Đorđe Stanojević - čovek koji je osvetlio Srbiju

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević otvorio je u Istorijskom muzeju Srbije izložbu "Đorđe Stanojević - čovek koji je osvetlio Srbiju" autorke Štefice Radmanović, istakavši da su preduzeli značajne aktivnosti kako bi ta ustanova kulture dobila adekvatniji prostor.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Vukosavljević je primetio da Istorijski muzej obavlja značajan posao i izrazio uverenje da će uspeti da među reprezentativnim zgradama u Beogradu odaberu i osposobe neku za potrebe pomenute ustamove kulture i pomenuo kao jednu od potencijalnih zgradu Železničke stanice i želju da ceo taj komleks pretvore u muzej.

Ministar je ocenio da multimedijalna izložba "Đorđe Stanojević - čovek koji je osvetlio Srbiju" u godini obeleževanja 160. godišnjice od rođenja slavnog naučnika osvetljava zaboravljenu ličnost srpske nauke i kulture.

Uz podsećanje da su u drugoj polovini 19. veka "malom Srbijom hodali veliki ljudi", Vukosavljević je istakao da je Stanojević u vreme najvećeg procvata fizike i otkrivanja mnogih tajni prirode, vreme velikog podvižništva u nauci, bio jedan od onih velikana koji su bili svesni neophodnosti ukupnog razvoja zemlje i svojim delom doprinosili tome.

Na izložbi je predstavljen najveći deo zaostavštine poznatog fizičara, astronoma i rektora Univerziteta u Beogradu, pionira elektrifikacije i industrijalizacije Srbije, velikog dobrotvora i zadužbinara, autora prvih naučnih radova iz astrofizike i najstarije sačuvane fotografije u boji kod Srba - "Ciganče sa violinom" iz 1907. godine, čijim zalaganjem je Beograd 1893. dobio termoelektranu, samo 12 godina posle izgradnje prve u svetu i tako postao jedna od prvih prestonica koje su imale električne tramvaje i osvetljenje.

"Đorđe Đoka Stanojević se ispred i iznad svega starao o elektrifikaciji Srbije. On je autor elektrana širom Srbije, počev od one prve na Đetinji kod Užica, na čijem otkrivanju su bila oba Obrenovića (Milan i Aleksandar), a zajedno sa svojim zavičajcem Nikolom Pašićem (Stanojević je bio iz Negotina, a Pašić iz Zaječara) doprineo je da se donosioci odluka u beogradskoj opštini za opredele za elektricitet, a ne za gasno osvetljenje što je zastupao veliki hemičar Marko Leko, pun nepoverenja prema novini - elektrocitetu", kaže muzejski savetnik Nebojša Damnjanović.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

On je u izjavi Tanjugu rekao da je Stanojević pored fotografije "Ciganče sa violinom" ostavio i "reprezentativni album lepe Srbije", sa fotografijama manastira, novosolobođenih gradova. Takođe je dodao da je delovao uvek u korist svog otečstva svedoči da se bavio i problemom zamrzavanja hrane u vreme Carinskog rata sa Austrijom, u najteže vreme Prvog svetskog rata bio je rektor univerziteta i u emigraciji u Parizu i Londonu činio mnogo na tome da populariše svoju zemlju, pokaže posledice austrougarskog bombardovanja Beogradskog univeziteta da skrene pažnju na stradanje kulturnih vrednosti u Srbiji.

"Pripadao je pravoj društvenoj eliti toga doba, kao pravi angažaovani intelektualac, sa osobenim darom da populariše ono za šta se zalagao, predlagao jeftine, a valjane projekte za seljačke kuće. Bio je svestan gde živi", ispričao je Damnjanović, koji će voditi posetioce kroz izložbu svake srede.

Autorka izložbe Štefica Radmanović i direktorka Istorijskog muzeja Srbije dr Dušica Bojić ukazale su na značaj Stanojevićevog dela i skrenule pažnju na njegov legat koji čuva Istorijski muzej Srbije, stvaran od prvog poklona dobijenim od porodice 1969. do poslednjeg otkupljenog predmeta 2000. godine.

Postavka obuhvata lične predmete Đorđa Stanojevića, arhivsku građu, njegove fotografije ljudi, predela, gradova i gradjevina, pozitive i negative Sunca urađene na staklu.

Kroz rekonstrukciju radnog kabineta profesora Stanojevića, publika će moći da doživi ambijent i oseti atmosferu u kojoj je stvarao, da sazna o njegovom prijateljstvu i saradnji sa Nikolom Teslom, kao i da se upozna sa prepiskom između kraljice Natalije Obrenović i njegove supruge Stane Bogićević, nekadašnje dvorske dame.

Posebnu atraktivnost postavci daju specijalno kreirane projekcije, svetlosne i volumetrijske instalacije autora Borjana Pobrića, koje na savremen način dočaravaju značaj Stanojevićevog rada za dinamičan privredni rast i emancipaciju srpskog društva krajem 19. i početkom 20. veka.

Aktuelno

Kulturni centar Srbije u Pekingu biće otvoren u septembru

Kulturni centar Srbije u Pekingu najverovatnije će biti otvoren u septembru, kada će, kako navodi ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, biti završeni poslovi na rekonstrukciji prostora u jednom globalno značajnom i uticajnom umetničkom centru, u kome će se predstavljati ali i ogledati i srpska kultura i stvaraoci.

Aktuelno subota 23.06. 11:28 Komentara: 3

Filharmoničari vas pozivaju na piknik #3

Uoči novog Muzičkog piknika pod zvezdama, koji je zakazan za nedelju 24. jun, violončelista Nemanja Stanković se priseća kako je izgledao prvi koncert na otvorenom koji je Beogradska filharmonija prošle godine održala u novobeogradskom bloku 13 kod Ušća.

Aktuelno petak 22.06. 16:09 Komentara: 3
strana 1 od 133 idi na stranu