Lepota će spasiti svet: Muzej Dostojevskog između prošlosti i budućnosti

Muzej je najavio planove za izgradnju novog, potpuno modernog krila koji bi trebalo da jednu od najpopularnijih atrakcija u gradu pod zaštitom UNESCO-a približi modernom dobu, piše Radio Slobodna Evropa.

"Za nas je nova zgrada izvanredna odluka", rekla je direktorka muzeja Natalija Ašimbajeva za ruski servis RSE. "To je šansa, podsticaj za budućnost."

Ona je uporedila nove materijale i tehnologije koje su sada dostupne muzeju u državnom vlasništvu u odnosu na njegove početke, 1971. godine, kada "nismo imali skoro nikakvih dodatnih postavki, gotovo sve je bilo izloženo."

"Ali sada nam je potreban savremeni skladišni objekat."

Kako bi obeležio 200. rođendan Dostojevskog 2021. godine, muzej planira da izgradi novo krilo od 1.600 kvadratnih metara na parceli sa mnogo drveća pored sadašnje zgrade u srcu istorijske četvrti severne prestonice.

Predviđeni trošak iznosi 650 miliona rubalja (9,8 miliona dolara). Sadašnji muzej nalazi se u zgradi iz 19. veka, gde je Dostojevski živeo dva puta - jednom kratko 1846. godine, kada je napisao svoju ranu psihološku novelu "Dvojnik", a ponovo od 1878. do svoje smrti 1881. godine, kada je napisao svoje remek delo "Braća Karamazovi".

Malo pisaca bilo gde je tako intimno povezano sa gradovima kao što je Dostojevski sa Sankt Peterburgom. Čarls Dikens (Charles Dickens) i London ili Džejms Džojs (James Joice) i Dablin su možda najbliža analogija. Poznata je činjenica da je kod Dostojevskog mračni severni grad punopravni lik u mnogim njegovim romanima, posebno u njegovom najčitanijem klasiku "Zločin i kazna".

View this post on Instagram

A post shared by @la___la___land on Jun 12, 2016 at 11:49am PDT

Predlog muzeja, međutim, privukao je oštro protivljenje ljudi koji smatraju da će moderna siva kutija umanjiti ono što ostaje od šarma Dostojevskog u Sankt Peterburgu.

"Odabrali su najradikalniju arhitektonsku odluku, apsolutno modernističku fasadu koja ne samo da se ne uklapa u Peterburg Dostojevskog, već se ne uklapa ni u bilo koji drugi istorijski ambijent", rekao je Aleksandr Kononov, zamenik šefa lokalnog ogranka Sveruskog društva za očuvanje istorije i kulture.

"Naravno, naše društvo misli da je ovaj projekat potpuno neprimeren."

Kononov tvrdi da bi prikladnija odluka bila da se koriste očuvane fotografije i crteži kako bi se obnovila fasada zgrade iz 19. veka koja je ranije stajala na tom mestu i koju je komunistička vlada srušila 1970-ih.

Drugi protivnici predloženog proširenja projekcije pozvali su na oživljavanje vladinog plana iz 1988. godine o proširenju muzeja kupovinom preostalih privatnih stanova u sadašnjoj muzejskoj zgradi. Ova varijanta, kako tvrde, bi sačuvala postojeći zeleni prostor u naselju koje je već previše agresivno izgrađeno.

"Naša organizacija se već dve godine suprotstavljala izgradnji na gradskim trgovima i parkovima", rekao je Jaroslav Kostrov, koordinator nevladinog pokreta Centralni region za udoban život. "Ali vlada, umesto uređenja novih parkova i trgova, uništava postojeće, što mi mislimo da je greška. Kako mogu da grade na poslednjem [nerazvijenom] trgu na Kuznjeckom Pereuloku, poslednjoj oazi u kamenom okrugu?"

Kostrov je naročito iznerviran jer je arhitekta predloženog projekta Jevgeni Gerasimov, koji je već stekao reputaciju na osnovu izgradnje modernističkih struktura na gradskom zelenilu.

"Gerasimov je taj koji je gradio na trgu na Nevskom prospektu broj 152 svoju bednu betonsku kutiju sa malom staklenom kapicom na vrhu", rekao je.

"Ovo je njegova bolesna mašta, koju je uspeo da oživi na Nevskom. Iznenađen sam što mu daju dozvolu da izgradi bilo šta posle toga."

Direktorka muzeja Ašhimbajeva osporava ideju da je predložena lokacija uopšte "trg", i naziva je praznim komadom zemljišta koji se primarno koristi kao prostor za pušenje lokalnih učenika.

"Nema ni jedne klupe", kaže ona.

Gerasimov, produktivan arhitekta i šef firme Gerasimov i partneri, koji je predložio nacrte za velike projekte uključujući sedište ruskog olimpijskog komiteta i novi ruski parlament, nepomirljiv je u odbrani svog koncepta.

"Nekim ljudima se neće dopasti ovaj projekat, ali će biti u manjini", rekao je on za RSE.

"Muzej Dostojevskog mora da se razvija i radi na novoj fazi svog razvoja. Osnovan je pre 50 godina i sada dobija novi, moderan, kvalitetan, dobro opremljen prostor za aktivnost koja je raznovrsna i veoma potrebna, kako za stanovnike, tako i za posetioce grada. Zato je ovaj projekat potreban. Što se tiče izgleda fasade - to je profesionalno pitanje."

View this post on Instagram

Ler um russo na russia ✔️ #russia #dostoevsky #literatura

A post shared by Bianca Travisan ▪️ (@biancatravisan) on Aug 28, 2016 at 8:41am PDT

"Nadam se da ova zgrada neće pokvariti utisak koji stvara njegova okolina", dodao je on.

"Bilo da je lepo ili ne - to se može reći samo nakon što je izgrađeno. Vreme je najbolji sudija".

Da bi se podržao ovaj projekat, stvorena je humanitarna fondacija pod nazivom "Dostojevski Peterburg". Osnivači organizacije su Ašimbajeva, Gerasimov i Andrej Jakunjin - 43-godišnji sin bivšeg oficira KGB-a, koji je blizak predsedniku Vladimiru Putinu i bivšeg šefa ruskih železnica Vladimira Jakunjina. Andrej Jakunjin, koji ima dvojno državaljnstvo, rusko i britansko, i živi u Londonu, opisao je sebe na sajtu kao "filantropa".

Ova kontroverza dolazi pet godina nakon sličnog spora oko širenja čuvenog gradskog Mariinskog pozorišta na drugoj strani grada. Lokalni zaštitnici na kraju nisu uspeli da zaustave tu modernističku izgradnju, koju je potpisao umetnički direktor Mariinskog pozorišta i insajder u Kremlju Valerij Gergijev. Direktor muzeja Ermitaž Mihail Pjotrovski nazvao je zgradu "arhitektonskom greškom".

Iako je komisija za gradsko planiranje dala preliminarnu saglasnost viziji Gerasimova za projekat Dostojevski, on je daleko od dobijanja konačnog zelenog svetla. Aktivisti su se obavezali da će se suprotstaviti, već organizuju jednodnevne straže i organizuju razgovore sa poslanicima opozicije u gradskom zakonodavstvu.

Ako je neophodno, rekao je aktivista Kostrov, "stajaćemo kao živi štit kako bi blokirali izgradnju."