Antigona 1918: "Lako je čoveka koji mrzi naterati da mrzi još više"

Ova sasvim drugačija verzija Sofoklove Antigone, smeštena u 1918. godinu, u vreme kada se kao i mnogo puta pre i kasnije, na našim prostorima činilo da se pouzdano zna ko su pobednici a ko poraženi i kada su mnogo puta ljudski i božji zakoni bili sukobljeni, govori o porodičnoj drami koja se pretvara u tragediju, kaže reditelj Milan Nešković.

"Ovo nije priča o ratu. Ovo je priča o onome što se događa posle rata na globalnom nivou, ali se sve prepliće kroz sudbinu jedne proširene porodice. Ja nikada kao reditelj ne mogu stati na nečiju stranu i reći u pravu je Antigona ili Kreont. Time bih pokazivao određeni stav, a ja mislim da je ta vrsta stava prvi korak ka politizaciji i udaljavanje od umetnosti. Ja sam dužan da branim i moralno izjednačim njihove patnje i probleme kao reditelj", kaže Nešković.

U Sofoklovoj Antigoni postoji jedan motiv koji prati narode na Balkanu još od pre Prvog svetskog rata, zatim preko Drugog, pa sve do danas kada živimo "u miru" ali imamo "klanove". To je motiv dva brata koja su ratovala na suprotnim stranama, a ono što se dešava nad njihovim "toplim leševima" pretvara se u još jedno stradanje, odnosno raspad porodice i vrednosti na kojima počiva ljudsko društvo i moralni ljudski odnos, kazala je dramaturškinja Maja Todorović i dodala:

"To je ono što nas je mučilo i tada i sada - i usuđujem se da kažem da je osnov sve naše nesreće, da je to naša hamartija (greška, zabluda) koja nam ni dan-danas ne da mira. Mrzimo se po nacionalnoj osnovi, po verskoj, po partijskoj… A sve te mržnje se mogu lepo koristiti da se bace narodu kao prašina u oči kada treba sakriti stvarne, aktuelne probleme. Kako kaže Antigona u drami: Lako je čoveka koji mrzi naterati da mrzi još više", istakla je.

Želja reditelja, dramaturškinje kao i cele glumačke postave, jeste da spajajući mit i istoriju ovoga puta Teba postane Srbija, te da se bar malo zamislimo nad posledicama koje su nas zadesile, da preispitamo mržnju koja tinja i potrudimo se da se "krvava" istorija ne ponavlja.

Uloge tumače: Milica Grujičić (Antigona, Hemonova verenica, ćerka Kreontovog pokojnog prijatelja i saborca), Nenad Pećinar (Kreont, general srpske vojske u Prvom svetskom ratu), Tanja Pjevac (Ismena, Antigonina sestra), Branislav Jerković (Hemon, Kreontov sin koji se vratio se iz rata), Milan Kovačević (Tiresija, kraljev službenik "vidovnjak", koji iz činjenica "predviđa"), Sanja Mikitišin (Euridika, Kreontova žena, Hemonova majka).

U ulozi Hora, prvo kao u oličenju antičkog hora, zatim vojske iz 1918, kao i predstavnika naroda danas pojavljuju se Vukašin Ranđelović, Dragan Kojić, Jovana Pleskonjić, Marko Savković i Aleksandra Pejić.

Repriza je zakazana za 25. januar.