VIilhelm Kues: "Diana je veća i od Oskara Šindlera"

Kues, koji će u petak biti gost Sajma knjiga, prvi put za štampane medije govori o tome šta ga je inspirisalo da napiše ovo delo.

"U proleće 2015. urednik me je pitao da li bih želeo da napišem knjigu o Diani Budisavljević", kaže Kues za "Novosti".

"Rekao mi je da je ona Austrijanka, rođena u Inzbruku, da je bila udata za srpskog hirurga i da je otišla da živi sa njim u Zagreb. Kada sam čuo da je spasla hiljade dece od ustaša, odmah sam prihvatio. Iako sam živeo u Zagrebu dve godine i radio na tamošnjem univerzitetu, pre toga nikada nisam čuo za njeno ime."

Koji su najznačajniji i najpouzdaniji izvori podataka o Dianinoj humanitarnoj akciji?

"Njen dnevnik. Diana Budisavljević je započela svoje zapise 1941. Zapisivala je svaki pojedinačni korak svojih napora da spase decu."

Šta je fikcija, a šta su stvarni događaji u romanu?

"'Dianina lista' je istorijski roman. Dakle, sve što sam napisao se dogodilo. Samo sam u nekim dijalozima i opisima dao sebi slobodu."

Dok ste prikupljali građu za knjigu, šta ste novo naučili o ovoj regiji?

"Naučio sam mnogo o Nemačkoj, posebno o austrijskom učešću u ratnim zločinima u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji. Nezavisna Država Hrvatska (NDH) ne bi trajala, možda čak ne bi ni postojala bez Hitlerove podrške."

Diana je bila katoličke veroispovesti. Možemo li joj pripisati da je drugi Oskar Šindler?

"Ona je mnogo više od Šindlera. U jednoj tački svog dnevnika ona piše: "Znala sam da moj život nije bio ništa vredniji od života bilo kog od tih nevino pogubljenih. Ako sam bila u mogućnosti da pomognem, morala sam to da uradim. Bez obzira na posledice." Bezuslovna ljubav i samilost bili su vodeća snaga njene akcije."

Posle Drugog svetskog rata, Diana nikada nije dobila počasti ili javno priznanje od komunističkih vlasti. Šta mislite zašto?

"Možda je zaista razlog njihovog straha bio to da bi njeno ime moglo biti svedok o strašnim masovnim ubistvima u koncentracionom logoru Jasenovac, što je bilo ozbiljna prepreka u pomirenju Srba i Hrvata. Ali ja mislim da je postojalo i nekoliko drugih razloga. Diana i njena porodica bili su politički konzervativni. Dianin zet je čak odbio da bude ministar pod Titom. Ona svakako nije bila uzoran model ili kandidat za Orden narodnog heroja. Ipak, najmanje što su komunisti učinili bilo je to što su nastavili Dianine napore posleratnim vraćanjem dece njihovim roditeljima."

Deluje li vam to paradoksalno parola bratstvo-jedinstvo u posleratnoj Jugoslaviji?

"Ovo je jedan od najvećih paradoksa koji je Josip Broz Tito pokušavao da reši. On se suočio sa istim problemom kao austrijski ili nemački političari posle rata: kako se dogovoriti sa svim tim fašistima? Možete nekima suditi. Neki će i pobeći. Ali vi imate ranu, nesreću usred društva, i znate pri tome da ne možete da zacelite tu ranu. Tako da je možda sad vreme da se priča o tome i pokuša da se reši taj problem. Moramo da sagledamo zlo rata i mržnju među državama, ali takođe moramo shvatiti da je moguće prevazići i razloge za mržnju."

Da li je Dianin ratni dnevnik objavljen ceo ili samo u nekem delovima?

"Prevodi delova dnevnika su dostupni na internetu. Original rukopisa je u posedu Silvije Sabo, Dianine unuke, koja me je na sastanku u Inzbruku 2015. uveravala da će mi poslati kopiju originalnog dnevnika. Ali ono što sam dobio je fragmentarna i cenzurisana verzija."

Kažete da je dnevnik bio predmet cenzure?

"Verujem da jeste. Doktor Sabo mi je rekla da je uklonila delove rukopisa zbog privatnosti. Ovi delovi se odnose na Dianine privatne afere, kao i na konflikte između Diane i drugih učesnika spasavanja. Neki ljudi, poput Tatjane Marinić, morali su biti izbačeni iz dnevnika. Opet, iz nekih drugih izvora, znamo da je Tatjana Marinić uzela veliko učešće u spasavanju dece iz Jasenovca, čak u prvoj koncepciji Dianine liste."

Kako ste razumeli balkanski mentalitet kroz Dianinu životnu priču?

"Mnogo ljudi u zapadnoj Evropi razmišlja o Balkanu kao o pežorativnom terminu. Balkanski prostor povezuju sa haotičnim društvenim okolnostima, političarima koji su pod uticajem kriminalnih struktura, posebno okrutnim ratnim zbivanjima. Ipak, priča o Diani Budisavljević pokazuje da nije baš tako."

Izvor: Novosti.rs