Ričard III se doživotno pamti

Tada su nabavljeni novi dekor i kostimi iz Beča, a režirao ju je prvi glumac i reditelj Milorad Gavrilović, koji je tumačio i naslovnu ulogu.

U tadašnjim novinama pisalo je da je kraljicu Margaretu tumačila Milka Grgurova, Elizabetu Emilija Popović, Vela Nigrinova je bila ledi Ana, a Кlarensa je igrao Ljuba Stanojević.

Кritika je zabeležila da je Gavrilović Ričarda dao snažno, intenzivno i racionalno, ali bez dovoljno zla i demonske mračne kobi.

I on i Nigrinova su "izvrsno igrali u svima momentima (naročito je dobro izvedena u prvom činu druga scena), koji su davali prilike da se ilustruju konflikti, osećanja i strasti", navodi se na sajtu Narodnog pozorišta.

Davne 1972. godine u programu predstave Dušan Mihailović je napisao:

"Na početku se javlja jak otpor – Ričard III je odbojan i mrzak komad koji treba zaboraviti. Glavno lice je fizička i duhovna rugoba, antijunak, nakaza, krvolok i makijavelista, bratoubica, decoubica, vlastoljubivo čudovište, manijak, nekrofil i šta sve ne. Tema komada – niz zločina, dans makabr, pir smrti političkog monstruma koji je Jan Кot pronicljivo nazvao Veliki Mehanizam vlasti. Opšta atmosfera – košmarna noć smrti i zločina, paklena poema strave i beznađa."

"Na kraju ostaje snažan doživljaj – Ričard III je sjajan ili bolje reći briljantan komad koji se doživottno pamti", zaključio je Mihailović.