Filharmoničari vas pozivaju na piknik #3

Približava se 24. jun. U nedelju smo ponovo na Ušću! Koliko to neverovatno zvuči!

Sećam se dvadesetogodišnjeg sebe, prvi put u Beču, prisustvujem koncertu bečkih filharmoničara na otvorenom, hiljade ljudi u parku dvorca Šenbrun, i još ih neumorno pristiže; svi slave muziku u njenom punom sjaju. Ja u sebi, prilično samouvereno i pomalo deprimirano, konstatujem: „Ovoga u mojoj zemlji nema. Ko još u Srbiji želi da sluša, na primer, Mocarta i Čajkovskog, na otvorenom?“ I sanjarim o tome kako bi divno bilo da i ja budem deo nekog tako spektakularnog događaja. Nekada, negde...

Sedam godina kasnije, eto mene u Beogradskoj filharmoniji, koja najavljuje prvi koncert na otvorenom, piknik za 20.000 ljudi, i to, ni manje ni više nego – na Ušću! Okej, svestan sam da je Kolarac premali za publiku koja je željna kvalitetne muzičke ponude, ali... Na najpoznatijoj beogradskoj livadi neki su se već sapleli. A onda shvatam, pa tamo jeste naša buduća kuća; obećanje da ćemo tamo imati našu zgradu, našu salu u kojoj nećemo morati da se mačujemo gudalima ne bismo li se izborili za svoje mesto je već dato. Nema nam druge. Publika je odabrala program, maestro Felc tokom priprema ponovo dokazuje da je pravi superheroj, dolazi nam i maestro Mehta – spremni smo da osvojimo Ušće. I ne da smo ga osvojili! Postavili smo muzički kamen temeljac! Zajedno sa 30.000 ljudi koji su te večeri demantovali dvadesetogodišnjeg mene koji nisam ni sanjao da ću baš u Beogradu ostvariti svoj san, kao ponosni filharmoničar.

Doduše, sećam se jednog momenta koji je pretio katastrofom. Pri kraju koncerta, svirali smo Rosinijevog Vilijama Tela i kada je publika prepoznala čuvenu melodiju iz raznih crtaća počela je masovno da tapše. Šta mislite kako zvuči kada toliko ljudi počne da tapše? Malo je reći silovito. A zbog zakona akustike, melodija stiže do publike sa neznatnim zakašnjenjem, tako da nam je 30 000 ljudi, u stvari, davalo kontra ritam. Ali mi smo profi, ništa nas nije dalo iznenaditi, iako je maestro Felc malo energičnije dirigovao u tom momentu da nas slučajno tapšanje ne povuče.

Sa velikim nestrpljenjem očekujem novo druženje na Ušću. I tako ćemo svake godine, sve dok ne dobijemo našu salu. Kažu da ćemo u nedelju 24. juna videti zvezde. Zvezde se vide i zatvorenim očima. Kada svira Beogradska filharmonija!