Aleksanderplac". U konkurenciji je novi film Kristijana Pecolda „Undina“, a biće prikazane i druge nemačke koprodukcije i švajcarski film „Sestrica" u kojem glume nemačke zvezde Lars Ajdinger i Nina Hos. Osim toga će nemačkih fimova biti u svim sekcijama a jedna će im biti i posvećena: „Perspektive nemačkog bioskopa" predstavlja ostvarenja podmlatka. Ukupno se prikazuje 46 nemačkih filmova ili koprodukcija.

Foto: Gettyimages/Matthias Nareyek
Foto: Gettyimages/Matthias Nareyek

7. Berlinale - politički festival

Berlinale važi kao ''najpolitičniji" od tri velika festivala (Berlin, Kan, Venecija). To se neće promeniti ni sa novim rukovodstvom. Pogled na program za 2020. pokazuje da ima mnogo filmova koji se bave aktuelnim događajima u svetu. Ima dokumentaraca o gorućim, ali i o istorijskim temama. Tu je film režisera Ritija Pana o masakru u Kambodži, a za diskusije bi mogao da se postara i novi film Iranca Mohameda Rasulfa „Nema zla". Još nije sigurno da li će Rasulf dobiti dozvolu da izađe iz zemlje i dođe u Berlin. Tu je i serija „Klinton" o Hilari Klinton i produkcija „Šper ide u Holivud" o nacionalsocijalističkom političaru i arhitekti Albertu Šperu.

8. Zvezde, crveni tepih i Holivud

Iako Karlo Katrijan ne drži mnogo do crvenog tepiha, i na ovom festivalu će biti dosta poznatih zvezda. Najveća koncentracija vedeta vlada u ekipi filma Britanke Sali Poter „Putevi kojima se nije išlo" u kojem igraju Havijer Bardem, El Fening, Salma Hajek i Lora Lini. Vilem Defo će lično predstaviti svoj novi film „Sibir“ a na početku festivala se očekuje i Sigorni Viver. Kasnije bi trebalo da dođe i Hilari Klinton, a možda će i Džoni Dep. Tome treba dodati i nemačke zvezde, ali i mnoge glumačke veličine iz Azije.

9. ''Frauenpower"

''Berlinale polaže na transparentnost kada je reč o polovima u programu" – zvaničan je stav Festivala. Akribično je nabrojano koliko je, na primer, režiserki na festivalu. „Na festivalu se prikazuje ukupno 340 filmova. U njihovoj izradi su kao režiseri učestvovale 362 osobe, od toga 137 režiserki i 206 režisera. Berlinale je – u poređenju sa drugim velikim festivalima - na dobrom putu. Još je više žena procentualno zastupljeno u raznim festivalskim telima. A dve nagrade čiji primaoci su već poznati, idu u ženske ruke: Helen Miren dobija počasnog Medveda a Ulrike Etinger – Kameru Berlinala.

10. Radni festival

Berlinale nije samo festival za publiku, kritičare i sineaste. To je i radni festival. 'Na ''Evropskom filmskom tržištu" se filmovi kupuju i prodaju. Više od 500 izlagača iz 62 zemlje nudi svoju robu, a očekuje se oko 1100 mušterija iz čitavog sveta. ''Svetski bioskopski fond" prezetira projekte iz regiona koji nisu u fokusu filmskog sveta, a ''Tržište koprodukcija" informiše o najnovijim filmovima koji su nastali uz pomoć ovog festivala. A u grupi ''Talenti Berlinala" okuplja se filmski podmladak iz čitavog sveta – i pokazuje kako će izgledati budućnost bioskopa.

11. Diskusije o prvom šefu festivala

Na oko tri nedelje pred početak 70. Berlinala, vode se diskusije o prvom dugogodišnjem šefu festivala Alfredu Baueru, koji je bio na čelu manifestacije od početka 1951. pa do 1976. godine. A pre toa je od 1942. Bioreferent u ''intendanturi rajhsfilma", što znači da je učestvovao u filmskoj politici nacista. I sam festival kao da se nikada nije preterano interesovao za „smeđu" prošlost svog prvog direktora. Sada bi „slučaj Bauer“ trebalo da se nađe pred nezavisnom ekspertskom komisijom. Ukinuta je nagrada nazvana po njemu. O toj temi će se sigurno još govoriti tokom samog festivala.

strana 1 od 27 idi na stranu