Balkanska akademija umetnosti počela sa radom

Akademija je pokrenuta pod sloganom "Balkan je srce Evrope" (Nikola Buvije), a reč je o kulturnoj instituciji koja, kako iz nje poručuju, tretira Balkan kao sastavni deo zajedničke evropske civilizacije.

Javila se iz potrebe da manje zemlje, preciznije zemlje jugoistočne Evrope, preuzmu inicijativu za kulturološko buđenje Evrope, ističe se u saopštenju Vladislava Bajca.

Akademija će u svom članstvu imati ograničen broj od 35 umetnika iz Rumunije, Grčke, Bugarske, Turske, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i sa Kosova.

Prvi sastanak Osnivačkog komiteta, održan je u Skoplju u februaru 2017. godine na simpozijumu "Hamlet i Evropa - biti ili ne biti" na kojem je prisustvovalo 15 međunarodno poznatih umetnika sa Balkana.

Među njima je bio i srpski književnik Vladislav Bajac, koji je po pozivu predložio još dva člana Akademije iz Srbije.

Podršku osnivanju Akademije pružila je i Evropska akademija nauka, umetnosti i književnosti, uz prisustvo njenog predsednika Žana Patrika Konrada.

Posle objavljene skopske Deklaracije o osnivanju, krajem godine na sastanku komiteta u Bukureštu za predsednika Balkanske akademije izabran je Jon Karamitru, pozorišni reditelj i glumac, direktor Nacionalnog pozorišta u Bukureštu i bivši ministar kulture Rumunije.

Generalni sekretar postao je Jordan Plevneš, dramski pisac i rektor Univerziteta za audio-vizuelne umetnosti Skoplje-Pariz.

Do sada, za redovne članove izabrani su: iz Rumunije pesnikinja Ana Blandijana, pozorišni kritičar, teoretičar i profesor Žorž Bani i dramski, prozni pisac i pesnik Matej Višnjek, iz Turske pisac Nedim Gursel, vizuelni umetnik Bedri Bajkam, Gil Irepoglu, prof. Akademije primenjenih umetnosti, iz Albanije pisac Baškim Šehu, režiser i scenarista Kujtim Čašku, kompozitor, etnomuzikolog i profesor Vasil Tole.

Iz Bosne i Hercegovine primljen je pisac i režiser Gradimir Gojer, negdašnji ministar kulture kantona Sarajevo, rediteljka Jasmila Žbanik i vizuelna umetnica i dekan Akademije likovnih umetnosti u Sarajevu Marina Finci, iz Bugarske pisci Alek Popov i Hristo Bojčev, vizuelna umetnica Delija Čauševa, rediteljka Elena Panajotova, a iz Srbije Bajac, Šijan i Žebeljan.

Među ostalim redovnim članovima nalaze se i crnogorski režiser i profesor Branislav Mićunović, ambasador i bivši ministar kulture Crne Gore, kosovska glumica i ambasadorka Dobre volje UN Arta Dobroši, fotograf i direktor DokuFesta sa Kosova Veton Nurkolari, grčki pisac i publicista Anastasis Vistonitis, bivši potpredsednik Evropske federacije pisaca, potom književnik Jorgos Kuljaras, kao i makedonski autori i univerzitetski profesori Aleksandar Prokopiev i Elizabeta Šeleva.

Osnivački komitet predložio je za počasne članove turskog pisca Orhana Pamuka, grčkog kompozitora Vangelisa i konceptualnu umetnicu srpskog porekla Marinu Abramović.

U duhu poznate izreke Žan Monea "Ukoliko želim da obnovim Evropu, moram početi od kulture", Balkanska akademija umetnosti ima misiju da promoviše aktivnosti i međunarodne kulturne projekte među balkanskim umetnicima.