"Mali mi je ovaj grob" premijerno u Bitef teatru

Predstava o sarajevskom atentatu i implikacijama tog čina na opštem i ličnom planu, sa fokusom na značaju borbe za slobodu, revolucije, mladosti, realizovana je u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, kazališta Ulises sa Briona i "Testament filma" iz Beograda.

Uloge igraju Milan Marić, Svetozar Cvetković, Marko Janketić, Ermin Bravo i Amila Terzimehić. Dramaturzi su Božo Koprivica i Željka Udovičić, scenografiju potpisuje Dragutin Broz, kostim Darinka Mihajlović, scenski pokret Sonja Vukićević, a muziku Draško Adžić.

Prema rečima autorke, atentat Gavrila Principa na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda "bio joj je povod za dramu čija suština nije u istorijskom, već ličnom aspektu i onom ljudskom u mladobosancima koji su bili revolucionari i učinili velki gest". Predstava se ne bavi političkim ili moralnim presudama, već psihološkim, ljudskim implikacijama koje takav čin nosi. Dino Mustafić objašnjava da je dramski tekst Biljane Srbljanović prilika da se na sceni istraži istorijski prelomni trenutak čovečanstva, kroz savremenu perspektivu balkanskog usuda koji nas privezuje za grobove i uspomene, stavlja u poziciju stalnog preispitivanja, situaciju nacionalne dužnosti i nužnosti suprotstavljanja stvarnosti.

„Sve stavljamo u scenski okvir klaonice kao metafore ljudske sudbine, strahova i presuda mladobosancima koji se nisu mirili sa zatečenim svijetom, željeli su da ga mijenjaju, sanjali su slobodu i slogu južnoslovenskih naroda. Ostajemo vjerni epohi u prvom dijelu predstave, osluškujemo ritam njihovog srca, koje vjeruje u pravednu utopiju, ali nosi sa sobom i dilemu, sigurnost i sumnju, mir i iskušenje, naposljetku grijeh i kaznu za učinjeno. Ovo nije niti politička, niti istorijska drama, već savremena, angažovana prema našoj stvarnosti koju prepoznajemo. Njen umjetnički jezik mora da postavlja i pitanja etičke prirode koja se pamte i uznemiravaju", izjavio je Mustafić.

Foto: Bitef Teatar

Glumac Milan Marić, uoči večerašnje predstave "Mali mi je ovaj grob" u Bitef teatru, za "Novosti" kaže: "U istoriji nema veće priče od ove o ljudima koji su se borili za veliku ideju." Lik Gavrila Principa u sredu uveče će oživeti na sceni: na repertoaru Bitef teatra premijerno je izvođenje predstave "Mali mi je ovaj grob" Biljane Srbljanović (režija Dino Mustafić), čija najava već dugo izaziva znatiželju javnosti (ne samo pozorišne) i pitanje - s kakvim ćemo se mladobosancima susresti u teatru?

Jer, nesporni borac za pravdu i slobodu u svesti svih naroda nekadašnje Jugoslavije, u novije vreme "podlegao" je različitoj reviziji istorijskih tumačenja: od heroja do teroriste, od mladog revolucionara koji se svesno žrtvovao "pucajući" u Austrougarsku monarhiju - do beskrupuloznog egzekutora Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije. Šta je uzrok, a šta povod Prvog svetskog rata, da li je Princip i u našem vremenu uzor ili "ukor" pokolenjima? Pitanje je na koje odgovor zavisi, pre svega, od moralnog stava onog ko ga postavlja, ali i od trenutnog političkog interesa...

Šta o svemu kaže njegov pozorišni protagonista, mladi glumac Milan Marić? I koliko je o Principovim principima, pre umetničkog procesa, znao ovaj dvadesettrogodišnji mladić?

- Nažalost, u školi nije postojala lekcija koja se bavila Mladom Bosnom. Za moju generaciju postojali su samo kao podatak, paušalna činjenica. Možda je to zavisilo i od profesora do profesora, ne znam. Pripremajući se za predstavu, preda mnom se potpuno otvorila priča o ljudima koji su se borili protiv okupatora, za slobodu i veliku ideju. Ne znam da li je u istoriji postojalo šta veće... Pošao sam u školu 1997. godine i, nažalost, ne pamtim tu veliku zemlju. Ali eto, ti klinci, pre sto godina, znali su koliko je važno stvoriti zajednicu ljudi koji govore jedan jezik, imaju iste ciljeve i svetonazore, znaju koliko su veći i značajniji ako se bore ujedinjenim snagama. Vaša generacija nije savremenik nekadašnje zemlje i ideja koje su joj prethodile, ali jeste istorijske revizije?

- Vlastima je uvek bitno koliko da kreiraju sadašnjost i budućnost, toliko i prošlost. Budućnost je često nameštena, sadašnjost izrežirana, a prošlost - izmišljena. U poslednje vreme česti su pokušaji promena istorijskih činjenica, uloga Gavrila Principa i Mlade Bosne. Ne znam šta je cilj. Ako je cilj da se on prikaže kao velikosrbin, nije tačno! Svi pripadnici Mlade Bosne imali su nadnacionalno ubeđenje. Zato su bili tako bitni, posebni, divni. Želeli su da se obrazuju, borili su se za emancipaciju i prava žena. Princip je bio Jugosloven i kad Jugoslavije nije bilo. Bili su spremni na ubistvo zbog svojih ideala po cenu sopstvenog života, s mišlju "ubiću i ubiću sebe". Imali su spreman cijanid. Nema ničega plemenitijeg - da se žrtvuješ da bi ne ti, već neko posle tebe bolje živeo. Danas nema, nažalost, takvih ljudi. Stalno smo se pitali na probama ko bi sada i za šta, bio spreman da umre.

Kakve ćemo junake videti na sceni?

- Žive ljude, za koje i autorka kaže da su nesumnjive žrtve. Za mene su istinski heroji. Ko se mešao iza njih, manipulisao - sve je manje bitno. Da li je ubistvo herojski čin? Nije. Ali u to vreme tiranoubistvo bilo je uobičajeno, jedno od političkih sredstava. Setimo se da se pre toga desio i Majski prevrat... S mladobosancima sve je jasno, čiste su stvari: o svemu postoje pisani tragovi, transkripti, i nezamislivo je da neko u njihovom revolucionarnom delovanju može da učitava velikosrpsku politiku.

Predstava je rađena u koprodukciji Bitef teatra, Hartefakta, sarajevskog Kamernog teatra 55 i teatra "Ulisis" sa Briona. Mislite li da će u svim sredinama naići na isti prijem?

- Nadam se da će i oni koji imaju drugačiji stav, razmisliti kad vide te mlade, naivne ljude sa čvrstom, jasnom idejom. Takva priča svakog može da gane. Verujem da publika može da se identifikuje s njihovim najuzvišenijim ciljevima. Imajući na umu muke kroz koje je prošao, Princip je antički junak. Iako još zapravo dete, sa 19 godina, nije se pokolebao. Takva svest i hrabrost za mene su fascinantni.

Koliko vam je bilo izazovno da na scenu iznesete baš ovakvu ličnost?

-Predstava je zasnovana na istorijskim činjenicama, ali je i fikcija. Glumački posao je takav da svaku istorijsku ličnost prihvatate kao lik. Pokušao sam da u sebi pomešam ono što sam znao o Principu sa onim što sam prepoznao u sebi. Sve vreme imam jednu povišenu emociju. Izazov je igrati i negativce poput Hitlera. I takvog monstruma morate da "branite" kao lik. Uostalom, istorijske ličnosti su za glumca uvek zanimljive jer se pitate iz kog ugla i motiva neko posmatra stvari. Tražim odgovore, kao i u životu. Ali kad je neko kao Princip moj zadatak, onda mogu da se identifikujem i branim ga u svakoj izgovorenoj rečenici. Zato mi je toliko važan.