Predstava o životu Peti Smit u Domu omladine Beograda

Predstava/performans o životu Peti Smit rezultat je istraživanja na dugoj liniji odnosa umetnik-društvo. Peti nije samo prvoborac pankerske revolucije, simbol drugačijeg r’n’r-ola – ona je simbol borbe za čistu umetnost. Od Remboa, Vitmana do Džima Morisona ona ovaploćuje sestru blisku po osećaju, erudiciji i snazi. Šta bi danas značilo iznedriti njen prevratnički opus? Voleti sadašnjost, revoluciju, snagu. Bežimo od konvencionalnosti u poeziju, smelost, jednako pesnički, muzički, onirički!

Pojava Peti Smit na njujorškoj umetničkoj i muzičkoj sceni početkom 70-ih godina prošlog veka bila je toliko silovita, njen uspon toliko brz i neočekivan, a uticaj toliko snažan da je iz današnje perspektive teško na pravi način proceniti njenu ulogu. S obzirom na inflaciju ljudi bez kojih bi teško bilo zamisliti neki pokret odnosno stilsko razdoblje, nećemo devalvirati ulogu Peti Smit bajkama o standardima koje je ova rok ikona postavila bendovima i muzici koja bez nje nikada ne bi videla svetlo dana. Umesto toga, treba tek reći: u baroknoj fazi rok muzike početka 70-ih, kada se nakon petnaestak godina eksperimenata i uspona rok izduvao a top liste se napunile teatralnim maniristima, pojava Peti Smit bila je tako čista i surova u svojoj direktnosti da je poprimila dramatične konture. Još i ovo: drama poetske iskrenosti među teatralnim dinosaurusima bila je ono što će je izdići iz stotine rok ikona, koje su danas beznačajne. Strast Peti Smit, vera u sebe i sopstvenu umetnost, u ispravnost svog puta odbijalo je mnoge od ove samouverene i talentovane kompilatorke, ali baš je to ono ključno u njenom delu. Upravo je ikonoklazam odvajao od profietičke laži i svega onoga što su drugi učitavali u njen lik i delo. Autobiografskom knjigom Tek deca izbrisala je poslednje stereotipe o mesijanskoj ulozi pesnika i umetnika u društvu kojem do pesnika i umetnika nije stalo.

Predstava nastala iz teksta Jelene Svilar i Morane Foretić prati genezu umetnika, rast kreacije iz duha vremena. Galerija likova izmenjuje se kao fascinantan ringišpil, kaleidoskopski umetnički svet u kojem se susreću Robert Mepltorp, Sem Šepard, Endi Vorhol, Džimi Hendriks, Dženis Džoplin… umetnici – tek deca. Oni možda nisu važni, ali ono što je izraslo iz njih jeste. A to je ekspresija, nastup, muzika kao misija i kao sredstvo komunikacije sa publikom. ‘’Kroz nastup ulazim u takvo stanje u kojem se moj mozak čini oslobođenim, odlazi i leti dok kapljice cerebrospinalnog likvora ostavljaju trag poput rose. Mozak je onda prosviran zracima svetla, te se nadima sve više i više do veličine Impajr stejt bildinga, i ako mogu da razvijem komunikaciju s publikom, s grupom ljudi, dok je moj mozak toliko ogroman i prijemčiv, zamislite samo energiju i inteligenciju i sve stvari koje mogu tada preuzeti od njih.’’

Režija: Ivica Buljan / Senka Bulić

Tekst: Jelena Svilar i Morana Foretić

Izvođači: Senka Bulić, Stipe Kostanić

Muzičari: Neven Svilar, Mario Kovačević, Petar Aleraj

Scenografija: Tomislav Ćurković

Kostim: Oliver Jularić

Dizajn svetla: Nikša Mrkonjić

Produkcija: Kazalište Hotel Bulić i Tvornica kulture U spoju sa pozorištem, i muzika i pozorište dobijaju onaj model, značenje i značaj koji je ono imalo na samom svom nastanku. Većina nas rođenih u prethodnom veku ima predstavu o Domu omladine Beograda kao o važnom mestu za kako domaću, tako i stranu muzičku scenu. Ovogodišnji festival Braaams u Domu omladine Beograda upravo spaja te dve, odavno, razdvojene umetnosti.

Predstave sa muzikom, predstave o muzici, zvuk kao sredstvo estetske i poetičke vrednosti postaviće još jedno provizorno pitanje: koliko cenite kulturu? U vilajetu u kome je istovremeno prisutna transparentna licitacija prostote i varvarska estradizacija afirmisanja kulture, slabo ko da može da ima ideju o ceni i vrednosti. Festival Braaams nudi šansu za uspostavljanje odnosa cene i vrednosti – ulaz na sve predstave je besplatan, na izlazu se plaća između 5 i 500 dinara, koliko ko proceni da predstava vredi. Ulaznice za predstave mogu se preuzeti od 20. do 23. novemba u Glavnom holu Doma omladine Beograda, od 17:00 – 21:00