Žiri o nagrađenom romanu Dejana Atanckovića

Atanacković je 64. dobitnik NIN-ove nagrade, a odluku je doneo žiri koji je radio u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik). Za Atanackovićev roman glasali su Krstićeva, Pantić i Paunović.

Jasmina Vrbavac je glasala za roman "Srebrna magla pada" Srđana Srdića ("Partizanska knjiga"), a Koprivica za "Gorgone" Mire Otašević (Geopoetika). Koprivica je rekao da je Atanacković jako dobro iskontrolisao sudbine velikog broja junaka u dugom periodu od Prvog svetskog rata do ovih dana.

"Jezik je jako bogat jer autor koristi različite discipline od slikarstva do botanike. Njegova posebna država je smeštena 1916. tamo gde je ležao jedan od najvećih srpskih pisaca Petar Kočić. Bila bi sreća da ova naša Srbija danas ima takvu vladu na čelu sa doktorom Stojimirovićem", ocenio je Koprivica, koji je više govorio o romanu "Gorgone" Mire Otašević, koji vidi kao poziv na "otpor zlu, na borbu protiv ravnodušnosti i zla koje nam je pred nosom".

Jasmina Vrbavac je rekla da su svih pet romana zaslužili da uđu u najuži izbor i da su u svakoj knjizi videli potencijal i razloge zašto bi mogla da ponesu NIN-ovu nagradu, što je objašnjenje i dugog većanja članova žirija. Ona je prokomentarisala svaki od pet romana u najužem izboru. "Luzitanija" je, prema njenom mišljenju, zanimljiv roman prvenac u kome autor zahvaljujući tome što dolazi iz sveta vizuelnih umetnosti izuzetno dobro pretvara jezik u slike.

"Gorgone", kako je rekla Jasmina Vrbavac, jeste podsetnik za sve nas na zlo koje se neprekidno dešava, Jovica Aćin ("Srodnici") i David Albahari ("Danas je sreda"), već dokazani pisci, tragali su za večnim pitanjima, onim iza zavese svesti i realnosti, dok Srdić svojim romanom pomera granice doživljaja proze i kao pisac mnogo očekuje i od sebe i od čitaoca.

Foto: Tanjug/Sava Radovanoviæ

Pantić, kome ove godine ističe četvorogodišnji mandat u žiriju NIN-ove nagrade, rekao je da su u protekle četiri godine pročitali oko 800 knjiga, da se bližimo trenutku kada će se u Srbiji dnevno objavljivati po jedan roman i da je ključno pitanje šta je danas književnost i šta može njome uopšte da se postigne.

On je primetio "trajnu aktuelnost" Atanackovićevog romana i da se i danas svet bavi ludilom koje u velikoj meri oblikuje ljudske sudbine. Krstićeva je primetila da se svih pet romana mogu podvesti pod jednu temu - temu bolesti (od Parkinsonove kod Albaharija, preko ludila kod Atanckovića do fašizma i zla kao bolesti 20. veka kod Otaševićeve), ali i da svi autori progovaraju o smislu književnosti, njenom identitetu.

"Svaka istorija bolesti je jedan vid književnosti", citirala je Krstićeva Atanackovića. Paunović je rekao da romani Otaševićeve i Atanackovića ukazuju koliko književnost može biti važna u savremenom svetu.

On je naglasio da ludilo u nagrađenom romanu nije suprotnost razumu, već vid otpora haosu, jedini smislen odgovor na sumanutost sveta u kome živimo i "Luzitanija" poziva na suprostavljanje gluposti. Laureatu će nagrada biti uručena 22. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.