Turista ante portas!

Čini se da više ništa ne može da zaustavi masovni turizam. Čak je dvogodišnja pandemija samo za trenutak zaustavila putovanja, jer, već ovog leta, haos na evropskim aerodromima pokazuje da se trend putovanja nastavlja nesmanjenom žestinom.

Živimo u svetu koji je, zahvaljujući modernim tehnologijama i prevoznim sredstvima, sve manji i sve bliži. Rast životnog standarda i nove ekonomske sile u nekada marginalizovanim delovima planete omogućile su porast broja onih koji sebi mogu i žele da priušte turistička putovanja.

Dok su, u osvit turizma, ovakvi poduhvati prvo bili dostupni samo najbogatijim stanovnicima Evrope, a nešto docnije i evropskoj srednjoj klasi, danas je i sama Evropa na mapi svakog turiste iz Azije, Australije ili Amerike.

Specifičnost Evrope je što je ona svojevrstan muzej u koji turisti jedva čekaju da zakorače. Stara Evropa, nekada obezbeđena zidovima siromaštva drugih kontinenata, sada je postala stecište novih putnika koji žele da je otkriju.

Nisu samo umetničke slike klasičnih majstora, skulpture, stare tvrđave, zamkovi i drevne ruševine postali eksponati, već su to i sami gradovi. Za putnike sa drugih kontinenata gradovi poput Amsterdama i Venecije su sami po sebi turističke atrakcije, poput svojevrsnih Diznilenda.

Sa druge strane, evropski turisti u egzotičnim krajevima traže neka nova iskustva. Svako se okupao u reci Gang, hranio makaki majmune pokraj drevnih indijskih hramova, slikao kraj Tadž Mahala… Akropolj, Koloseum u Rimu, egipatske piramide odavno više ne mogu da zadovolje prosečnog evropskog turistu, koji uvek želi nešto egzotičnije, nešto ekskluzivnije, nešto originalno i jedinstveno. A jurnjava za što većim brojem lajkova i fejvova na društvenim mrežama čini ovu borbu naročito uzbudljivom.

Savremeni turizam našao se u fokusu nove knjige holandskog pesnika i romanopisca Ilje Leonarda Fejfera Grand hotel Evropa, koji je, u prevodu Mile Vojinović, objavila izdavačka kuća Laguna.

Nakon raskida veze sa prelepom istoričarkom umetnosti i ljubavlju njegovog života, glavni junak se povlači u nekada slavni, a danas oronuli Grand hotel Evropa, koji neodoljivo podseća na Hotel Grand Budapest, „junaka“ istoimenog filma Vesa Andersona. Inače, pravi hotel ovog imena nalazi se u Pragu.

I dok naš junak odmotava klupko događaja kako bi shvatio šta se to desilo sa njegovom ljubavnom vezom, ekscentrični gosti hotela i oni zaposleni u njemu imaju neku svoju agendu.

Kroz ljubavnu priču i mitsku potragu za izgubljenom Karavađovom slikom pripovedač pokušava da nam naslika Evropu koja se nalazi pod naletom turista. Fenomen masovnog turizma, njegov uticaj na lokalne zajednice i mesta koja naš junak i njegova devojka obilaze, kao i budućnost turizma, nalaze se u fokusu ove knjige.

U pitanju je izuzetno lepo i zanimljivo napisana knjiga koja pleni sadržajem. Možda je jedini problem velika pristrasnost i isključivost autora, koji je zauzeo tačno određenu stranu i stav i odbija da sasluša suprotne argumente ili da im omogući da budu iskazani.

Grand hotel Evropa je istovremeno i avanturistički roman sa elementima misterije, i ljubavna priča, i svojevrsna zbirka eseja i novinskih tekstova o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti turizma koji svi zajedno, u savršenim proporcijama, odlično funkcionišu kao celina i drže pažnju do samog kraja.