Preporuka za posetu pozorištu - Pet života pretužnog Milutina

Predstava Ateljea 212 "Pet života pretužnog Milutina", po tekstu Milene Marković, izazovna je za razumevanje i tumačenje, a pravi dragulj za sve one koji žele da se pozabave etnografskom i epskom osnovom balkanskog mentaliteta. Odjeke uticaja magijskog poimanja sveta Milena Marković je utkala u groteskni prikaz čoveka današnjice i pokazala kako kolektivno nesvesno i arhetipsko u čoveku odvajkada obeležava i budućnost, posebno sveta na Balkanu.

Slađana MiajlovićIzvor: B92
Podeli
Foto: Carlosphotos/Depositphoto.com
Foto: Carlosphotos/Depositphoto.com

Glavni junak putuje kroz vreme menjajući kulturnoistorijske kontekste balkanske istorije, mitologije, epske poezije, okolnosti političkih promena, od vremena Turaka do našeg doba. Kroz istorijski pregled mena u srpskom društvu od mitskog, preko ratničkog veličanja obraza i časti, kroz promene društvenih uređenja, od feudalnih, preko začetaka kapitalizma do socijalizma, ne izostavljajući uticaje raznih svetskih agresora kroz vekove, prikazano je kako opstaje slabo ljudsko biće i šta se zbiva u poimanju ljudskosti.

Iz večnih motiva isijavaju i moderne tendencije osvešćenja o značaju brige za prirodu u današnjem svetu. Ovaj tekst je i svojevrstan obračun s patrijarhalnim elementima u današnjem društvu, koje ograničava ulogu i položaj žene.

Rediteljka Aleksandra Milavić Dejvis naglasak je stavila na obredno, ritualno i upotrebila muziku i ples kao iskonske izraze raspoloženja da odredi svaku od inkarnacija pretužnog lika Milutina, čoveka sa Balkana. Mlada ekipa glumaca imala je fizički zahtevan zadatak da iznese celu predstavu u kojoj je mnogo igranja i pevanja.

Scenski pokret dobio je važan metaforički zadatak, tako da iz pokreta likova iščitavamo snažne poruke. Kostim u predstavi je pojednostavljen, a rečit, uspešno prikazuje nekadašnju sjedinjenosti čoveka i prirode i ogoljenost tog odnosa, ali i sliku današnje otuđenosti čoveka od samoga sebe, od drugog čoveka i od okoline.

Osobenost jezika ovog dramskog teksta čini očito poigravanje s tradicijom, narodnom poezijom i antičkim dramskim elementima, iz komediografske perspektive. Glumački zadatak bio je težak, da kroz iskazivanje značaja kolektiviteta ukažu istovremeno i na posebnosti individualnih likova.

U predstavi igraju Jovana Gavrilović, Tamara Dragičević, Miodrag Dragičević, Uroš Jakovljević, Ivan Mihailović, Ana Mandić, Mladen Sovilj, Jovana Stojiljković.

Od osuda sopstvenog primitivizma, preko ukazivanja na ogrešenja svetskih moćnika o malog čoveka sa ovog prostora, u ovoj predstavi traže se uzroci propadanja i prikazuju načini opstanka. Identifikacija i sagledavanje sopstvenih grešaka jesu putokazi za gledaoce.

Otrežnjenje nije nikada prijatno, te poruke o ugroženosti prirode i ljudskosti stižu uz najsnažnije zvučne i svetlosne efekte. Ipak, istorija i budućnost spajaju se u finalu, kao znak da ima nade za čoveka na našim prostorima, ali tek kad odgovori na ključna filozofska i moralna pitanja, o kojima ova predstava i progovara.

strana 1 od 16 idi na stranu