"Solarni portreti": Život bez svetla, vode i psihologa

Muškarac i žena sede na krevetu, gledaju se u oči i drže za ruke.

Na licu im se vide bore, a na kosi poneka seda. Ruke su im pune žuljeva i prenaglašenih vena, svedoka teškog rada.

Njena leva ruka je na njegovim grudima, a njegova desna na njenom levom kuku. On je bez majice. Bosi su, noge su im prljave od zemlje.

"Fotografija je zanimljiva jer ovaj par... Imaju 68 godina i sedmoro dece. Žive u sredini ničega na planini u Meksiku. Hodali smo pet sati sa rancima na leđima da bismo stigli do njihove kuće. Vrlo je daleko od bilo čega drugog", kaže Salgado za B92.net.

Ona na sebi ima narandžastu suknju i belu majicu punu kojekakvih cvetova. Iza, u maloj sobi, vidi se alat. Tu negde vise i banane.

Soba nema više od pet kvadratnih metara. U njoj je samo jedan krevet. To je verovatno sve što imaju. Struje nema.

Pored njih sija svetlost dobijena iz solarnog panela.

Pedeset godina su u braku.

"Rekao mi je 'od kad imamo svetlo mogu da gledam svoju suprugu u oči dok vodimo ljubav, kada smo u intimnim situacijama'. Nikada to ranije nije mogao da radi. Zamislite, nešto tako jednostavno, o čemu uopšte ne razmišljamo. Uzimamo to tako zdravo za gotovo. Nešto što je za nas svakodnevno za neke je luksuz, a poenta je da ne bi trebalo da bude tako. Svako ima pravo na struju, na svetlost", kaže Salgado.

Foto: Ruben Salgado Escudero

Svetski priznati fotograf Ruben Salgado fotografije je objavljivao u nekim od najprestižnijih svetskih listova. Među njima su i Tajm i prestižna "Nacionalna geografija".

Za "Solarne portrete" 2015. godine dobio je Sony world photography award u kategoriji portreta.

Fotografisao je ljude iz ruralnih područja u siromašnim zemljama koji su zahvaljujući solarnoj energiji prvi put došli u kontakt sa strujom. U tu grupu spada i par koji je u braku 68 godina, a koji nikada ranije nije mogao da se gubi u očima svoje srodne duše nakon zalaska sunca.

Te fotografije sada se nalaze pred Beograđanima. Otvaranje izložbe je u 19 časova u Institutu Servantes, a trajaće do kraja juna. Pre toga, sa početkom u 17.30 Salgado će održati predavanje.

Salgado u intervjuu za B92.net navodi da je njegova priča sa solarnim panelima i portretima počela kada je radio za jednu humanitarnu organizaciju.

"Stigao sam u Mjanmar. Živeo sam u gradu Rangunu, nekadašnjem glavnom gradu. Kada sam počeo da radim u ruralnim oblastima bio sam šokiran time da kad padne mrak niko u selu nema struju. Palili su sveće i lampe da bi mogli da obavljaju svakodnevne stvari. To je bio veliki šok za mene", navodi on.

Posle dve nedelje stigli su u drugo selo u kojem je situacija bila drugačija – imali su solarne panele.

Foto: Ruben Salgado Escudero

"Opet sam bio šokiran, ali sada time koliko im je život bio bolji. Bio sam radoznao, pričali smo o njihovim iskustvima, kako im je to promenilo život. Odlučio sam da napravim portret prve porodice. Bila je noć kada sam pričao s njima i jedino svetlo je bilo svetlo od solarnog panela. Napravio sam slike, portrete i bio veoma zadovoljan. Ta LED svetla su dala specifičan efekat", ističe Salgado.

Salgado kaže da u Mjanmaru više od 80 posto ljudi nema struju, ali i da su struja i siromaštvo problem širom sveta, kao i da više od 1,2 milijarde ljudi na svetu nema pristup struji: "To je veliki problem".

"Nakon toga pričao sam sa još ljudi, a posle sam putovao i u ostale delove zemlje. Kad god bih video solarni panel pričao bih sa vlasnicima. Uvek je to bilo isto pitanje – kakva su vam iskustva kada imate svetlo. Onda bih napravio bih portret koristeći samo solarnu svetlost kao osvetljenje kako bih ispričao priču", kaže Salgado.

Radove je potom objavio u brojim časopisima, a među njima su "Tajm" i prestižna "Nacionalna geografija", dobio je i nekoliko nagrada, pa je na sebe privukao dosta pažnje.

Zbog svega toga poslali su ga u Indiju i Ugandu da nastavi sa radom. Bio je i u Meksiku, gde je na svojoj koži (u pravom smislu te reči) osetio kako posao fotografa u pojedinim trenucima nimalo nije lak.

Foto: Ruben Salgado Escudero

"Fotografisao sam čoveka u Meksiku koji je farmer i pčelar. Pravi med. Ima 25 košnica, 2.000 pčela u svakoj. To je dakle 50.000 pčela i 25 matica. Solarne panele koristi rano ujutru, jednom u dve nedelje kada proverava da matica nije bolesna. Ako to radi tokom dana pčele se razbesne jer je veoma vruće. Tokom snimanja ubole su me šest puta, imao sam ovakvo odelo", kaže Salgado i pokazuje na odelo koje pčelari nose.

"Ali Meksikanci su svi niski, nogavice su mi dolazile dovde“, dodaje i pokazuje na svoje cevanice.

Rođen je u Madridu, školovao se SAD, pa je potom radio u Berlinu u gejming industriji. Daje otkaz i počinje da radi kao fotograf. Predavao je na TedEx seminarima, u Beogradu je bio više puta, a fotografisao je širom sveta.

Gde je bilo najteže, a gde najlakše?

"Ljudi u Mjanmaru vole da se fotografišu. Nije problem, vrlo su ljubazni, fotografe ne posmatraju kao pretnju. Ipak, neke kulture su stidljivije od drugih. Na primer, pojedine zajednice u Meksiku nisu navikle da ih neko fotografiše, ali čak i tada nije teško. Ljudi su srećni i otvoreni za razgovor. Nosim Ajped sa sobom, pokažem im ranije fotografije i oni rado pristanu", kaže Salgado.

Na pitanje koja je sledeća zemlja na njegovoj ruti kaže da nije siguran i da se trudi da organizuje prvi međunarodni fotografski festival na Kubi.

Foto: Ruben Salgado Escudero

A Beograd? Da li je pogodan kao model za njegovo oko i objektiv?

"Veoma zanimljiv grad, bio sam ovde pet puta. Bilo koje mesto i bilo koji grad može biti interesantan za fotografiju. Nije sve u vizuelnom, dosta su bitni istorija i priča koju želite da ispričate. Čak i u vašem dvorištu, na nekom dalekom mestu gde mislite da je sve dosadno, uvek možete da nađete nešto što je pogodno. Uvek ima nešto dublje, pogodno da ispričate priču. Srbija je puna bogate istorije, trenutna situacija je veoma zanimljiva i mislim da je veoma zanimljivo mesto za fotografije", navodi Salgado.

Kako se navodi, poruka "Solarnih portreta" jeste da su najosnovnije stvari iz našeg okruženje, poput svetla, luksuz.

"Poenta je osvestiti ljude o tome. Normalno je da u mestima poput Beograda, Španije niko ne razmišlja o tome, svi imaju struju. Ali možda ranije, kada je Srbija bila u ratu protiv NATO i kada su ljudi živeli bez struje zbog bombardovanja, a stariji ljudi mogu da se sete toga, bio je luksuz imati struju svakog dana", zaključuje Salgado za B92.net

.

Foto: Ruben Salgado Escudero

.