Knjiga koja svoj nastanak duguje Tintinovim avanturama

Početkom minule godine preminuo je francuski reditelj, pisac i scenarista Žan-Klod Karijer. Smrt je došla mirno. U snu. Bez neke velike bolesti ili patnje ugasilo se veliko kreativno srce.

Izvor: B92
Podeli
Foto:Bookvar
Foto:Bookvar

Karijer je bio autor osamdeset knjiga i šezdeset scenarija, a sarađivao je sa najvećim umetnicima svog vremena poput Miloša Formana, Žan-Lik Godara, Luisa Mala, Mihaela Hanekea, Pitera Bruka i Anžeja Vajdu.

Pisao je i pesme za slavne Žilijet Greko , Brižit Bardo i Žanu Moro.

Bio je veliki ljubitelj putovanja i dalekog istoka. Čak je i, u saradnji s Tenzinom Đijatsom, četrnaestim Dalaj-lamom, napisao delo Snaga budizma.

Malo je poznato da je ljubav prema putovanjima i egzotičnim krajevima duguje jednom stripskom junaku.

Tintinu.

"Tintina sam otkrio u nedeljniku koji smo kupovali nakon nedeljne mise", seća se Karijer. "Prva avantura je bila Tintin u Kongu. Tada još nismo znali za Tintin u zemlji Sovjeta. Duži niz godina nismo znali da taj strip uopšte i postoji. Ove priče smo čitali iznova i iznova čekajući da u narednom broju magazina objave novu stranicu stripa. I dalje mogu da ponovim pojedine dijaloge i akcione scene iz stripova. Nismo znali da je Erže sprovodio tako temeljna istraživanja, ali nam su nam avanture koje je crtao delovale tako stvarne. Novine naših roditelja nisu imale fotografije. Tintin je bio naš foto-album sveta."

"Kada sam imao šest godina dobio sam statuu Bude", nastavlja Karijer. "I dalje je posedujem. Voleo sam da čitam tekstove osnivača indijskih i dalekoistočnih civilizacija. To me je odvelo ka Tibetu i, docnije, ka poznanstvu sa Dalaj-lamom. Kada sam čitao Tintin na Tibetu shvatio sam koliko sam duhovno blizak sa Eržeom, čovekom koga, na žalost, nikada nisam upoznao. Ova priča pročišćuje. Linearna je. A scenografija izvanredna. To je i oda prijateljstvu, koja je i retka i reprezentativna za imaginarni Tibet."

Karijer je kasnije koristio projekte na kojima bi radio kako bi odlazio u Indiju i na Daleki istok. Ili je, možda projekte birao kako bi sledio Tintinove stope?

Tako je, na primer, bio koautor čuvene devetosatne pozorišne verzije Mahabharate sa Piterom Brukom.

Ova predstava mu je omogućila da dođe do svakog kutka Indije.

"U Indiji je bila naš pasoš", napisao je Karijer o ovoj predstavi. "Odvela nas je u pozorišne i plesne škole, vodila nas je od sela do sela, od pojedinca do pojedinca. Omogućila nam je da odmah otpočnemo svaki razgovor, bilo gde, s taksistom ili s profesorom univerziteta. Zahvaljujući njoj, sretali smo marksiste i svece. Kako smo je prilično dobro poznavali, što je često iznenađivalo naše sagovornike, poslužila nam je da otvaramo vrata, da se srećemo s kim poželimo, da bolje pitamo i da bolje slušamo."

Foto:Bookvar
Foto:Bookvar

Tokom više od dvadeset godina koje je provodio u Indiji, Karijer se trudio da poseti univerzitete, hramove, studije, puteve, svetkovine, političke skupove…

"Ubirao sam svako voće Indije koje mi je došlo pod ruku", piše. "Čitao sam, slušao, a verujem da tamo imam i nekoliko prijatelja."

Zato je on bio idealna osoba da napiše Dnevnik zaljubljenika u Indiju koju je, u srpskom prevodu Olgice Stefanović, objavila izdavačka kuća Službeni glasnik.

U pitanju je knjiga iz edicije Rečnici i enciklopedije svakodnevnog života koju uređuje Branko Kukić. Reč je o rečnicima, enciklopedijama, leksikonima i kratkim istorijama koji se odnose na svakodnevni život, ali se takođe bave neobičnim, bizarnim, otkačenim i iskošenim temama iz sveta umetnosti, religije, istorije, javnog života, komunikacije i prirodnih pojava. Mogu biti u službi širokog sloja čitalaca: od studenata do radoznalih i dokonih ljudi.

Već su objavljeni rečnici zaljubljenika u sitna zadovoljstva, u rokenrol, u mačke, u Bibliju, u islam, gastronomiju, u nebo i zvezde, u Španiju, u vina, ljubavne strasti, u Francusku, Grčku, Rusiju, Latinsku Ameriku…

Iako se nominalno zove Rečnik, Karijer nam je više sačinio neku vrstu putopisa čiju su pojmovi, odnosno toponimi, manje-više, raspoređeni po abecednom redu.

Osim o mestima, koja su svima poznata, autor nam piše i o mestima koja nisu toliko poznata ili su apsolutno nepoznata, ali je on smatrao da je važno da se nađu među rečničkim odrednicama. Što nam otvara mogućnost da „otkrijemo“ neke nove skrivene tajne ovog, i onako tajanstvenog i kompleksnog, potkontinenta.

Osim neizbežnih priča o mitovima i epovima, čudima, bogovima, herojima i idolima, kao i o istoriji, tu su i priče o hrani, taksistima, fakirima, bioskopskim salama, muzejima, kriketu, informatici, šopingu, modernim legendama i ludim kravama.

Ono čime najviše pleni ova knjige jeste način pripovedanja. Karijer je osoba koja ima iskustva u pisanju i zna kako sa rečima. Ali je, takođe, i zaljubljenik u Indiju. A taj emotivni naboj, ta privlačnost, ljubav čak, prema predmetu pisanja, oseća se na svakoj stranici.

Zato je Rečnik zaljubljenika u Indiju pozivnica i prvo korak da se i čitalac zaljubi u Indiju, kako autor piše, „…taj saživot prošlosti i sadašnjosti, verovanja i nauke, večnog i prolaznog u okrilju indijskog života…“

Uživajte u ovoj književnoj avanturi!

Piše: Milan Aranđelović

Izvor: bookvar.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 5 idi na stranu